Колос из Модене

Само они са врха музичког Олимпа могу бити прва вест у ТВ дневницима. Баш као јуче Лучано Павароти, али, нажалост, у вести најтужнијој, која је обишла планету, да је у 72. години, од рака на панкреасу, умро славни тенор. Једна животна прича завршила се тамо где је и почела – у родној Модени. Између тога као да је био цели свет освојен чудесним гласом.

Ових дана, када је Београд у ишчекивању једног од већ легендарна „три тенора”, Хозеа Карераса, из Италије је стигао „глас” како једног од њих више нема. Као трио они овде нису никад певали, али сви су се понаособ представљали нашој публици.

Посебно је на музичком путу Лучана Паваротија Београд био једна  важна станица: крајем 1961. године, као Алфред у Вердијевој „Травијати” на сцени Народног позоришта, он је имао свој први оперски излет у свет. Касније су дошле друге метрополе и најславније оперске позорнице. После много година (2005) поново је био овде, у сумраку своје блиставе каријере.

У својој аутобиографији „Ја, Лучано Павароти” тенор је писао како је музика била ту око њега. Говорио је за себе: „Осећајан сам на мајку и музикалан на оца.” Као толики мали Италијани, некад је маштао о „калчу” и себи као о чувеном фудбалеру. Затим је био скромнији и пожелео да буде учитељ, међутим његов отац пекар, али такође тенор и хорски певач, као да му је „осветлио” пут.

Осим тога, још у детињству, дружио се са својом вршњакињом Мирелом Френи, такође рођеном за музику, која ће једног дана постати славни сопран. Од 1956. учитељ је почео и сам да учи, узимао је часове певања. У пролеће поменуте 1961. године, када ће га упознати и Београђани, дебитовао је у Ређу (Емилија) у лику Родолфа у Пучинијевим „Боемима”. И тако се, корак по корак, градила једна велика оперска каријера.

Десет година после, Павароти је већ звезда у њујоршком Метрополитену. Неки су рекли да је 20. век почео са италијанским тенором Енриком Карузом, а завршио се са земљаком Паваротијем. Италијански репертоар био је оно што му је највише „лежало”. Није случајно што је на вест о његовој смрти италијански министар културе Франческо Рутели изјавио: „Лучано Павароти био је див 20. века. Иза себе је оставио празнину, и то је ненадокнадив губитак за све љубитеље италијанске музике”.

Са разних страна до медија пристижу речи сличног тона и садржаја. Ту су изјаве преосталих од „три тенора” – Карераса и Доминга, затим Монсерат Кабаље, Зубина Мехте, старе Паваротијеве партнерке Џоан Сатерленд, филмског и оперског редитеља Франка Зефирелија, Лучанове „сестре” Миреле Френи, како је себе назвала та стара пријатељица из детињства... Бечка опера истакла је црну заставу на својој кући, а исто тако она је од јуче и на палати чувеног Салцбуршког фестивала...

У једној изузетној певачког каријери за најширу публику ипак је најважније поглавље оно где Павароти није сам. Није тешко погодити: зове се – „три тенора”. Највише публике, највише славе и највише новца било је у том малом друштву певачких великана. Они су постали мит, али често и предмет полемика. Оперски чистунци су тај излазак у широке, отворене просторе препуне публике понекад видели као „распродају” свог певачког блага и подилажење најширем аудиторијуму, док је за друге то било управо супротно: чувене арије у функцији популаризације оперске уметности.    

Агенције су јавиле да је Лучано Павароти умро у зору у својој вили у завичају. Већ дуже време, он се борио са опаком болешћу. Даље се каже да му се стање здравља погоршало, изгубио је свест и отказали су му бубрези. Последњих година, његови здравствени проблеми били су учестали. Било је прекида представа, отказивања концерата и турнеја. Ову последњу битку велики тенор, Господин Visoki C, није издржао.

Лучано Павароти биће сахрањен сутра, у родном граду, а верски обред ће бити одржан у месној катедрали.

Доминго и Карерас одали почаст Паваротију

Стокхолм – Шпански тенори Пласидо Доминго и Хосе Карерас одали су данас пошту свом славном колеги, италијанском оперском певачу Лучану Паваротију с којим су од 1990. године заједно наступили у више наврата под именом „Три тенора”. „Увек сам се дивио његовом божанском гласу. Волео сам његов смисао за хумор. Дешавало нам се да на концертима са Хосеом Карерасом заборавимо да наступамо пред публиком која је платила карте јер смо се нас тројица тако добро забављали”, казао је Доминго.

Хосе Карерас, који је се налази у шведском граду Карлстаду где је наступао на музичком фестивалу, такође је одао почаст великом тенору, колеги и пријатељу. „Нема сумње да је он био један од најзначајнијих тенора свих времена”, казао је Карерас, подсећајући на харизматичну личност великог Паваротија. „Био је изузетно забавна личност. Имао је и смисао за гастрономију”, рекао је шпански тенор у изјави за шведски лист „Експресен”. „Треба га памтити као великог уметника, човека са тако дивном харизматичном личношћу, сјајног пријатеља и одличног покераша”, додао је Карерас.