РЕКОМ-истина или превара која ће сву кривицу ратних дешавања пребацити на Србе

 

Ових дана широм Србије волонтери невладине организације РЕКОМ скупљају потписе, не би ли  њихова организација званично оправдала 2 милиона евра, уложена у своје оснивање. Да ли је цифра од 2 милиона евра довољна за продају србског образа, за чињеницу да ће нам поред Хашког суда пресудити и без суђења, домаћи судови.

 

 

Колико ће организација која треба да утврди истину о броју страдалих на простору бивше СФРЈ, о ратним злочинима, о расељенима, бити објективна. Да ли је то само замка за Србе, како би нам коначно ставили омчу око врата и рекли "да ви сте криви, а сад затегните канап и пресудите себи." Зашто РЕКОМ, ако се зна да је спрска дијаспора годинама уназад покушавала да се оснује тело које би износило документовану истину о Србији и Србима"? Зашто сада и да ли ће можда Хрвати, Муслимани, Словенци или Шиптари боље пребројати наше жртве од нас самих. Одговоре на ова питања дао нам је господин Никола Јанић председник Србског Савеза у Шведској.

 

- Већ сам у неколико наврата напоменуо да ћемо организовати "Асоцијацију за истину о Србији", која ће деловати независно од РЕКОМ-а и других асоцијација. Идеја о тој Асоцијацији је настала много пре идеје о РЕКОМ-у. Упоређиваћемо податке које ми имамо и до којих ми дођемо, са подацима које имају друге асоцијације и РЕКОМ. Надам се да ће и из РЕКОМ-а бити кооперативни и да ће нам дати податке до којих су они дошли. Желимо да се утврди истина, али права истина, а не истина диригована од стране Америке и Запада. Сви који су заинтересовани, који знају чињенице и имају валидне податке, документе, фотографије и видео записе, могу да се јаве на моју маил адресу коју ће пронаћи у "Коренима" – www.корени.net позвао је све заинтересоване господин Никола Јанић председник Србског Савеза у Шведској

Неколико година уназад Дијаспора је предлагала оснивање Асоцијације која би утврђивала истину о злочинима над Србима, о несталима, расељенима, што није прихваћено. Сада се појављује РЕКОМ, асоцијација која се бави истим тим питањима, зашто сада, зашто у овом облику, која је разлика између РЕКОМ-а и онога што је Дијаспора предлагала?

 

- Још пре десет година, док је била држава Србије и Црне Горе, тражио сам у тадашњем Савету дијаспоре, чији сам био члан, да се оснује Комисија за изношење истине о страдању србског народа. Тадашњи заменик министра Свилановића, господин Милан Кљајевић, није дозволио ни да се предлог стави на гласање, а министар Горан Свилановић ми је у директном разговору рекао да "Ми не можемо да причамо да смо анђели", мада је мој став увек био јасан: Нисмо анђели исто колико нисмо ни ђаволи и не би требало да дозволимо да о нама у свету остане створена слика као о јединим ђаволима. Глобална истина о дешавањима на простору бивше Југолсавије је предуслов за будућу несметану комуникацију међу народима, али и за измену негативне слике о Србима и Србији, слике која је две деценије стварана и створена. Од тада се још залажемо и, континуирано годинама, захтевамо од политичара матице да се опамете и схвате да је то једна од примарних неопходности наше државе и србског народа. На жалост ти захтеви су, од политичара у Србији, директно игнорисани, а србски медији (част малобројним изузецима) су избегавали и одбијали да о томе упознају нашу јавност. Зато сам изненађен брзим реаговањем и безрезервној подршци РЕКОМ-у која је дошла од политичког врха Србије и медија. Посебно имам проблем да разумем логику и схватим да је госпођица Оливера Ковачевић, у њеној емисији "Да, можда, не" на РТС-у, јавном сервису Србије, потписала подршку нечему што има само предлог Статута. А поред других изречених примедби, она је током емисија указала на више несватљивих ставова у том Статуту. Уосталом, недопустиво је да један новинар, који би морао неутрално да информише јавност, стане на страну некога или нечега.

 

 

- Зато што је то предуслов да се закључци које донесе РЕКОМ касније користе у политичке сврхе, односно за много тога што је најмање од користи Србији.

 

 

Како је могуће да чланови организације имају имунитете и да су заштићени и после истека мандата у организацији?

 

- Исто као што је и до сада много немогућег постало могуће. Што су медији много недопустивог, нелогичног и неприхватљивог, модификовали и србскојх јавности представили као допустиво, логично и прихватљиво.

 

 

- РЕКОМ није осмишљен због објективности. Он се ствара да би се дао легитимитет и тежина закључцима комисије "састављене од представника из свих држава и подручја где су била ратна дејства". Вишемесечно бомбардовање Србије и Црне Горе од НАТО Алијансе није "рат", па је зато "морално" да та регионална комисија не губи време бавећи се цивилним жртвама, људима који су убијени недозвољеним касетним бомбама, које је НАТО обимно користио. Комисија ће "избројати" и констатовати само ратне злочине, убијене и нестале у сукобима међу народима бивше Југославије. Као да ми "неморални" сами не знамо да бројимо наше жртве, па ће чланови комисије (у којој су Срби у изразитој мањини) бити особе које поседују високе моралне вредности. А то што је морал изузетно растегљив појам, завистан од схватања моралног тумачења и вредновања појединца или политике респективних држава, то никога не интересује. За неке је, рецимо, и морално и неопходно бомбардовање Либије, да би заштитили наоружане цивиле (које и сам Запад наоружава и назива побуњеницима), а да се скоро и не помиње Сирија, где се месецима и свакодневно убија на десетине ненаоружаних цивила, који без оружја у рукама само траже демократске промене. Сада су те демократске државе, уместо демократских промена, увеле санкције против 13 сиријских званичника које подразумевају забрану путовања у земље ЕУ и замрзавање њихове имовине у иностранству.Како је саопштено, забрањују се испоруке Сирији "оружја и опреме које би могло да се користи за репресију унутар земље". А хоће ли после свега и код њих бити створен неки нови РЕКОМ, као на нашим просторима. И, наравно, да је РЕКОМ, овакав како је осмишљен, од велике штете и Србији и Републици Србској.

 

 

- Ако је могуће да неки посланици у Скупштини Републике Србије, рецимо господин Чедомир Јовановић, о Косову (које није признато као самостална држава од већег броја земаља чланица Уједињених нација) често говори и третира ту покрајину као суверену државу, не треба да вас чуди да је све могуће, ако то тражи Америка и Запад? А то што ће у РЕКОМ-у бити исти број представника са Косова, колико и из Србије, једино је објашњиво претпоставком оних који стварају РЕКОМ, да у Словенији, Хрватској и Босни нису убијани само Срби. У овим бившим републикама СФРЈ су гинули и многи Шиптари, који су деведесетих година тамо одлазили као добровољци, да би Хрватима и Муслиманима помогли у борби против Срба.

 

 

- Донекле. Али све што та комисија закључи, сматраће се валидним и у много чему ће имати више ефекта и утицаја на будућа дешавања, него нека Хашка пресуда. А како и не би, када је то "утврђено" од регионалне комисије, састављене од представника свих народа, учесника грађанског рата.

 

 

- Већ сам у претходним одговорима изнео мишљење о томе. Чињеница да је из ЕУ већ одобрено око два милона евра, само за припреме и прикупљање потписа за подршку оснивања Рекома, говори сама по себи. Сећам се да неким србским организацијама, које се баве прикупљањем података о страдању србског народа у Босни, није дато од Запада ни за рачунар или факс. Пре више година смо из Швесдске помагали у набавци техничке опреме, компјутера, телефона, потрошног материјала, па чак и за куповину усисивача за прашину, да би они коју су сређивали те документе удисали нешто чистији ваздух. Али и овде постоји питање, на које никада нема одговора: "Шта се дешава са свим тим документима, видео записима и доказима, и каква је корист од њих, ако они остају закључани у архивама таквих организација, па и појединаца? Зар није људски и србски интерес да се са тим истинама упозна светска јавност и да се оне доставе на сва релевантна одредишта, првенствано у западним земљама?"

 

 

- Не сматрам могућим, већ сам убеђен да ће тако бити. Муслиманска госпођа Џенана, потпредседница удружења новинара Босне, односно Федерације, једна од гостију у емисији "Да, можда, не" то је бесрамно наговестила када је потребу РЕКОМА описала речима да ће он, можда, доказати да је у Сарајеву био само један логор за Србе. Можда ће, са члановима сличног морала, такав РЕКОМ утврдити (изгласати?) да је у Сарајеву убијено само дестак, а не више од 3000 србских цивила. Жена, деце, стараца и инвалида, о чему су писли и Сарајевске новине "Дани" у којима је запослена поменута госпођа. Можда би РЕКОМУ били потребнији представници муслимана који би предложили да се утврди колико је од сахрањених жртава из Сребренице, оних који су ту и убијени, а колико оних који су мртви довежени са других локација у Босни? Или колико су од сахрањених били цивили, а колико ратници Насера Орића, који су годинама, пре пада Сребренице излазили из те заштићене зоне да би клали српску нејач по околним селима. Не покушавам да умањим оно што се десило у Сребреници, али тврдим да је од неизмерне важности и за Муслимане и за Србе да знамо тачан број и убијених и сахрањених. Исто како у Сребреници, тако и у Братунцу, Кравицама и другим селима у окружењу Сребренице. И да знамо колико их је убијено у борбама приликом пробоја ка Тузли, колико их је стрељано а колико је било убијених муслиманских цивила.

 

Колико мислите да је могуће да РЕКОМ утиче на репарацију, то је ипак државно питање, да ли једна невладина организација може да нареди држави да изврши репарацију?

 

- Онај ко је наређивао да сада, тај наређује сада и наређиваће и у будуће. На жалост имам осећај да се највише наређивало Србији, а да је наша матица без неких озбиљних приговора или опирања, углавном извршавала та наређења.

 

 

- Не могу да говорим у име свеукупног србског расејања. Али у многим разговорима, на конференцијама и сусретима, током последње деценије, нисам срео некога ко се није сложио са костатацијом да је глобална истина о дешавањима током грађанског рата у бившој Југославији неопходност за све који потичу са тих простора. Али је, такође, веома важно да нагласим да нисам чуо ни неког ко сматра да је РЕКОМ, овакакв како је замишљен, конструктиван и добар. Плашим се да ће се оснивањем РЕКОМ-а створити нов јаз међу народима из бивше Југославије. Даћу вам баналан пример, којим се потврђује оправданост бојазни свега онога што сам навео.

 

Мјесто затварања - на србском се пише место, а не мјесто.

 

Извјесност - на србском: извесно

 

Ангажирала - на србском ангажовала

 

административно тијело - на србском тело

 

испита заточење - на србском испита затварање

 

организиране наоружане групе - на србском организоване

 

одређеним дијелом територије - на србском делом

 

да дјелују - на србском да делују

 

Ово је неколико речи само са једне странице од 142. у документу којим се описује РЕКОМ (образложење), а који је написан на ћирилици. "ОПЋЕ ОДРЕДБЕ" и све остало у целини је написано на хрватској ијекавштини. Ако и поред два милиона евра, нису имали вољу да потроше неколико стотина евра, да би испоштовали србски језик, а не да "поштују" ћирилицу тако што ће нам образложити РЕКОМ хрватским језиком на ћирилици, онда је тешко поверовати у озбиљност и коректност изјава које смо чули од оних који су радили на припреми РЕКОМА.

 

 

- Не овакав. Свака држава би прво требало да има засебно свој "РЕКОМ". Значи своју организацију, која ће радити на ономе на чему треба да ради РЕКОМ. Са том разликом да се све земље обавежу да тим организацијама из суседних земаља доставе тражене податке. Када оне заврше свој посао да те извештаје доставе својим "комшијама" на увид. Потом сазвати једну регионалну, или међународну конференцију, где ће се именовати стручна комисија која ће одбити или прихватити закључке до којих су дошле и изнеле те државне комисије.  

 

З. Драгојевић