Микеланђело у ортопедији

„Друга револуција у Русији“, „Микеланђело у ортопедији“ – под оваквим насловима су у Италији 1982. године изашли чланци о методи руског хирурга, који је допутовао у ову земљу на међународни лекарски конгрес. Он се звао Гаврило Илизаров. 15. јуна се слави 90-годишњица од рођења истакнутог ортопеда.

„Да није било апарата Илизарова изгубио бих ногу,“ „Осећам се као други човек: уопште не храмљем после продужавања ноге по методи Илизарова,“ „Овај човек ми је подарио срећу,“ – то су типични одазиви његових пацијената. Самог доктора већ одавно нема међу живима, али се сваке године захваљујући његовом апарату у нормалан живот враћа око 7 хиљада болесника. Да ли је сељачка породица с много деце из белоруског села, далеке 1921. године, кад се на свет појавио Гаврило, могла да сања о томе да ће син учинити бесмртном њено презиме? Јер, апарат Илизарова је исто тако сталан појам као Петријева шоља, Фукоово клатно, Гајгеров бројач, аутомат Калашњикова или Рихтерова скала. С његовим именом је повезан један од најважнијих праваца  ортопедији – развој остеосинтезе, каже академик РАМН Николај Герасименко.

Пре његовог проналаска људи су код нас лежали на истезању с теговима. Овај начин лечења је врло дуг, трајао је по неколико месеци. Касније су кости, ако су биле лоше намештене, понекад морале поново да се ломе ако би неправилно срасле.

Постоји легенда да је Илизаров свој апарат смислио док је радио као лекар у сеоској болници у Курганској области на Уралу. Једном је ишао запрежним колима код болесника, посматрао је како се за рукуницу везује ам, који пролази око коњског врата. А кад је дотрчао кући од приручних средстава је направио прототип апарата за сломљене држаље за лопату. 1951. године направио је конструкцију за лечење прелома костију, која је данас позната у целом свету. Уместо гипса – два прстена с унакрсним иглама, стегнутим шрафовима, што је гарантовало потпуну имобилизацију на месту прелома. Косте се притом нису срастале само тачно, већ и невероватно брзо – за 8 дана. Таквог нечег у историји медицине још није било! Годину дана касније у штампи се појавила вест о томе да је уз помоћ свог проналаска Илизаров успео да продужи ногу пацијента за 12,5 сантиметара. Касније је било на хиљаде сличних операција и захвалних пацијената. Најпознатији од њих је вероватно најбољи скакач на свету, „човек-ракета“ Валерије Брумел. Десило се да је 1965. године после несреће на мотоциклу светски рекордер у скоку увис чуо страшну пресуду – може да се опрости од спорта. Због прелома једна нога му је била краћа од друге. Таленат Илизарова је вратио Брумела у спорт. Своју аутобиографску књигу „Висина“ легендарни скакач је посветио свом спасиоцу – доктору из Кургана.

Брумел је већ 5 месеци касније после операције освојио свисину од 2 метра и 5 сантиметара. Код чудесног доктора људи су долазили из целе земље. Операције су се обављале у серијама, резултати су били запањујући.

Ускоро је у Кургану, где је радио истакнути хирург, основан Институт за експерименталну и клиничку ортопедију и трауматологију (КНИИЕКОТ), чији директор је постао Гаврило Илизаров. Данас институт носи име свог осивача и представља главни медицински центар у којем се примењује и усавршава јединствена метода. Овамо долазе на школовање стручњаци из различитих земаља како би је касније спроводили код куће.

А што је главно, научне и практичне методе ортопедије, које је Илизаров разрадио, не застаревају, напротив, оне немају аналога приликом лечења одређених врста болести.За своје заслуга у области медицине Гаврило Илизаров је добио мноштво високих награда, између осталог и најугледнију у СССР – Лењинову награду, а да не говоримо о многобројном ордењу и медаљама.