Србија већински власник територије Косова

Србија има тапију за 58,79 одсто земљишта територије Косова и Метохије - државне и друштвене, приватне и имовине Српске православне цркве, што чини 641.071 хектар од укупно 1.090.410. 

Подела Косова и Метохије на регионе који је усвојио парламент Албаније у сагласности са садашњом скупштином Космета и где су сви региони добили нова албанска имена
(кликом увећај мапу)
Тако говоре подаци из катастра земљишта за укупно 1.299 катастарских општина, колико их је на Косову и Метохији а сваки педаљ јужне покрајине покривен је катастром земљишта, пишу "Вечерње новости".
Наведено је да је то једина евиденција о некретнинама, која се водила на Косову и Метохији, због чега је она и власничка, јер земљишних књига није било. На свакој од укупно 2.575.448 катастарских парцела убележена је површина, власник, корисник...
 
Већи део документације из безбедносних разлога 1999. године пренет је са КиМ у Србију. На основу тих катастарских књига Координациони центар урадио је дигитални катастарски план и сада Србија поседује и електронску базу података о свим власницима на Косову и Метохији.
"Срећа је да смо успели да изнесемо документацију", рекла је за овај лист Славица Радомировић, задужена за катастар у Министарству за Косово и Метохију, која је пре рата била директор Катастра за КиМ.
 
"Прво што је УНМИК тражио од нас је да се оригинална документација врати. Наравно да то нисмо урадили! Јер, све док су оригинали код нас, Србија има доказ шта је њено. Све копије планова и катастарски операт остао је у рачунарима у катастарским службама, тако да и УНМИК практично има све податке", додала је она и истакла да само на оригиналима могу да се уписују промене.
"Ми ниједну промену нисмо уписали од 1999. године. Зато је наша документација веродостојна. То је права слика и доказ шта је чије", објаснила је Радомировић.
 
Албанци на КиМ су, медјутим, узурпирали више од 80 одсто српске земље, каже она и указује да је УНМИК преузео катастар на Косову и Метохији и за директора именовао Бента Андерсена који уз помоћ медјународне заједнице припрема за косовску скупштину законе о непокретној имовини.
 
"Закон о успостављању регистра права на непокретну имовину донет је 2002. године, и не прописује који доказ треба да се достави да би имовина била регистрована. Практично, то значи да Албанац српску имовину, државну или приватну, може да пријави на своје име. Ако и када прави власник додје до тог сазнања, може да реагује, али се у регистар уписује само забележба, која нема значај и преостаје му да у надлежном општинском суду води поступак, а имовина може да буде у промету", објашњава она.
Славица Радомировић каже да је Центар реаговао још од припреме закона али да у медјународној заједници није било одзива.
 
Радомировић је истакла и да је Влада Србије формирала комисију чији је задатак био да припреми извештај о последицама примене Закона о успостављању регистра права на некретнине на КиМ.
Из тог извештаја јасно се види које су правне, економске и политичке последице, колико је закон дискриминаторски и колико је очигледна неспремност УНМИК да заштити Србе, српску имовину и светиње.
Иначе, подсећа она, према Резолуцији 1244, државном и друштвеном имовином управља УНМИК, али му није дато право да њоме и располаже, док је овлашћења везана за приватну имовину пренео на локалне институције, судове и катастре.
 
"У општинама Исток, Клина, Ораховац и Пећ у власништву Срба налази се 78.000 парцела које имају 20.000 власника српске националности. У наведеним општинама оригинална катастарска документација није изнета, парцеле су узурпиране на разне начине или због безбедности недоступне власницима", наводи она пример.

Понуде за поделу Косова и Метохије

Све чешће се са Запада тестирају наши политичари предлозима о подели Косова и Метохије, али се као једини критеријум поставља национални критеријум. То значи да би Космет могао бити подељен према броју, односно проценту становнка и националном саставу који тренутно тамо живе. У те проценте се чак и не убрајају ни оних 250 хиљада протераних после доласка НАТО-а 1999 са Космета.
Нико не спомиње да на Космету тренутно живи више од 450 хиљада Шиптара који уопште нису наши држављани а и укупан број Шиптара је непознат јер на том простору није урађен ни један валидни попис становништва од 1961 године. Сви пописи после тога су или фалсификовани од стране тадашњег Шиптарског руководства које је било доминантну у тој покрајини или се баратало са такозваним процењеним бројкама становништва.
 
Онај најважнији део, власнички, који је на Западу светиња, нико и не спомиње. Али је врло симптоматично да је и наша „политичка елита“ заборавила на тако кључни параметар када се ради о подели. „Заборавили“ су да се нешто може делити само по власничком критеријуму јер све остало би била отимање нечијег. Ако на све ово додамо да је после Друго светског рата (Титова Југославија) донела закон о забрани повратка Срба на своја имања која су додељивана Шиптарима. Поред овога треба напоменути да је 40 година Социјалистичка Југославија откупљивала имања Срба и насељавала албанске избеглице из Албаније о чему је писано у тексту Тајни рачуни СФРЈ за независно Косово већ писано на нашем сајту. Познато је да је у периоду од промене Устава 1974 на Космету знатно порастао ниво међунационалних сукоба што се увек завршавало сељењем српских породица са Космета у Србију и продавање целокупне имовине под притиском у бесцење, поставља се кључно питање колико је стварно власништво Шиптара над имовином Косова и Метохије.
 
Садашњи катастарски показатељи закључно са 1999 годином су врло нетачни јер све ове горе наведене чињенице нису узете у обзир. Па и по тим за Србе најнеповољнијим подацима имовина на космету је 58,79 % српска. С тога флоскула да ливада припада ономе чије овце на њој пасу је врло нетачна. Фабрике су Немачке и ако у њима раде стотине хиљада Срба и то нико не поставља као питање. Беч није спски град иако на улицама чујете више српског него немачког, а преводиоци вам одавно нису потребни.