НАТО конференција у Београду: јачање имиџа посредством националне срамоте?

Власти гурају Србију у Алијансу и Понижење за земљу – таквим насловима поједини београдски медији „најавили“ су конференцију о стратешком војном партнерству НАТО-а и партнерских земаља.

Владајући кругови у Београду сматрају да је ова манифестација пре свега важан за престиж земље на међународној арени и развој војне сарадње са пројатељским дравама. Министарство одбране је уверено: то што је Србија одабрана као земља организатор конференције, сведочи о блиским односима са НАТО-ом и поверењу Алијансе према тој балканској држави. Активно подржавају конференцију и србски либерали, који се обично баве „самопокајањем“. Нас је погрешна политика деведесетих увукла у сукоб са НАТО-ом и ми треба да се запитамо зашто смо ми једна од ретких земаља која је била на удару НАТО-а, изјавио је у интервјуу за Политику функционер странке Г17+ Влајко Сенић.

И мада организатори конференције обећавају да ни један стратешки документ у њеном току неће бити потписан и да Србија не одступа од принципа војног неутралитета, опозиција овим речима мало верује. Из Београда наш дописник Игор Гојковић.

На трибини под називом "Кумановски споразум - 12 година касније, Србија између НАТО-а и неутралности", коју је организовала Демократска Странка Србије поручено је да је учлањење Србије у НАТО лоша идеја и да земља треба да остане војно неутрална.

Директор центра за безбедносне студије Александар Фатић рекао је да би Србија требало да задржи статус војне неутралности, јер би у супротном, укључењем у НАТО, Србија покварила односе са Русијом.

Према Фатићевим речима Русија је једини реални стратешки партнер Србије. Реално, безбедносно и рационално посматрано, проширење НАТО-а и укључење Србије нису добра идеја за Србију и њену спољну политику. Русија даје "енергетски и економски кишобран" Србији под условом да остане војно неутрална, оцењује Фатић.

Генерал у пензији Владимир Пејак је истакао да је са законског и моралног аспекта против одржавања Самита НАТОА у Београду.  По његовој оцени, тим потезом се дојучерашњи агресор промовише за партнера с циљем да се злочини и жртве забораве. 

Ова трибина ДСС-а је била  прва у низу акција и протеста који се организују због одржавања конференције Натоа.

На платоу испред Филозофског факултета у Београду одржан је скуп под називом "Ово није НАТО земља", у организацији ДСС-а, фонда "Слободан Јовановић", Удружења грађана "Активни центар" и других невладиних организација. Уз учешће више хиљада грађана и јавних личности, од којих су многе нестраначки опредељене, изражено је пеортивљење одржавању Самита чији је циљ приближавање Србије НАТО-у, што представља велико понижење за Србију. ДСС је до сада више пута истицала да нема сумње да Министарство одбране Србије, које је носилац спорног Самита, активно ради на учлањењу Србије у НАТО, што и та војна организација признаје и поздравља.

У странци Војислава Коштунице  наводе да нико у Србији не може да заборави шта је НАТО овде радио од 1994. до 1999. године и да је због тога понижење бити домаћин тој организацији.

Проблем су и теме скупа. Најављена је расправа о стратешким трансформацијама НАТО-а, што значи да се разрађује документ усвојен у Лисабону на јесен прошле године у ком се НАТО хвали да је учествовао у изградњи косовских безбедносних снага и где између осталог Нато подржава територијални интегритет Молдавије и Грузије, али не и интегритет Србије, без обзира на важећу резолуцију 1244 СБ УН.

Дубоко разочарање изражавају и Срби, који живе на Косову и Метохији. Политичар Марко Јакшић назива одлуку србских власти о одржавању НАТО конференције мазохистичком.
 

Појачан је режим рада београдске полиције и протести грађана око канцеларије председника Тадића... Све то нехотице наводи да се сетимо искуства још једне источноевропске државе која тежи да се зближи са Алијансом.

Када је 2006. године требало да се одрже НАТО маневри на територији Украјине, читав персонал једног од санаторијума одбио је да услужује америчке војнике смештене у њему. Употребљене су такве мере као што је искључење струје и канализације. То је само једна епизода антинато кампање покренуте тада – било је и пикета, и митинга, и дежурстава. Ипак циљ је био достигнут. Алијанса је одустала од маневара на територији земље. А за неколико година главни лобиста ступања Украјине у НАТО, председник Виктор Јушченко убедљиво је изгубио на изборима и отишао из велике политике.

Овај пример има смисла да запамте они који већ сада мисле о председничким изборима, који ће у Србији бити одржани 2012. године.