Угрожено „Рестартовање“

Вашингтон доводи у опасност важно постигнуће „рестартовања“ односа с Москвом. Ако САД и НАТО буду развијали европски систем противракетне одбране (ЕвроПРО) не узимајући у обзир мишљење Русије, она има право да иступи из Споразума о ограничавању стратешког нападачког наоружања. Ово је изјавио заменик министра иностраних послова Русије Сергеј Рјабков, говорећи у Државној думи, где су разматране перспективе стварања ЕвроПРО. За отклањања бојазни Русије у вези с плановима САД и НАТО у области противракетне одбране нису потребне политичке изјаве, већ правни темељ, додао је руски дипломата.

Забринутост Москве је јасна. Сергеј Рјабков је подсетио да је сасвим недавно постигнут договор између Вашингтона и Букурешта о почетку лоцирања надземних мобилних комплекса ракета-ловаца у Румунији. У вези с тим заменик шефа руске дипломатије је изразио жаљење што Москва наилази на политику „почињених чињеница“ од стране Запада, која оставља све мање могућности за узимање у обзир њеног мишљења о изградњи ЕвроПРО. Због тога Русију не задовољавају обећања само на речима, она захтева правне гаранције, истакао је Сергеј Рјабков.

Акумулација ПРО, која ће на крају престављати претњу по безбедност Русије може се сматрати изузетном околношћу за иступање Русије из Споразума о СНО. Сматрамо да Русија и САД треба да закључе правно обавезујуће договоре у којима би били забележени принципи и оквири међусобне сарадње у противракетном смеру. То ће створити основу за израду и реализацију пројеката сарадње на обострану корист у војној, индустријској и научно-техничкој области, а такође ће омогућити да се организује ефикасан.

У међувремену САД и даље спроводе програм за стварање трећег позиционог рејона ПРО у Европи у оквиру НАТО. Претпоставља се да ће то обезбедити заштиту земаља алијансе од евентуалне ракетне претње из правца Блиског и Средњег Истока. Међутим, у Москви се више пута истицало да овај систем представља потенцијалну претњу по руске интересе. Да би се искључио такав развој догађаја на самиту Савета Русија-НАТО у Лисабону у новембру 2010. године председник Дмитриј Медведев је предложио да се ЕвроПРО ствара уз учешће Русије. У складу са секторалним приступом Русија ће штити своју територију, а НАТО своју. Рад два система ће координирати специјални центар за управљање. Међутим, САД и НАТО се залажу против ове идеје. Треба истаћи да изјаве многих западних стручњака и политичара, нажалост показују да мишљење из времена хладног рата још увек није превазиђено, без обзира на све разговоре о „рестартовању“, сматра први потпредседник Академије за проблеме безбедности, одбране и правног поретка Виктор Јесин.

Колико се мени чини, главни фактор који не дозвољава да се приближе приступи Русије и САД, и земаља учесница НАТО у целини, у односу на принципе изградњу и концепцију стварања ЕвроПРО, јесте недостатак међусобног поверења, који се, нажалост, сачувао из времена халдног рата. То је један од главних проблема и ако он не буде превладан, неће бити могуће изградити заједничку противракетну заштиту Европе.

Уједно, стални преставник Русије при НАТО Дмитриј Рогозин је уверен да Москва има могућности да издејствује да се архитектура ЕвроПРО гради уз узимање у обзир руских интереса. Данас историја даје шансу да се свет учини безбеднијим.

Ако се не бавимо „плашењем“ стварање ПРО у Европи је немогуће без Русије. Макар због једног простог разлога: замислите да уочимо старт ракета на територији европских земаља. Немамо времена да одржавамо конференције за новинаре, да зовемо НАТО и Вашингтон и да се распитујемо: да ли су то ракете или противракетни системи и због чега су масовно стартовали. Наш систем за рано упозоравање ће реаговати на ову чињеницу као на ракетни напад са свим последицама, које из тога проистичу. Више пута сам то објашњавао нашим колегама у Бриселу. Само овај аргумент диктира потребу за корелацијом између система Русије и НАТО. Стога је једноставно глупо и неодговорно правити се да се ништа не дешава и да не постоји Русија са својим нуклеарним потенцијалом.

Што се тиче правних гаранција за уклањање бојазни Русије у вези с плановима САД и НАТО у области ПРО, тешко да ће оне бити дате. Шеф Пентагона Роберт Гејтс је у вези с овим чак изразио жаљење због тога што такве гаранције тешко да ће проћи на конгресу. И уместо тога је понудио Русији извесне „политичке гаранције“. Запад лако даје гаранције ове врсте. На пример, за време распуштања Организације Варшавског споразума Североатлантска алијанса је обећала да неће ширити блок на Исток. Ово обећање је ускоро заборављено. И тешко да ће Москву задовољити још једна у низу „политичких гаранција“. Ипак, без обзира на све, преговори с Русијом о стварању ЕвроПРО се настављају. Очигледно, ова тема ће бити главна на преговорима између председника Русије и САД Дмитрија Медведева и Барака Обаме у оквиру самита G8, који ће бити одржан крајем маја у француском Довилу.