Бренд ЕвроПРО претрпео имиџ губитке

Активност САД на постављању система ПРО у Европи јача. Иако широко рекламирана ефикасност овог система од стране Вашингтона изазвала је сумње код експерата Пентагона. По њиховом мишљењу, систем не омогућава америчким пресретачима да уништавају ракете противника у раном стадијуму лета и има друге битне недостатке.

Савет за науку Министарства одбране САД зачудио је чланове сената рефератом у којем су биле анализиране карактеристике ракета-пресретача за европски систем ПРО. Мишљење експерата одјекнуло је као гром из ведра неба: јер финансирање овог програма и његови глобални задати у борби против светског зла не треба да остављају сумњу да се Американци крећу у исправном правцу. У пракси се показало другачије. Закључци реферата сведоче да је ПРО у Европи неефикасна и да битно заостаје за могућностима пресретача који се базирају на бродовиам америчке флоте. Сенатори су довели у сумњу многобројне победоносне изјаве представника Агенције за ПРО.

Саопштења о неефикасности ЕвроПРО појавила су се у позадини дијалога Русије и САД о формирању глобалне ПРО који нешто шкрипи у последње време. Као што се зна, Вашингтон не мења своју стратегију поводом ЕвроПРО: до 2020. године на базама само у Пољској и Румунији он намерава да постави преко 400 противракета. Планови САД да се направи такозвани трећи прстен ПРО у Источној и Централној Европи изазвали су жестоку реакцију Москве. Постављање система предњег базирања у релативној близини руских граница, по мишљењу војних експерата, утиче на ефикасност примене стратешких нуклеарних снага Рсуије. Ипак америчка ЕвроПРО не може да заштити од хипотетичких руских ракета, сматра експерт Асоцијације војних политиколога Александар Перенжиев.

Ма колико благо прилазили том питању, али ПРО која ће бити постављена у Европи до 2013-2014. године у сваком случају не грантује безбедност, на пример, од наших ракета. Наше ракете свеједно ову ПРО пробијају.

Ситуација око ЕвроПРО у многоме је заснована на односима Русије и САД и ванредно је исполитизована, сматра политиколог Михаил Нејжмаков.

Овде се види одређени аналог Регановог програма Звездани ратови, када је психолошки моменат притиска на СССР био значајнији од самог програма. Јсно да никакве ракете из Ирана не могу да представљају опасност по Европу. Истовремено опасност од стране Русије Европа тим пре не може да осећа. Тачније актуална ситуација око ЕвроПРО је моменат притиска на Русију.

Председник Русије Дмитриј Медведев још у новембру 2010. године на самиту Русија-НАТО у Лисабону предложио је своју идеју формирања секторалног система ПРО у Европи уз учешће Русије. На пример, било је предложено, узимајући у обзир могуће путање паљбе из иранских ракетних база, да се руске противракете сместе у близини Ростова на Дону, а њихово навођење да се врши помоћу савремене радиолокационе станице код Армавира. Одговор на ову иницијативу Москва није добила – на Западу само неуморно уверавају да нова европска ПРО није усмерена против Рсуије. При чему уверавају само на речима и одбијају да дају писмене правне гаранције. Уз такву упорност Вашингтона недавна претпоставка Дмитрија Медведева да 2020. године може да буде достигнута тачка од које нема повратка, када може да почне нова трка у наоружавању сасвим је реалистична. Мада и најмање пожељна. Није ли боље договорити се о таквом систему који одговара свим одговорним члановима међународне заједнице, укључујући,разуме се, и Русију. Можда ће тада питања ефективности глобалне ПРО прећи из равни пи-ара и спољне политике на ниво кокнретних практичних решења.