Сабор забринут за стање цркве на Косову, РС, Црној Гори и Македонији
У саопштењу Сабора, послије двонедјељног мајског заседања, наводи се да посебну забринутост у душама чланова Сабора изазива непостојање услова за повратак прогнаних и избјеглих са Косова и Метохије, као и ново угрожавање српске имовине и домова и немогућност обнове више од стотину порушених храмова...
Сабор је од државних органа Црне Горе затражио да поштују сопствени Устав, као и права сваке цркве и вјерске заједнице, па и СПЦ, зајамчена домаћим и међународним законима.
"Била би заиста велика брука и срамота да се по та права и по правду мора ићи у Брисел, Стразбур или Вашингтон”, наводи се саопштењу.
Сабор СПЦ, такође, тражи од свих - како домаћих политичких структура тако и од релевантних страних чинилаца и центара одлучивања - да поштују Дејтонски споразум и да тако граде дугорочни мир у БиХ.
Када је ријеч о Црној Гори, Сабор је с посебном пажњом размотрио озбиљне тешкоће са којима се суочавају Митрополија црногорско-приморска и остале епархије СПЦ које дјелују у тој држави.
Посебно се истичу пријетње да ће бити срушена Црква Свете Тројице на планини Румији; рушење Храма светог Александра Невског и Свете Госпође на Светом Стефану; противправна намјера да се Цркви одузму храмови на Цхипуру и на Крушевцу, али и изјава са, како се наводи, највишег државног места којом се СПЦ оспорава и правно постојање и право на постојање у Црној Гори.
Јавно изражене амбиције појединих црногорских политичара да уређују црквена питања и да притисцима, чак пријетећи силом, манипулишу идентитетом и устројством Православне цркве у Црној Гори, са нескривеном жељом да је учине инструментом својих политичких замисли, програмско опредјељење владајуће црногорске странке Демократске партије социјалиста да агресивно обликује црквени живот православних хришћана у Црној Гори, како истиче Сабор, представља угрожавање елементарних људских права и вјерских слобода.
То представља порицање секуларног карактера државе Црне Горе и одбацивање демократског начела одвојености Цркве и државе, као и отворено увођење давно превазиђене социјалне категорије, категорије грађана другог реда, и то на основу вјерске и етничке припадности, наводи Сабор.
Учесници Сабора су, такође, изразили забринутост због тешкоћа кроз које пролази Република Србска, а самим тим и СПЦ у Босни и Херцеговни.
Сабор је, како се наводи, увјерен да и грађани Републике Српске, попут грађана у савремним демократским државама уопште, имају право на слободно плебисцитарно изјашњавање о питањима која сматрају важним, јер је то право најизразитији, ако не и једини примјер непосредне демократије.
Највише законодавно тијело СПЦ је констатовало да, упркос критикама међународних организација да крше вјерске слободе и људска права, власти у Македонији истрајавају на прогону канонског архиепископа охридског Јована и одбијају да региструју Охридску архиепископију, аутономну Православну цркву која је у пуном јединству са свим православним црквама у свијету.
Саборски оци најоштрије осуђују недавно насилничко понашање према једном архијереју, свештеномонасима и вјерницима Охридске архиепископије, и то за вријеме вршења богослужења у Кавадарцима које је, како се наводи, било подстакнуто и наручено од једног тамошњег епископа у расколу.
Разматрајући питање предстојећег свечаног обележавања 1700. годишњице Миланског едикта (313-2013) у Нишу, родном граду светог цара Константина, архијереји СПЦ су упутили писмо васељенском патријарху Вартоломеју у коме се залажу за што скорије сазивање Светог и Великог сабора православне цркве.
Сабор је поздравио братску спремност Руске православне цркве и велике руске државе да помогну подухват унутрашњег уређења Храма Светог Саве на Врачару.
У саопштењу се наводи да је Сабор извршио реорганизацију и арондацију појединих епархија у Србији, у Европи, у Америци и у Аустралији, а већина упражњених епископских катедри је попуњена, док су за неке, до даљњег, постављени епископи администратори.
Одложено је, до даљњег, издвајање нових епархија из Архиепископије београдско-карловачке, као и обнова Рашке епархије, док се не стекну неопходни услови за то.
Сабор је поздравио враћање вјерске службе у Војску Србије, као и одлуку државе о враћању црквених књига.
За нове чланове Синода изабрани су епископи сремски Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован и будимљанско-никшићки Јоаникије.
- Извор
- Фронтал.РС
- / www.frontal.RS
- Повезане теме
- СПЦ
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »