Противракетна одбрана: Бити или не бити?

Данас је и само помињање противракетне одбране у стању да изазове праве шекспировске страсти. Додуше, оно чувено питање – размишљање данског принца о ПРО више није актуелно.

Следећи логику  научно-технолошког прогреса, програм заштите од стратешког ракетно-нуклеарног оружја и даље ће се развијати без обзира на, наизглед, неспорне аргументе њихових противника. Па тако и наоруже планове да у Пољској инсталирају 10 противракета и одговарајуће радарске станице у Чешкој мало ста може омести. Несумњиво да је руско војно-политичко руководство схватало и схвата неизбежност инсталирања трећег позиционог региона ПРО, сада већ на европском континенту. А кад је већ тако, онда то претпоставља и разраду доследне политике у односу на противракетну одбрану како са војно-техничког, тако и чисто политичког аспекта.

Још пре само годину дана чинило се да ће тако и бити. Руски војни руководиоци и политичари нису изражавали нарочиту забринутост поводом наоружих планова. Многобројни домаћи експерти правилно су тврдили, да 10 ракета-пресретача не може да озбиљније смета стратешким нуклеарним снагама Русије копненог базирања. Међутим, указивано је и на очигледно негативну тенденцију у односу на форисрање програма ПРО у целини. С тим у вези званични став Москве, којим се предвиђа повећање сопственог офанзивног стратешког наоружања у својству адекватног одговора на амерички изазов, сасвим је и логичан.

У сваком случају, био је јасан ток мисли оних на власти: ми се вас не плашимо и одговарамо онако како можемо, користећи своје најјаце стране. Међутим, средином фебруара ове године Јуриј Балујевски, начелник руског Генералштаба изјавио је, да Русија може једнострано иступити из Споразума о ракетама средњег и малог домета из 1987. године. При том се могућност тог корака непосредно увезивала са плановима и реализацијом америчког програма ПРО у земљама Европе. У својству перспективних циљева, по мисљењу Балујевског, сада могу бити позициони региони дислокације америчких средстава ПРО.

Треба истаћи да се ради о регионима земаља у Источној Европи које су донедавно били савезници. Модернизација постојећег ракетно-нуклеарног парка у условима појављивања глобалних противракетних система и заиста је сасвим разумљиви асиметрични одговор. Међутим, сврстати у перспективи уз такав одговор још и ракете средњег домета, балистичке и крстареће ракете, уз то још уперене на Европу, није бас најсрећнија варијанта. Руски председник Владимир Путин је у мају на самиту “Г-8” у Немачкој повукао у сваком смислу јак и перспективан потез, предложивши Американцима да у систему ПРО користе Габалинску радарску станицу у Азербајџану.

Самим тим за Русију је у изгледу постојала повољна схема: нису биле потребне озбиљне иновације војно-техничког супростављања трећем региону ПРО, Москва је уз то још добијала политичку могућност да утиче на процес даљег унапређивања противракетних програма. Другим рецима, били смо близу оживотворењу истински мудрог принципа “ако се не мошеш отворено супроставити – придружи им се”. Међутим, још неформирана сарадња са Американцима, која отвара нове хоризонте, из неких разлога је одмах увезана са захтевом овим последњим да одустану од ПРО.

И прва рунда међуресорских руско-америчких преговора експерата на тему ПРО у Вашингтону 30-31. јула била је по резултатима скромна. Без обзира на то сто је разговор, по рецима заменика сефа руског МИП Сергеја Кисљака, био озбиљан. Представник Државног департмента Гонасло Гаљегос је 21. августа подвукао, говорећи о могућности размештања елемената америчке ПРО у Источној Европи, да “наша позиција остаје пређашња и ми ћемо се ње чврсто држати”.

По свој прилици, Американци це бити “тврди” и на предстојећем сусрету министара иностраних послова и одбране обе земље, предвиђеном за октобар. У сваком случају, руски Генералштаб је за то учинио све сто је могуће. У разговору са ческим замеником министра Мартином Бартаком 21. августа Јуриј Балујевски је означио као велику грешку могућу одлуку Ческе да на својој територији дислоцира елементе ПРО. А да не би било сумње у озбиљност руских намера, генерал је упозорио да у противном ту земљу могу погодити мере “војног карактера”.

У вези са јачањем сарадње Русије и САД по питању ПРО није остао “дужан” ни МИП Русије. Говорећи о предстојећем у октобру сусрету, заменик званичног представника руског спољнополитичког ресора Борис Малахов је затворио круг предострожности на адресу претпостављених партнера. “Желели би смо да напоменемо, да је фундаментални услов реализације наших предлога – одустајање САД од инсталирања базе ПРО у Европи и размештања ударних противракетних средстава у космосу”.

Суптилност такве изјаве не оставља могућност за хамлетовске сумње чак ни скептичарима програма ПРО.