Шта је битно за почетак знати? Хашки трибунал је један естрадни суд и све што је у вези са њим треба тако посматрати. Као једну велику представу. Он је направљен превасходно у сврху скидања одговорности са правих господара рата у бившој СФРЈ, и његово особље ће учинити све што је у њиховој моћи да тај задатак обаве.

Хапшење Младића је само дио тог мозаика ретуширања историје. Пошто су и у Београду уфрштуљили чему тај суд служи, некадашњи начелник главног штаба ВРС је ухапшен у маниру крајњег шоубизниса, односно тренутку доласка Кетрин Ештон у посјету Борису Тадићу.

Обавеза да извршимо санитарну сјечу кнезова за конто жиро рачуна Хашког трибунала, нешто је што нам је наметнуто силом оружја одмах након краја рата. Сви политички чиниоци у РС, уколико су жељели да им Високи представник не одузима фотеље или их СФОР не хапси, морали су то јавно подржавати и позивати те исте људе на предају. Без обзира на очигледну трговину костима својих заслужних грађана, која се многима осветила тако што су пошли путем генерала које су жртвовали.
 

У Србији је тај тренд такође наметнут бомбама изрученим на Србију 1999. године, тако да тренутачној администрацији у Београду то не треба стављати на душу.
 

Ракија задуша
 

Оно што ће данас тиха већина србског народа са обе стране Дрине, па све до Херцег-Новог, замјерити Борису Тадићу, јесте што је Младић уопште ухапшен. Послат у естрадно-политички полигон за накажење Србаља, који се осим оне примарне функције, користи и за вршење политичког притиска на једину, колико-толико још увијек суверену српску државну творевину, а то је (вјеровали или не) Србија.
 

Као што су оптужнице против Ратка Младића и Радована Караџића служиле сврси слабљења српске позиције тј. њиховог искључења из преговора у Дејтону, тако је и, рецимо, примјер оптужнице за вербални деликт против Шешеља најјаснија илустрација употребе тог суда за теледириговање политичке сцене у Србији.
 

Овај рат је имао такав карактер, да ако би судили по принципу правде, требали би на робију бацити комплетна војна и политичка руководства, која су у власти била у тренутку ратних сукоба. Све стране су вршиле одмазде над цивилним становништвом, етничко чишћење и масовне ратне злочине.
 

Ручни рад против покретне траке
 

Просто, то се тако код нас ради. Тешко је користити термин "колатерална штета" када немаш носаче авиона, крстареће пројектиле, те генерално пар стотина пута надмоћнију војну силу над својим противником. Плус што нема шансе да те неки суд осуди за употребу осиромашеног уранијума, касетних, графитних, вакуумских, паметних, глупих и медијских бомби.
 

Судбина је хтјела, да за тај стил ратовања буде оптужена само једна страна у сукобу, и то је нешто што треба стално понављати нашим млађим генерацијама.
 

Мора их се затрпавати исказима које код нас понављају углавном само матори и неелоквентни људи, да не би упали у индуковану психозу да смо ми Срби нешто стварно криви у космичким омјерима. Има превише оних који су изванредно плаћени и опремљени да говоре управо то.
 

Kалемљење на Бин Ладена
 

Велике сателитске компаније, спонзори набијања рогова, фарабања у црвено и инсталације шпицастих репова Србима, исукују оне своје лажне репортаже из ратног периода, трудећи се да нас додатно облате. Већ синоћ ЦНН покушава да накалеми Младића на програмску шему коју су имали када је убијен Осама Бин Ладен.
 

Занимљиво је да у њиховим вијестима гдје "свједоче преживјели", имамо прилику да међу призорима Младићевог ручног рада, видимо и слику са очито србског православног гробља. Стари поступак, који никад неће добити деманти на истом мјесту, и у исто вријеме.
 

Осјетио се велики степен намјере да се Борис Тадић испаралелише са Бараком Обамом у свом обраћању јавности. Осим што је та паралела морбидна, посебну забринутост код свих нас који волимо да се у врху државе налазе озбиљни државници, изазива нови манекенски испад. Он јуче спољнополитичког експонента ЕУ упорно назива "Кети" Ештон, док она сасвим сигурно неће рећи: I had most constructive meeting with president Boky Tadich.
 

Срамота је мало, зар не?
 

Убијени у мозак
 

Апсолутна већина у Србској није сретна због развлачења цријева остарјелог човјека са узетом руком, бубрегом у малфункцији и демоде качкетом. Ипак, мало ко излази на митинге подршке људима попут њега.
 

Године медијског и егзистенциалног маргинализовања здраворазумске мисли; довели су до тога да се питањима опстанка баве или интелектуална елита, или гола социјала. Једнога дана, неко ће требати опет повести и бранити овај народ. Што прије наше власти то схвате, имамо у будућности већу шансу да се одбранимо.
 

Умјесто тога, остајемо дехуманизовани на ниво ситношићарџијских калкуланата, који на прсте рачунају да је "боље жртвовати једног човјека, него читав народ" или да је "Младић тако лошег здравља, да неће дочекати крај суђења и његово повезивање са Србијом на чијем је платном списку био".
 

Замислите само како би размишљали да је Ратко Младић члан ваше породице? Што он, заправо, и јесте.
 

Легалитет марихуане, проституције и Ратка
 

Опет сам развукао, а да уопште нема наде да ћу обухватити све. Ни оно што сам синоћ рекао, ни оно што сам заборавио, а мислио сам.
 

Ипак, највећу пажњу особља у студију, и одобравање уз смијех, изазвао сам личним утиском из Хага. Тврдњом да је тзв. суд који ће бити и мучити, те копати очи чарне нашем генералу, заправо један "фрик шоу".
 

Уз легалност марихуане и проституције, једна је од ствари која употпуњује туристичку понуду Холандије, у смислу да можете доћи и видјети уживо иза акваријумског стакла примјере есенцијалног зла људске врсте. Све те "зликовце" и "монструме" које су прославиле глобалне тв-куће. Како је то тако, без обзира што сам обећавао безброј пута својој редакцији, сад јавно обећавам да ћу написати детаљан утисак о кадилуку у Хагу.
 

До тада, не треба заборавити да су све те ствари набројане у поднаслову, код нас нелегалне. Поготово курвање.

Дан(и)јел Симић.