Драган Човић: Хрвати траже своју федералну јединицу

раган Човић, предсједник ХДЗ-а БиХ, вјерује да је најбоље уставно рјешење за БиХ њено уређење у четири федералне јединице, која укључује Сарајево као дистрикт. Ипак, у интервјуу за "Независне", није искључио могућност да би се декларацијом хрватских странака отворила могућност формирања трећег ентитета будући да је, како је казао, "немогуће прихватити грађанску унитарну и двоентитетску БиХ као коначну релност".

"Крајње је вријеме да се ријеши хрватско питање јер су Хрвати у подређеном односу према осталим народима у БиХ", тврди Човић.

НН: Представници пет хрватских странака потписаће хрватску декларацију о уставним промјенама 21. септембра у Крешеву. Да ли се декларацијом отвара простор за трећи ентитет?

ЧОВИЋ: Ми се залажемо за јасне федералне концепције. У федерализацији БиХ, као једно од начела у декларацији о уставним промјенама коју ћемо потписати у Крешеву, ће бити да се осигура могућност дисконтинуитета територија како би се уобличила једна, друга или трећа федерална јединица. Односно, један други елемент да сва три колективитета и три конститутивна народа у БиХ на потпуно идентичан начин задовоље своје потребе у БиХ. То значи да је то довољан оквир за пуно више.

НН: Да ли је то довољан оквир и за формирање трећег ентитета?

ЧОВИЋ: Декларација оставља простор за разговор о свим осјетљивим питањима. За сада идемо са декларацијом и то су основе и начела уређења БиХ. Договорили смо оквир декларације и апсолутно јасно знамо шта желимо. Хрватске странке су усагласиле чак и нове елементе који се могу додати у декларацији и она није завршена ствар. Декларација би имала наставак и када се поново договоримо око приближавања неких политичких стајалишта имаћемо додатни нови документ тој декларацији. Овај пут у декларацији нисмо говорили о структури средишње разине власти него смо казали да то не може бити садашња двоентитетска БиХ. Кључна ће карика договора бити устрој средње разине власти. За ХДЗ БиХ је најквалитетније рјешење три федералне јединице и Сарајево као дистрикт. Садашња подјела на два ентитета је зло за БиХ, као и унитаризација БиХ.

НН: Шта је у Лајчаковом приједлогу о реформи полиције реалистично?

ЧОВИЋ: Лајчаков приједлог је добар пут ка деблокирању процеса трансформисања полицијских снага и добар основ да се заврши једна фаза у реформи полиције, прича о стабилизацији и придруживању ЕУ. Понуђена рјешења не задовољавају све захтјеве свих страна, па ни ХДЗ-а БиХ, али нуде излаз из блокаде и, уз мање корекције, дају одговор на захтјеве свих који учествују у преговорима и испуњавају три основна принципа ЕУ која се тичу реформе полиције у БиХ.

Понуђени нацрт омогућава и отварање нових стратешких реформских процеса у БиХ, а прије свега почетак свеобухватне уставне реформе у БиХ, да већ до краја мјесеца можемо разговарати о Уставу, јер би тим формално ријешили и реформу полиције.

НН: Како ХДЗ БиХ види рјешње реформе полиције, да ли подржавате останак ентитетских МУП-ова?

ЧОВИЋ: Питање локалних полиција потребно је оставити преуређењу Устава БиХ и том како будемо преуредили државу. Како будемо уредили државу, како буде организирано судство, законодавна и извршна власт тако мора бити организирана и полиција.

НН: Да ли је, по Вама, могуће до краја године постићи договор о реформи полиције и потписати Споразум о стабилизацији и придруживању?

ЧОВИЋ: Због исхитрених ставова неких мојих колега, бојим се да до потписивања споразума неће доћи. У БиХ нема мјеста радикалним потезима. Они који заговарају искључивост иза себе крију поруке које теже унитаризму. То нема будућност. Зато треба сјести, договарати се и наћи мјеру јер је прошло вријеме деведесетих година. Потребно је размишљати на потуно другачији начин него што се размишљало прије 15 година. У старту се кренуло врло оштро и свако је почео да критизира и имам осјећај да не разумијемо да у компромису нађемо шансу. Искључиви су и једни и други. И они који траже останак ентитетских полиција и они који траже њено укидање.

НН: Да ли сте задовољни политиком службеног Загреба према Хрватима у БиХ?

ЧОВИЋ: Већ дуже вријеме нисам задовољан оним што долази из официјелног Загреба према Хрватима БиХ. Хрватска власт је морала имати више осјетљивости за позицију Хрвата у БиХ. Иако се због позиције коју Хрватска гради према евроатлантским интеграцијама она не мијеша у односе у другим државама морала је имати више слуха за положај Хрвата у БиХ. Позиција хрватског народа у БиХ иде у том правцу да треба да добијемо оно што данас имају други или трећи конститутивни народ. Хрвати у БиХ су у великој мјери препуштени сами себи и официјелни Загреб је требао имати већу дозу осјетљивости за нас.

НН: Отварање Представништва РС у Загребу подигло је много прашине у јавности. Како гледате на овакав потез српске власти?

ЧОВИЋ: То отвара могућност РС да веома брзо без претјераних блокада од било кога могу доносити одлуке када је у питању инвестирање. Са те стране бојим се да ће већи дио БиХ, односно ФБиХ врло брзо заостајати управо због тога што не разумију законе тржишта и путеве капитала. Новац је плашљива роба и ако има било каквих баријера тешко да ће неко улагати. Врло брзо ће твртке из Хрватске улагати у РС, отварати пословне капацитете овдје. Влада Милорада Додика нема предрасуда и ствара све предуслове за добар амбијент за улагање страног капитала.
Вјерујем у правосуђе

НН: Чини се да прилично релаксирано чекате расплет судског процеса који се води против Вас, а назнаке су да би 21. септембра коначно могли знати његов исход?

ЧОВИЋ: Ако одлука Судског вијећа буде правна и ако се буду држали односа чињеница које су изнесене пред судом могу бити безбрижан и релаксирано чекати одлуку какву прижељкујем. Знам добро шта сам радио у животу и никад нисам прекршио ниједан закон и то је основа мог оптимизма и размишљања. А, сви они који су се огријешили о мене задњих година због различитих потреба политичких процеса нека је њима на част. Надам се да ће БиХ оставити иза себе политичке процесе и против мене и осталих политичара за које је спремљен политички одстрел. Вјерујем у правосуђе и спреман сам тестирати га према себи. Без правосудног система и закона који се поштују нема ни БиХ. И ја као Драган Човић требам бити одговоран према закону као и сваки други грађанин БиХ и ни по којем елементу другачији.

Једино што прижељкујем у БиХ је да правосуђе коначно постане неовисно. Једна судска расправа је 11. септембра, а у неком разумном року Судско вијеће треба да донесе и коначну одлуку о мом случају. Жалости ме ако неко већ зна да ће можда 21. септембра бити коначана судска пресуда, јер то онда не говори о неовисном правосуђу.