У потрази за првим спортским милијардером

Прве праве глобалне спортске марке од свог имена створили су тенисери Пери и Лакоста. Тек је појавом (1984) кошаркаша Мајкла Џордана (у пензију отишао са више од 400.000.000 долара) дошло до новог циклуса у моделовању нечега што би имало радни назив „машине за прављење пара”. Велики асови попут легендарног боксера Мухамеда Алија или ништа мање познатог фудбалера Пелеа и данас су заштитни знаци светског спортског покрета, али њихове зараде ни приближно нису у корелацији са оним што као личности представљају за стотине милиона људи.

Како се примицао крај двадесетог века обликовала се и дефиниција спортисте – да би били успешни у зарађивању новца морали су да стекну и статус звезда и да буду популарни у целом свету.

Експлозија плата догодила се у периоду од 1988. до 1998. године.

„Меџик” Џонсон, најбоље плаћени НБА кошаркаш 1988. од уговора је имао три милиона долара. Деценију касније Шакил О Нил је примио 17.140.000 што је повећање од 472 одсто.

У безболу напредак износио 370 одсто (Ози Смит 2.340.000 – Педро Мартинез 11.000.000), у америчком фудбалу 200 одсто (Џон Елвеј 1.960.000 – Трој Ајкман 5.870.000) а у хокеју рекордних 1.051 одсто (Вејн Грецки 900.000 – Јаромир Јагр 10.360.000).

На размеђу два миленијума тамнопути (отац афро-американац, мајка Тајланђанка) играч голфа Тајгер Вудс најавио је свој стреловити доларски успон- он је већ четврту годину узастопно најбоље плаћени спортиста света.

У периоду јун 2006-јун 2007. први је од свих „непосредних произвођача” успео да пробије магичну границу од сто милиона долара (112.941.827).

Оно што је Вудса толико одвојило од пратилаца је вредновање у једној другој категорији, коју би смо ми превели као „утицај на глобалну популацију”.

Има пуно елемената од којих се ова листа прави. Навешћемо неке од најважнијих показатеља: појављивање имена на „Гуглу”, најмоћнијем планетарном веб претраживачу, број насловних страна најутицајнијих писаних медија, гостовање у телевизијским емисијама, итд.

У САД Вудс је међу познатим личностима пласиран одмах иза глумца Тома Круиза и тв-звезде Опре Винфри.

Магичну цифру од милијарду долара, по највећим светским кладионицама, Вудс би могао да пробије већ 2011. То и није немогуће ако се зна да поврх свега за егизибиционе мечеве тражи хонорар не мањи од три милиона долара.

Једини колико, толико Вудсови пратиоци су фудбалер Дејвид Бекам (до сада зарадио више од 200.000.000 долара, са америчким клубом Галакси потписао петогодишњи уговор „тежак” 250.000.000 долара) и НБА кошаркаш Леброн Џејмс који је оборио све новчане рекорде и пре него што је први пут пробацио лопту кроз обруч на званичној НБА утакмици.

Џејмс (30.децембра ће напунити 23 године), осим будућности, није поседовао ништа друго, али су га рекламни стручњаци прогласили за нову мамипара икону, па је „Најки” добрано одрешио кесу – 90.000.000 „зелених новчаница” за седам година јесте највећи уговор у историји исплаћен за неког почетника.

Кад је ту пала заставица, „Краљ Џејмс” (надимак) је могао да бира којим ће се све царствима приволети. Глобална покретна трака „е-пе-пеа” је редом бележила: „Кока-кола” (16.000.000), „Џуси Батерис” (8.000.000), „Апер Дек” (6.000.000)...

Токови глобалног капитала створили су парадокс – никада у историји модерног спорта женама није медијски поклањана већа пажња, али и никада као у последњој деценији није била израженија неједнакост у зарадама са мушкарцима.

Да се тенисерка Марија Шарапова и играчица голфа Мишел Ви, нису пласирале на Форбсову листу, жена не би било међу 100 најбоље плаћених спортиста планете.

Парадокси савременог спорта још су израженији када се у други план ставе примања тенисерки и играчица голфа.

Базични спортови попут гимнастике и атлетика, донекле и клизање на леду, јесу спортови у којима су такмичарке боље новчано вредноване од мушкараца. Ипак, тренутни максимални добитак, без обзира на славу и резултате, не прелази пет милиона долара. На толико или нешто мање новца могу да рачунају и малобројне пливачице, али су неприкосновени доларски краљеви базена су мушкарци.

Као и свуда и у спорту постоје преседани. Ана Курњикова је ушла у историју бизниса остваривши успех – без успеха.

Прелепа Рускиња ће вероватно остати изузетак који потврђује правило, јер је тешко поверовати да ће добитна „модла” прорадити два пута на исти начин.

Иако никада у каријери није славила на неком турниру у појединачној конкуренцији, у пензију је отишла са 100.000.000 евра на рачуну.