Крњи Шенген

Погранична контрола између земаља ЕУ ће очигледно бити делимично обновљена. Мера је привремена, тврди Европска комисија, чији су званични предлози овим поводом обећани јавности 4. маја. Ограничења су изазвана „поплавом избеглица“. По информацијама „Зиддојче цајтунг“ с позивањем на Брисел, од јануара ове године преко 20 хиљада избеглица из Северне Африке се улило у породицу Старог света. Спрема се увођење пограничне визне контроле као и преглед пртљага миграната, који су стекли навику да се селе из једне земље ЕУ у другу. Тему коментарише аналитичар Сергеј Гук позвани експерт је Владислав БЕЛОВ, руководилац Центра за немачка истраживања Института за Европу.

Нове перспективе су се појавиле пред Европском агенцијом за чување граница „Фронтекс“ (Grenzschutzagentur Frontex) у виду допунских овлашћења, повећања броја персонала и финансирања. Малу нелагоду осетиће Европљани на одмору, наишавши на дуге редове на граничним прелазима. Зато клима у ЕУ неће настрадати. Аустријско економско издање „Виртфшафтблат“ (Wirtschaftsblatt) лаконски примећује: „Увођење пограничног контрола није трагедија,“ пошто се „не дотиче протока робе“.

По уверењу Европске комисије алијанси је потребан „механизам, који омогућава деловање“ у случају настанка потребе за јачањем граница. С овим циљем у члан 32 Шенгенског споразума треба да буду унете исправке. Суштину промена коментарише Владислав Белов.

„Као прво, Шенгенски споразуми престају да важе. На границама (ће се) проверавати важност виза, које су издале друге државе. То значи задржавање у преласку границе. Планира се размештај миграната из Северне Африке у земљи која прихвата њихов боравак и ограничавање њиховог кретања у земљама Шенгенске зоне. Шенген је виза за краткотрајни боравак на територији земаља које су овај споразум потписале“

Француска је практично затворила границу с Италијом не чекајући на усаглашена решења Европске заједнице. Њен пример могу да следе и други партнери. Оправдање ће се увек наћи: ванредна ситуација на граници. Шенген све више посећа на шагранску кожу. Мишљење Владислава Белова.

„Има притужби на одређене земље. Осим конфликта између Италије и Француске постоји сукоб између скандинавских земаља и балтичких држава. Скандинавци тврде да им наводно преко Прибалтике стиже приличан број непожељних преступних елемената. Зато се с ове тачке гледишта може размишљати о томе коме и како се издају визе. Или колико Румунија и Бугарска задовољавају захтеве Шенгена. У сваком случају, њега се нико неће одрећи зато што је то врло јак инструмент за подстицај туризма у земљама шенгенске зоне. Пре свега, користе га Шпанска и Финска. То нису приходи само националних буџета, већ и ЕУ у целини. Зато седницу од 4. маја и промену 32. члана споразума сматрам управо за привремено техничко ограничење које је повезано с поплавом миграната из Северне Африке .

Предстојећа реформа, као и све друге промене, имаће своје плусеве и минусе. Европљани ће наилазити на редове кола, наићи ће на провере у возовима, на аеродромима. То је без сумње минус за грађане ЕУ, посебно у време одмора. А посебно за становнике пограничних рејона, који раде у суседним земљама, а о туристима и да не говоримо. Несумљиви плус ће, с тачке гледишта власти, осим пооштравања контроле бити и стварање јединственог информационог система за оне који долазе, а нису грађани ЕУ. По подацима Европске комисије, само 2009. године је у Европску заједницу нелегално пристигло скоро 600 хиљада лица из трећих земаља. Општа контрола ће омогућити да се спречи долазак многих непожељних елемената.