Русија ће одлучно бити на страни Срба

  Косовски проблем, без обзира на његов територијални локални карактер, и даље је у центру пажње међународне јавности, и даље утиче на односе између САД, Русије и Европе, и даље прети да произведе озбиљно руско-америчко заоштравање.
Шта је разлог за тај политички окршај светских гиганата, који прети новим линијама поделе у Европи и светској политици?
 
Да се нешто слично догодило негде у Африци, на такав конфликт би сви већ давно заборавили. А косовски проблем је испливао на површину и не да мира. Ја то објашњавам тиме, што се на територији Косова и Метохије данас моделирају у најзаоштренијем облику процеси и тенденције глобалног развоја човечанства, сударају интереси разних цивилизација, профилирају стратегије деловања центара моћи. И основни играчи на пољу Косову су међународни финансијски капитал, који користе Сједињене Државе, Европа која је под контролом Вашингтона, НАТО као војни инструмент америчког и европског капитала и Русија, која се подиже са колена и не жели да се као раније потчињава Западу.
 
У позицијама страна, учесница косовског процеса, оповргавају се илузија о окончању "хладног рата" и лаж о постојању једнополарног света. Одлазак са политичке сцене светског социјалистичког система са СССР на челу проглашен је победом либерално-монетаристичке идеологије и праксе, а западне вредности - универзалним средством за све народе, државе и цивилизације. Јер у једнополарном свету капитала не може бити разноврсности традиција, религија, социјално-економских модела развоја, друштвено-државних односа. Све је једнообразно, све је подређено власти новца.
 
Међутим, нова светска господа - олигарси у својој глобалној империји капитала не желе видети непокорне народе и државе, који иду самосталним путем развоја и не призивају јудеистичко-протестантске стандарде као сурогате духовно-моралних вредности.
У окршају за покоравање Срба коришћен је најшири арсенал средстава: тајне операције специјалних служби, консолидована обрада јавног мњења, формирање сепаратистичких расположења, стварање и наоружавање бандитских групација, примена економских санкција и политичке изолације, стимулисање наркотрафика и, најзад, отворена војна агресија. Затим је уследила резолуција Савета безбедности ОУН број 1244 која је усвојена да би, ма како то парадоксално звучало, све било прецизно реализовано супротно. Међународне снаге и мисија ОУН урадили су све што је могуће да фактички одвоје Косово и Метохију од Србије.
 
Чврст став заузела је Русија, која није пристала на издају, како је то својевремено урадио Черномирдин. Европа, макар и снебивљиво, покушава да се успротиви Ахтисаријевом плану, купљеном од стране Американаца, како пише штампа, мафиозним парама, и тражи компромис. Управо је немачки представник Европске уније Волфганг Ишингер изнео идеју о подели Косова на албанску и српску зону.
Покушаји Американаца да косовски проблем изместе из Савета безбедности ОУН и предају га решавању Контакт-групе наишао је на чврст став руског министарства иностраних послова, који је изјавио да "обустављање рада у Савету безбедности ОУН о Косову не значи изузимање те теме из оквира ОУН. Коначно решење о статусу треба да донесе Савет безбедности ОУН на основу договора између Срба и косовских Албанаца".

САД и финансијско-олигархијски кругови који стоје изнад њих тешко да ће се сложити да изгубе контролу над Балканом. Проамеричка енклава на Косову омогућава им да концентришу војну силу у региону и развијају војну базу "Бондстил", што у сарадњи са америчким војним присуством у БИХ и Бугарској омогућава да се контролише транзит енергената, да се изводе војне операције у јужном и југоисточном правцу, да у случају потребе инсталирају свако средство, укључујући и елементе ПРО на тој територији коју оне контролишу.
 
Уз помоћ савезника какав је актуелни премијер Косова Агим Чеку Американци могу да реализују идеју "Велике Албаније", дугорочне крваве ране и расадника криминала у Европи. Реализација тог пројекта ће постати извор вечите нестабилности за Европљане, као Ирак и Палестина на Блиском Истоку, Авганистан и Кашмир у Источној Азији, Кавказ и Прибалтик на постсовјетском простору.
За Русију ће америчка контрола над Балканом бити препрека за окупљање словенске цивилизације, њених политичких и економских интереса. Био би то покушај рушења историјских веза са Србијом и другим савезницима Москве.
Уз све то још, Американци и Енглези ће активно играти на карту конфронтирања исламског, православно-словенског и евро-хришћанског света.
 
Према томе, стварање државе на бази косовске енклаве апсолутно одговара интересима светске олигархије, која тежи да учврсти власт новца и криминалне силе над друштвом и природом у светским размерама.
Косово и Метохија се претворила у мостобран борбе за правичан светски поредак, за очување државности као основе и субјекта међународних односа, за право да се остане Србин, Рус, Немац, Француз.
Историјско време доминирања Запада у светској политици и светској економици се завршава. Иницијатива у развоју човечанства прешла је на Исток, у правцу кога се окренула и Русија. Руско друштво одбацује либерално-монетаристичке вредности, враћа се православљу, ослобађа јељцинско-чубајске идеологије негирања руске традиције и банализовања отаџбинске историје.
 
Године 2008. Русија ће добити новог председника.
Догодиће се делимично обнављање елите. У институте власти доћи ће људи који мање зависе од Запада и који се осећају као Руси, православци. А то значи да ће Русија одлучно и недвосмислено стајати на страни правичне ствари Срба.