Ђоковић: Нисам имао среће у финалу

Најбољи српски тенисер Новак Ђоковић поражен је у финалу US Opena од Роџера Федерера, али после меча није деловао као губитник. Напротив, Ноле је више него задовољан резултатима које је постигао у Њујорку, и уопште целом сезоном, током које је постигао успехе какве је остварило мало 20-годишњака у историји тениса. „Тренутно се осећам јако уморно, јер су иза мене две исцрпљујуће недеље и генерално цела година. Морам да на све гледам позитивно, јер нисам очекивао овако успешну годину. Остварио сам нешто што је мало људи у тенису постигло са 20 година. Радио сам доста, и учинио све да се ствари развијају на начин на који се развијају”, рекао је Ђоковић за Б92 после финалног меча.

Ђоковић је одлично почео финале, у првом сету пропустио пет, а у другом две сет-лопте и оба пута стигао до тај-брејка, али је први рекет света у три сета дошао до четвртог узастопног тријумфа на бетону Њујорка.

„Имам за чим да жалим што се тиче овог финала. Имао сам пет сет-лопти у првом, још две у другом сету. Имао сам много брејк лопти, које нисам искористио. То је све део спорта, имао сам мање среће од њега у овом мечу, а поред знања, физичке и менталне способности, морате имати и мало среће. Ипак, разумљиво је, први пут у каријери имао сам прилику да играм финале грен слема, пред 23.000 људи на стадиону и ко зна колико милиона поред малих екрана”.

Новак је већ у свом трећем наступу у Флашинг Медоузу успео да стигне до завршне представе.

„Жао ми је што из тог меча нисам изашао као победник, али сам научио доста ствари, и доживео нешто што раније нисам. Играти на централном терену, учествовати у тој церемонији, доживети такве овације од америчке публике, која ме је стварно подржавала током целог турнира...”

Срећан сам што сам добро представљао Србију

Управо је однос Ђоковића са америчком публиком био фасцинантан. Упркос тениској вештини, највећи Нолетови ривали не поседују харизму, какву су имали мајстори претходних деценија – Агаси, Бекер, Мекинро... Коначно, у светском врху се појавио момак спреман да у паузи између сјајних наступа забави гледаоце. Целокупни наступ 20-годишњег тенисера био је истовремено фантастична пропаганда Србије.

„Добио сам много симпатија од њих, што није било лако, јер као Европљанин нисам био њихов приоритет. Све у свему, учинио сам нешто чиме се јако поносим као индивидуалац. С друге стране, срећан сам што сам представљао своју земљу на најбољи могући начин. Жао ми је што нисам успео да обрадујем наше љубитеље тениса још једном, али се надам да су уживали. Стварно се захваљујем свима који су ме гледали, и оне који су дошли на стадион да ме бодре, посебно људе који су били у мојој ложи, њих двадесетак, углавном су то људи из Србије. Нарочито ми много значи подршка мојих родитеља”.

На финалном мечу, као и пре тога током турнира, упадљиви су били српски навијачи. Неки од њих су коментарима умели да упадљиво изнервирају Ђоковића, али трећи тенисер света не замера им на томе.

„С једне стране било је коментара, који су ме изненадили и мало иритирали, али добро, све је то саставни део спорта. Не верујем да су то радили из лоших намера, сви су они дошли да ме подрже у покушају да победим. Хвала им на свему”.

Ово је одскочна даска за будућност

После шест међусобних мечева Федерер сада има предност у односу на Ђоковића од 5-1. Управо је та победа, остварена у августу у Монтреалу, била најбоља мотивација за српског аса.

„Имао сам прилику да са Федерером играм пет пута, у последњем мечу, прошлог месеца, добио сам га на Монтреалу, на сличном терену. Та победа ми је дала додатну мотивацију пред овај дуел. Ипак, не може се то поредити, ово је финале грен слема, далеко већи турнир од оног у Монтреалу. Не желим да спуштам ниво турнира у Монтреалу, то је одлично такмичење и моја победа тамо је велики успех. Ипак, у оваквој ситуацији он има много више искуства, одиграо их је петнаестак, а ја сам дебитант”.

Ђоковић каже да је био потпуно физички спреман за велики дуел, али и да су га притисак финала и очекивања пред меч спутали у кључним моментима.

„Мало сам био скептичан око тога да ли ћу бити физички спреман за финале грен слема, и позитивно сам се изненадио како сам се осећао током игре. Јесте било доста треме, прво ми је финале, пред пуним стадионом. Такође, било је доста очекивања да га изазовем, победим у великом мечу. Све то је утицало на мене у кључним моментима, важним поенима. Нисам размишљао на прави начин, то је резултирало грешкама и пропуштеним сет-лоптама, али добро, окрећем другу страницу. Ово је одскочна даска за будућност. Сада знам на чему треба да радим да бих следеће године могао још боље да се супротставим Федереру и осталим тениским асовима”.

Уз подршку пуне хале, идемо у Светску групу

Пред нашим најбољи тенисером је пауза, после које следе припреме за Дејвис куп окршај Србије са Аустралијом.

„Враћам се у Србију после дуге паузе. Драго ми је што ћу имати прилику да играм пред домаћом публиком. Драго ми је што ће и они имати прилику да ме виде на делу. Очекујем фантастичну атмосферу, играће се у Београдској арени, која прима 19-20 хиљада. После наших успеха у претходне две године очекујем пуну халу”.

Ђоковић каже да ће управо подршка са трибина бити кључни фактор у борби за место у Светској групи.

„Колико сам чуо од стране људи из ТС Србије, атмосфера се захуктава, сви очекују победу. Морам да кажем да је Аустралија једна од најјачих земаља у Дејвис купу, а то је непредвидиво такмичење. Ипак, уз ту неопходну подршку, сматрам да можемо да победимо и пласирамо се у Светску групу”.

До краја сезоне остала су два и по месеца, а после Дејвис купа играју се последњи велики турнири, који ће бити заокружени Мастерсом у Шангају.

„Једна ствар је сигурна – ово је најбоља година у мојој каријери и доживео сам неке ствари које сам само могао да сањам. Играо сам финале грен слема, освојио сам два велика турнира – у Мајамију и Монтреалу, већ месец дана сам на трећем месту АТП листе, добијам доста пажње и поштовања од стране медија, љубитеља тениса и тениских легенди. Све ми то јако прија и пружа додатну мотивацију за будућност”.