Лавров: Косово црвена линија
Статус Косова и Метохије једно је од кључних питања за Русију, објаснио је јуче министар спољних послова те земље Сергеј Лавров у најоштријој изјави која је у последње време стигла из Москве. „Мора се разумети да у спољној политици Русије, која није конфронтациона, постоје „црвене линије” – када се ствара реална опасност за нашу националну безбедност или за постојећи међународноправни поредак”, рекао је Лавров. „Ту већ не можемо да не реагујемо и да не бранимо своје позиције до краја. У таква питања спадају планови о размештању база глобалног система противракетне одбране САД у Европи и решавање статуса Косова. Русија не тргује – и то морају да схвате наши међународни партнери. Осим принципа, у тим питањима има и животно важних интереса практичне политике”, додао је руски министар, потврђујући тако процене неких аналитичара да Москва сматра да би амерички противракетни штит могао да угрози нуклеарни арсенал Русије, а да би отцепљење Косова и Метохије од Србије могло да у будућности покрене разне сепаратистичке покрете у Руској Федерацији.
Лавров је ипак рекао шта би руски државни врх сматрао „прихватљивим” понашањем Запада: „Оном делу света за који је усвојен назив евроатлантски регион не би сметало тројно међусобно разумевање између САД, Русије и Европске уније. Разумевање у том облику већ постоји у вези са неким питањима, а сада је међу њима и проблем Косова. Мислим да таква ’тројка’ може да ’уведе светски чамац у мирне воде’. У оквиру тог ’троугла’ постоје питања у којима је Европа ближа САД, али у многим стратешким питањима она има више сличности са Русијом. Узмите питање примене силе и других облика принуде, као и однос према међународном праву.”
Овим речима, руски министар објаснио је да верује да је и по питању статуса јужне српске покрајине ЕУ ближа Русији него Сједињеним Државама. Он је додао да се, без обзира на различите ставове „тројке”, треба трудити да се пронађе „максимални могући заједнички именитељ”. „Време је да се размисли о новој дефиницији атлантизма, не искључујући Русију”, рекао је Лавров, објаснивши да је „можда неопходна пауза да би се размислило”, али без потеза који ће „развоју догађаја дати конфронтациони карактер – било да је то противракетни штит, било Косово, било даље ширење НАТО-а”.
У исто време представник Русије у посредничкој „тројци” за преговоре о Косову и Метохији Александар Боцан Харченко изјавио је да 10. децембар није рок за завршетак преговора о статусу те српске покрајине.
Он је агенцији Бета казао да је 10. децембар рок за подношење извештаја „тројке” Савету безбедности УН о резултатима преговора о статусу, али да то не значи и завршетак преговора. „Као учесник ′тројке′ оријентишем се на то да 10. децембар представља коначан рок за подношење извештаја СБ УН”, рекао је руски дипломата. „А шта ће бити даље, решаваће Савет безбедности УН, а не ′тројка′, додао је Боцан Харченко.
Други члан преговарачке „тројке”, представник ЕУ, Волфганг Ишингер рекао је раније да после 10. децембра мора да буде донета одлука о трајном статусу Космета. „Ко жели да другачије интерпретира ситуацију, вара се. Генерални секретар УН је тражио од нас извештај, а не међуизвештај”, рекао је немачки дипломата за бечки „Стандард”.
Ишингер је јуче у Београду разговарао с председником Србије Борисом Тадићем.Тадић је рекао да се Србија залаже да се директним преговорима дође до компромосног решењао будућем статусу Косова које ће бити прихватљиво за обе стране.
Представник ЕУ Ишингер разговарао је и са министром спољних послова Вуком Јеремићем, као и са министром за Косово и Метохију Слободаном Самарџићем.Самарџић је најавио да ће се следећи састанак међународне Контакт групе о Косову одржати у Лондону.Састанак ће бити консултативан и на њему ће бити речи о детаљима за сусрет 28.септембра у Њујорку.
Данас, другог дана своје неформалне посете, Ишингер би требало да се састане са премијером Војиславом Коштуницом као и са представницима невладиних организација.
Немац ће после посете Београду у среду отпутовати у Брисел, где ће с функционерима ЕУ разменити мишљење о току нових преговора о Косову и Метохији. Министри иностраних послова ЕУ ће на незваничном састанку, на којем нема закључака и одлука, 7. и 8. септембра у португалском граду Вијана ду Кастело „темељно расправљати” о решавању косовског проблема, преноси Бета.
В. Радомировић
--------------------------------------------------------------------------
Бан: Не сме се изазвати нестабилност
Торино – Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун изјавио је у Торину да Космет не сме постати инструмент конфузије и нестабилности на Балкану. „Преговори се настављају, желео бих да видим суштински напредак и надам се да нико не жели да Косово користи као инструмент за изазивање конфузије и нестабилности не само на Балкану већ и у Европи”, рекао је Бан Ки Мун, подсећајући да очекује извештај Контакт групе о преговорима 10. децембра.
Танјуг
--------------------------------------------------------------------------
Румунија против једностраног решења
Букурешт – Министар спољних послова Румуније Адријан Чоројану истакао је јуче, уочи посете министра спољних послова Србије Вука Јеремића Букурешту, да решење будућег статуса Косова и Метохије не сме бити једнострано нити наметнуто. „Ми сматрамо да само решење које би прихватиле све заинтересоване стране и које не би било ни наметнуто, ни једнострано, може отклонити затегнутост у региону”, рекао је Чоројану на почетку годишњег састанка румунских амбасадора у Букурешту, пренела је румунска новинска агенција Ромпрес.
Он је, истовремено, прецизирао да Румунија „није никада својим ставом довела у опасност јединство Европске уније” и објаснио да румунски став „има своје особености, али да европски партнери то разумеју”.
Танјуг
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »