Република Србска: Кристализација циљева и задатака

Званичници високих европских структура и НАТО доказују да Босна и Херцеговина представља творевину која није способна за самосталан живот. То је, као, показао читав њен развој од Дејтона (1995.) на овамо. Свих тих 15 година Муслимане, Србе и Хрвате убеђују да они треба да теже централизацији БиХ, јер другачије неће моћи да ступе ни у ЕУ, ни у НАТО. Инструмент за реализовање таквих планова је Високи представник за координацију грађанских аспеката Дејтонских споразума.

Међусобни односи Високог представника и структура на власти у БиХ су се дуго развијали по шеми: прими налог – изврши. Ако га не извршиш – следи казна. Високи представници су имали неограничена овлашћења. Тако се шпански дипломата Карл Вестендорп, док се налазио на месту Високог представника, прославио тиме што је своју власт користио за померање званичних лица, које је поставио народ тако што је у парламенту посланицима – Србима одузимао мандате, па је заменио представника радикала Николу Поплашена, који је у септембру 1998. год. победио на изборима за председника Републике Српске, Милорадом Додиком, из Партије независних социјал-демократа. Са места градоначелника Бања Луке склонио је Ђорђа Умчевића зато што се он залагао против изградње џамије Ферхадија, јер је није сматрао објектом култа, већ симболом турског тлачења.

Органима власти је натурао политичке одлуке, парафирао је постављења званичних лица све до генерала, контролисао је медије. У априлу 1998. год. Вестендорп је започео формирање Комисије истине, чију су половину чланова чинили странци, а задатак јој је био да прати медије и да их цензурише. Незадовољан радом све три националне телевизијске компаније Високи представник је одлучио да, по сопственим речима, „ампутира“ пре свега Телевизију РС са Пала, а затим да је натера да ради према његовим мерилима. У РС је смењено 16 главних уредника радио и телевизијских станица. Решио је да се умеша и у образовни систем, као би „босанце ослободио од примитивизма“ те је почео да пише нацрт уџбеника историје за босанске основне и средње школе. Од 1 јануара 1998. године је становницима БиХ почео да издаје пасош, за који је форму сам осмислио (због граматичке грешке у њима уништене су хиљаде већ припремљених комада), а затим је осмислио и националну заставу и контролисао писање националне химне.

Други Високи представник, Аустријанац Волфанг Петрич је из предизборне трке за изборе у априлу 2000. године склонио Српску радикалну странку и тако разбио водећу предизборну коалицију, јер је на претходним изборима за њих гласало 200.000 Срба и око 40% је било спремно да опет гласа за њих. Тада је Милораду Додику указана отворена подршка, зато што је Петрич био сигуран у његову послушност.

Представници свих међународних организација су били навикли да се активно мешају у изборе, подржавајући једног од кандидата, кога би прогласили за демократу, и при том су се позивали на Дејтонски споразум и овлашћења Високог представника.

Дејтонски уговор је писан у Вашингтону са почетном претпоставком да ће он представљати привремени документ: као – смириће се Срби када добију аутономију у облику „творевине“, па ће затим, под чврстом контролом САД и Високог представника, полако уступати своја овлашћења ради учвршћења централне сарајевске власти. У ствари – тако се и десило. До 2009. године је био потпуни мир – РС је ишла на уступке, Високи представник је управљао, а Срби су ћутали.

Све у свему – Високи представници су донели више од 800 различитих одлука, од којих је преко 200 имало снагу закона. При том су кршили Устав БиХ јер су овлашћења „творевина“ преносили на органе БиХ, оснивали су нове институције које нису биле предвиђене Дејтоном – нпр. Суд и Тужилаштво БиХ (2002. год.) (1) Затим се Високи представник стално мешао у рад тих органа, исправљао је законе, проширивао њихова овлашћења на штету Републике Српске. Пренос овлашћења се тицао и полиције, армије, система даџбина и других области. При том су коришћена недемократска средства притиска и плашења власти, пре свега РС.

Циљ тих измена, које се нису заснивале на праву, био је оснивање унитарне Босне. И поступање свих Високих представника у БиХ је било усмерено на остварење баш тог задатка.  Да би се учврстила „достигнућа“ Високих представника, народима БиХ је предложено да унесе озбиљне измене у Устав БиХ. Без тога, говорили су, биће немогуће ступити на пут интегрисања у евроструктуре. При том је босанско и хрватско руководство БиХ званично увек иступало за грађанско друштво и мултиетничку Босну, али се истовремено без гунђања слагало са свим новинама. Према њиховом мишљењу – Дејтон је застарео, за Босну треба да се праве нови закони, а пре свега треба да се трансформише Република Србска. Слагали су се да треба да се почне са реформисањем устава и територијалним преуређењем Босне и Херцеговине.

Схватајући да, преко прерасподеле овлашћења у БиХ, Европа тежи смањењу аутономије РС, влада РС је 2006. године донела одлуку да прекине извршавање натурених одлука, да направи закон о референдуму и да замоли народ РС да каже свој однос према таквом понашању Високих представника. При ступању на дужност председника владе, М.Додик је на свом радном столу нашао 16 пројеката тзв. реформи, које је требало да пензиони и банкарски систем, образовање, здравство и многе друге области сконцентрише у рукама Сарајева. Председник Владе је почео да чини све, да се ни један пројекат не може остварити. Од тада се Република Србска труди да се њено мишљење у Босни и Херцеговини увек узме у обзир.

У мају 2009. Скупштина Републике Српске је донела одлуку којом је изразила забринутост због продубљивања процеса предаје овлашћења државних структура Републике Српске институцијама Босне и Херцеговине. Народна Скупштина је констатовала да преношење 68 овлашћења Републике Српске на Сарајево није дало никакав позитиван резултат, није допринело изградњи демократских институција, те ће се зато предузимати све легалне мере како би тај процес био заустављен. Скупштина је донела одлуку да више не подлеже притисцима и да не прихвата одлуке које нису у интересу Републике Српске. (2) Позивајући се на тзв. Овлашћења из Бона, која су му дата, Високи представник Валентин Инцко је покушао да укине одлуку Скупштине, позивајући да се крене путем уставних промена. Сматрајући да је дошло време да се ставе ван снаге Бонска овлашћења, те да Босанци узму у сопствене руке своју судбину, и тако се избаве од спољашњег туторства, Републику Српску је подржала Москва.

Уосталом, тзв. Бонска овлашћења, онако како их тумачи Високи представник, у ствари уопште не постоје. У одлуци Савета за извршење Мировног споразума од 9-10.12.1997. се каже да Савет одобрава напоре Високог представника на остварењу Дејтонских споразума и подвлачи његову важну улогу у стварању услова за одржавање мира у БиХ. Зато на многе поступке Високих представника који се односе на смењивање изабраних посланика и председника државе, увођење закона и доношење одлука, као и сторнирање одлука органа власти, треба гледати као на премашивање њихових овлашћења.

Заузимајући јасну позицију по питању очувања дејтонских мировних уговора, Москва је увек изражавала подршку Србима, које су покушавали и још увек покушавају да натерају да силом измене Устав. У октобру 2010. године у војној бази Бутмир код Сарајева Србима, Хрватима и Босанцима је по Дејтонској шеми (прихватање без дискусије) је показан „пакет промена“ Устава, тако да он већ у 16,00 истог дана буде потписан. (3) Али тог пута „дејтонска шема“ је заказала. Преговори су пропали, јер стране нису хтеле да документ прихвате „затворених очију“, већ су биле спремне да дискутују о предложеним променама, на шта организатори нису били спремни.

Као иницијатор непослушности због поступака Високог представника иступио је онај „најпослушнији“ - Милорад Додик, који је у међувремену стасао у искусног и мудрог политичара, кога народ подржава. Он је показао редак карактер у борби са провереним методама притиска и принуде према страни која није спремна на слепу послушност. Додиково размишљање је једноставно и схватљиво свакоме: „Ако немате карактера, ако сте спремни да на први ударац руке по столу пристанете да потпишете све што се од вас тражи, онда вам место није овде, ви сте случајан човек на политичкој сцени. Таквих удараца по столу је било и руком, и ногом, у последње време их је било јако много, али ми смо то преживели и стигли смо тамо, где смо. Мислим да смо пре неколико година стекли огроман капитал: право на сопствено мишљење.“ (4)

Милорад Додик је 15. новембра 2010. постао осми председник Републике Српске. За главни задатак је поставио очување аутономије, статуса и права РС. „Ако нас терате да бирамо између Републике Српске и европског пута, у том случају – хвала вам за европски пут. Мислим да је најважније да одржимо ниво аутономије, који смо стекли“ – констатовао је он у децембру 2010. године. (5) По његовом мишљењу најважније је да се очува првобитни текст Дејтонског споразума, зато што он гарантује основе аутономије РС.

За све те године РС је ојачала своје позиције – учврстила је институције власти, економију, очврсла јединство политичких партија, избавила се од страха због последица одлука које доноси. На том је путу било озбиљних тешкоћа поготово када је почело наметање антидејтонских закона. Било је неопходно да се предузимају кораци који могу да блокирају тај процес. На пример Високи представник Мирослав Лајчак је решио да унесе измене у начин гласања у Парламентској скупштини БиХ, што би Србе довело у положај националне мањине. При том Србима нису оставили никакву могућност да се жале на те новотарије. Тада је М.Додик запретио политичком кризом, а да би то потврдио, Никола Шпирић је поднео оставку на место председавајућег у Већу министара БиХ. Затим је и председавајући Парламентом БиХ потврдио спремност да поднесе оставку, а то би већ довело до трајнијег политичког хаоса. Управо то је натерало Високог представника да своје предлоге повуче, а Србе да осете да се са бесправљем и безакоњем Високих представника може борити. Парламент Републике Српске три пута није подржао предлоге високог представника, а ако су његове новотарије пролазиле у Парламенту БиХ, Срби су одбијали да те нове законе штампају у Службеном гласнику РС, а то значи да ти закони нису могли да ступе на снагу.

Озбиљно незадовољство Срба је изазвао и рад неуставне надградње у облику Суда и Тужилаштва, који доносе одлуке по свим питањима судског система, па и у Републици Србској. У тим надлештвима има канцеларија које воде Американци, познати по својој србофобији. Судије одговарају искључиво међународним инстанцама, а обзиром да од њих зависе и материјално, сви налози се извршавају безпоговорно. Њихов рад је необјективан и противзаконит, сматрају у Бања Луци. Високи представник и данас улаже огромне напоре како би кроз нови Устав БиХ легализовао све измене. Те измене подржавају и амбасадори европских земаља, који се сваког петка у 14.00 састају на затвореној седници Управног одбора Савета за имплементацију мира. Њихов задатак је да дају извршне налоге свим политичким структурама БиХ, укључујући ту и Републику Српску.

Данас је позиција РС разумљива – она је против натурања решења, за систем партнерства, за мир и сарадњу међу народима Босне и Херцеговине, за враћање слову Дејтонског споразума. Осим тога, Милорад Додик не само да говори, већ – он и ради.

12. априла ове године одржано је заседање Сената РС. У иступању Председника описана је ситуација у БиХ; зачула се решеност да се обави референдум о натураним решењима Високог представника, конкретно, о Суду и Тужилаштву, где је необјективност према Србима постала уобичајена појава. Сви сенатори су подржали М.Додика. Следећег дана је Скупштина РС, укључујући и све делегате – Босанце, изгласала предлог Председника.

Реакција Запада је стигла највећом брзином, јер је таква демократска процедура, као што је референдум, код њих изазвала панику. Амбасадори Управног одбора су се следећег дана сакупили и изразили подршку свим правним институцијама на нивоу БиХ, осудили су одлуке Скупштине РС, којима се подривају закон и право у сопственој земљи. При том амбасадор Русије у БиХ није подржао став западних дипломата. 22. априла Савет за имплементацију мира је предложио Додику да сам поништи одлуку о референдуму. Високи представник Валентин Инцко је позвао да се не нарушава стабилност БиХ и да се не руши њен правни систем. (6) Кетрин Ештон се обратила политичким лидерима БиХ позивајући их да очувају стабилност Босне. Европска комисија је понудила своју помоћ у решавању проблема преко постојећих правних институција Европе.

Следећи корак, према мишљењу РС, ће бити одређивање статуса „Творевине“ у БиХ. У на брзину скалупљеној земљи 1995. год. њој, као и читавој држави, није дат јасан статус: федерација, конфедерација, асиметрична федерација. Пошто је учврстила свој положај Република Србска сматра да има право да свој статус одреди конкретније, него што је то некаква „творевина“. На пример: чврста аутономија, република у саставу федерације или конфедерације. РС не жели да уништи своју аутономију, већ да је ојача. „Наш циљ, изјавио је председник Додик, није да се победи неко ко је у Републици Србској. Једини и искључиви циљ је да се сачува аутономија и статус Републике Српске у следеће четири године, како бисмо после тога могли да ојачамо своја права и аутономију.“ (7) А уколико се реч поведе о потреби да се препише Устав, у том случају у њему обавезно треба да буде и одредба о мирној деоби БиХ.

Сви медији су се нашли пред питањем одакле таква храброст младом председнику Додику? Већина је склона да закључи да се његова самоувереност појавила после сусрета 23. марта са премијером Русије В.В.Путином. Стварно, сусрет је био кратак, али врло плодотворан. После њега је почела да се развијају и научна и културна сарадња. Планира се да се у РС отвори руски универзитет, а Москва би додељивала стипендије за обуку србских студената у Москви. Разговор се односио и на односе са војним блоком НАТО. Србима је познато да је Москва против ширења НАТО. М.Додик је изразио тврдњу да би народ РС на референдуму, без кога се не може донети ни једна одлука, у пуном броју гласао против НАТО. В.В.Путин је подржао позицију Републике Српске и поновио да је дошло време да се овлашћења Високог представника укину, а да Дејтонски споразум остане неприкосновен. Председник Милорад Додик је сигуран да по многим питањима Русија и Република Србска имају исте позиције. (8) Зато су у праву они, који претпостављају да је он за своје планове добио подршку Москве.
 

___________________________
 

(1) Додик М. Принципи дејтонског споразума и акције против Републике Српске: излагање на скупу „Петнаест година Дејтонског мировног споразума // Нова србска политичка мисао, 2010, 22 дец. Режим доступа: https://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/
 

(2) Службени гласник Републике Српске. Бања Лука, 2009. 15 јун, бр. 50. С. 3-4.
 

(3) Додик М. Принципи дејтонског споразума и акције против Републике Српске: излагање на скупу „Петнаест година Дејтонског мировног споразума // Нова србска политичка мисао, 2010, 22 дец. Режим доступа: https://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/

(4) Ibid.

(5) Додик М. Принципи дејтонског споразума и акције против Републике Српске: излагање на скупу „Петнаест година Дејтонског мировног споразума // Нова србска политичка мисао, 2010, 22 дец. Режим доступа: https://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/
 

(6) https://www.ohr.int/
 

(7) Додик М. Принципи дејтонског споразума и акције против Републике Српске: излагање на скупу „Петнаест година Дејтонског мировног споразума // Нова србска политичка мисао, 2010, 22 дец. Режим доступа: https://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/
 

(8) Додик и Путин: "Јужни ток" ће сигурно проћи и кроз Републику Српску // НСПМ, 2011, 24 март. Режим доступа: https://www.nspm.rs/hronika/dodik-i-putin-qjuzni-tokq-ce-sigurno-proci-i-kroz-republiku-srpsku.html


Јелена Гускова,