"Босна поносна" отима и језик
У Кооперативном онлајн библиографском систему и сервису Народне и универзитетске библиотеке Босне и Херцеговине у Сарајеву сва дела српских и хрватских аутора који живе и раде - или су живели и радили у БиХ, каталогизују се као књиге босанскохерцеговачке књижевности написане на босанском језику.
- Одреднице босанскохерцеговачка књижевности и босански језик не уписују се само у картице нових књига, него се и старе картице преправљају. Тако су, поред осталих, чак 54 књиге Иве Андрића који је писао екавицом, прекаталогизацијом подведене под босански језик. Истоветну судбину доживели су Петар Кочић и други српски, али и хрватски писци који спадају у класике - изјавио је за „Политику” Ранко Рисојевић, књижевник и директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.
Наш саговорник у свему овоме види и политичку позадину, тесно повезану са настојањем сарајевске Народне и универзитетске библиотеке да добије статус установе од националног значаја.
- Оваквим поступцима ова установа покушава да постане носилац политике изградње босанске нације и босанског језика. Због тога би српски и хрватски представници у заједничким органима БиХ морали да се успротиве покушајима да Народна и универзитетска библиотека БиХ добије статус установе од националног значаја - каже Рисојевић, и додаје да га чуди што се о овом питању није изјаснила Народна библиотека Србије.
Здравко Кордић, донедавно председник Друштва хрватских писаца Херцег Босне из Мостара, за „Политику” је рекао да је затечен поступком Народне и универзитетске библиотеке БиХ.
Кордић, који је аутор 19 књига, објашњава: „Ја, као и остали хрватски писци, знам којим језиком пишем, којој књижевности припадам и у којој земљи живим. У БиХ постоје три језика и три књижевности. Уосталом, Југославија је трајала деценијама, па у њој није настао југословенски језик. Ни у БиХ неће настати босански језик. Можемо, дакле, говорити о хрватском, српском и такозваном бошњачком, а никако о босанском језику. По мом суду, ово што ради Народна и универзитетска библиотека БиХ резултат је политичког диктата бошњачке политичке елите.”
Професор др Милош Ковачевић, један од водећих српских лингвиста, за наш лист је казао да поступак Народне и универзитетске библиотеке БиХ „за филологе и није изненађење, јер се потпуно уклапа у настојања муслимана да од БиХ створе унитарну државу, с једним народом и једним језиком”.
- Још откад су изабрали земаљско име за језик, тј. име босански језик, било је јасно да ће муслимани, уз припомоћ и новоизабраног националног имена Бошњаци, покушати на све начине да тим језиком обједине све житеље БиХ, негирајући истовремено постојање Срба и Хрвата у њој. А пут према томе води и преко заједничке БиХ књижевности, тј. негирања српске књижевности у БиХ. Јер, ако све српске писце подведете под босански језик, већ сте на путу да створите не регионалну БиХ књижевност, него националну БиХ књижевност. А заједнички језик свих у БиХ, и заједничким језиком обједињена књижевност, најбољи су начин да се у БиХ створи ′једна нација′, што је као циљ недавно обелоданио и немачки амбасадор у Сарајеву Михаел Шмунк - упозорава наш сабеседник.
- Због свега наведеног неопходно је не само реаговати на овакве појаве, него научно стално подсећати муслимане да ′босански језик′ лингвистички посматрано не постоји, да посебно не постоји у значењу које му они дају, и да не постоји ни БиХ једнонационална књижевност. Фалсификовањем научних филолошких чињеница не могу се спроводити политички планови, како би - нестрпљиви - већ сад да све што је српско у БиХ подведу под ′босанско′, и самим тим укину српски језик, српску књижевност и српску културу. Јер, ако се БиХ књижевно и језички мора окарактерисати, она је првенствено српска. Зар то најбоље не потврђују имена Петра Кочића, Ива Андрића, Меше Селимовића, Бранка Ћопића, Светозара Ћоровића, Јована Дучића, Алексе Шантића и толиких других великих српских писаца које би сад муслимани да књижевно и језички побосанче - истиче др Милош Ковачевић.
Боро Марић
-----------------------------------------------------------
Непримерени поступак
У електронском издaњу бањалучких „Независних новина” www.nezavisne.com објављен је 9. септембра текст „Дела српских и хрватских писаца заведена под босански језик” који потписују Андреа Басара и Мирсада Линго. Текст преноси изненађење књижевника и библиотекара из Републике Српске због одлуке НУБ БиХ да каталогише српске и хрватске писце као босанске. Они сматрају да „српски и хрватски писци имају свој матерњи језик којим пишу и да је овакав поступак непримерен за заједнички интернетски каталог НУБ БиХ и НУБ РС”, пише у објављеном чланку.
Ранко Рисојевић, чије су књиге такође заведене под босански језик, тврди да чином прекаталогисања књижевних дела библиотека у Сарајеву постаје „носилац једне идеје и једне политике и то је политика босанске нације и босанског језика”.
Слично мишљење исказао је и Енвер Казаз, професор на Одсеку за књижевност и језик Филозофског факултета у Сарајеву. Реагујући на оптужбу да се лингвисти нису одредили о називу језика којим пишу и говоре народи у БиХ, Казаз је рекао да су то „полуписмене и неутемељене изјаве бошњачких националиста”.
Ипак, писац Горан Самарџић који живи у Сарајеву, а рођен је у Београду, своју књижевност сматра босанском, преносе „Независне” у овом чланку.
- Моја књижевност је босанска, јер све оно што сам у Београду доживљавао крчкало се и настајало овде у Сарајеву.
-----------------------------------------------------------
Чије власништво је језик?
Ранко Рисојевић, директор Народне и Универзитетске библиотеке Републике Српске, у разговору за „Политику” говори о разлозима свог јавног иступања.
- Ми смо чланови COBISS платформе већ две године и зато тек сада реагујем, иако проблем око језика траје годинама. Надао сам се да ће Народна библиотека Србије и Библиотека Матице српске преузети на себе одбрану српског језика и књижевности успостављањем одговарајућих правила. Те институције, уз Српску академију наука и уметности и Институт за српски језик, имају мисију да чувају властиту књижевност - рекао је Рисојевић.
Он објашњава да је правило COBISS платформе да се књига једном обради у одређеној библиотеци, а остале чланице преузимају ту каталогизацију. Међутим, наш саговорник узима за пример „Изабране странице” Петра Кочића на српскохрватском језику („Школска књига”, Загреб, 1970) које су сада у Сарајеву „прекаталогисане на босански језик, а Кочић је босански писац”.
- Питање обрађивања српских писаца је кључно због српске језичке политике. Библиотека у Сарајеву (Народна и Универзитетска) хоће да се легитимише у свету као библиотека националне књижевности. А у COBISS је каталогизовала 54 дела Ива Андрића, већи део стваралаштва Петра Кочића и Бранка Ћопића под босански језик. Чак је и Вук Ст. Караџић „написао” два дела на босанском језику!
Наш саговорник каже и да проблем није само у писцима који више нису међу нама, већ и o онима који живе и раде у Сарајеву. „Води се унитаристичка политика према којој сви који пишу у БиХ раде то на босанском језику. Неки писци, можда, немају ништа против да буду босански писци и пишу на босанском језику, али то је њихова одлука”, каже Рисојевић.
-----------------------------------------------------------
Без српског језика
На Интернет адреси www.cobiss.net пише, између осталог, да је „систем COBISS заснован на онлајн комуникацији између локалних рачунарских система (сервери), који су по правилу лоцирани у већим библиотекама, и централног рачунарског система у институцији која обавља функцију библиотечко-информацијског сервиса. Све комуникације одвијају се преко Интернета”.
Чланице COBISS су Србија, Словенија, Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора. Овај онлајн каталог могуће је претраживати према језику, али само под којим је заведен у каталогу одређене библиотеке. А изгледа да ту почиње проблем. Јер, уласком на сајт Виртуелне библиотеке БиХ међу понуђеним језицима постоје српско-хрватски (ћирилица), српско-хрватски (латиница), хрватски, македонски, словеначки, али не и српски језик!
Б. С.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi
Немојте од Вучића правити ентитет који персонификује Србију, нити изједначавати србски народ са оним што Вучић ради, кога су Запад и НАТО поставили да нама влада, поручио Гајић у...
Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...
Остале новости из рубрике »