Ахилова пета Габалинске радарске станице

Азербајџанска Република, Сједињене Државе и Руска Федерације ће поцетком септембра 2007. године у Бакуу обавити консултације о заједничком коришћењу Габалинске радарске станице, у оквиру самита Г-8. Седмог јуна ове године председник Русије Владимир Путин је предложио Сједињеним Државама да заједнички користе Габалинску радарску станицу у Азербајџану под условом да Вашингтон одустане од планова размештања елемената ПРО у Европи. Сеф Беле куце Џорџ Буш изјавио је тим поводом да је Путинова понуда логична, али је Државни секретар САД Кондолиза Рајс прецизирала да Вашингтон неће одустати од планова инсталирања система ПРО у Пољској и Чешкој. Каснији догађаји су и разоткрили истинске намере две Државе. Неким Државним лидерима и експертима, међу њима и руским, ирански проблем чини се надуваним. Да ли је то тако у сустини? Средином ове године између ИРИ и Северне Кореје постигнут је споразум по коме ће Иран до краја ове године од Пјонгјанга добити неколико десетина балистичких ракета «Таеп'о-донг-2» домета до 4 хиљаде километара. Клерикални ирански резим данас не поседује балистичке ракете које су у штању да досегну до Европе. Међутим, после испоруке «Таеп'о-донг-2» слицне ракете појавиће се у одиозног Ахмадинежада, па тако «Таеп'о-донг-2» могу са иранске територије долетети до Немачке, Француске, Велике Британије и других европских земаља. Управо из тог разлога горе наведене земље (изузев Аустрије) изразиле су потпуну подршку плановима САД. Сем ракета «Таеп'о-донг-2», постоје озбиљне основе за претпоставке да ће Северна Кореја до 2013. године испоручити Ирану дорађене балистичке ракете домета до 11 хиљада километара, и непредвидиви резим Техерана ће технички бити у штању да предузме ракетни напад на територију САД. Том хипотетицком иранском нападу способан је да се супростави управо систем ПРО САД, ције је инсталирање предвиђено у Пољској и Чешкој до 2013. године. Сва уверавања иранског председника имају само један циљ, да се добије на времену у циљу стварања нуклеарног оружја. И у САД, и у Русији иранска опасност се у подједнакој мери тумачи са знаком минус. Од четири зла савремености (нуклеарна уцена, међународни тероризам, етнички сепаратизам и религиозни екстремизам) опасност од нуклеарног локалног рата и међународног тероризма подстиче Вашингтон и Москву да инсталирају сопствене системе ПРО. Управо у том контексту и треба разматрати све догађаје који су се одвијали током последње две године и који ће се догађати убудуће. Асиметрични одговор Кремља на размештање америчких елемената система ПРО у Европи требало би разматрати кроз призму стварања руског система ГЛОНАШ и изградње нових радарских станица “Вороњеж”. Русија ствара сопствени систем глобалног навигационог праћења не само искључиво у мирне сврхе. Војни сателити формирају континуирано навигационо поље које омогућава да се одреде прецизне координате сваког објекта на земљи, у мору или ваздуху. Никакво софистицирано оружје не може бити употребљено без постојања сателитске навигације. Континуирана навигација на читавој територији земљине кугле обезбеђује се ако постоји орбитална групација од 24 сателита, која ће бити комплетирана до краја 2009. године. Русија данас располаже са 18 сателита, сто није довољно за глобално покривање земљине кугле. Последњи дани обележени су бурним дебатама поводом изјаве руског чиновника о жељи Москве да до истека рока изнајмљивања Габалинске радарске станице 2012. године одустане од њене даље експлоатације. Треба приметити да према Уговору између Бакуа и Москве, Русија на то има право. Али није ствар у томе. Габалинска радарска станица је станица управо у систему упозоравања о ракетном нападу, а не радар дијапазона X који се користи за навођење противракета ГБИ и који САД намеравају да размеште у Чешкој као елеменат ПРО. Ахилова пета Габалинске радарске станице је то, сто се она налази сасвим близу региона вероватног лансирања иранских и других ракета. Погледајте шта се дешава у Пакистану. Већ нико не сумња у цињеницу да се религиозни екстремисти боре за власт у Исламабаду и да председник Мушараф не контролише сву територију земље. А Пакистан поседује нуклеарно оружје. Ко ће то оружје наследити по одласку Мусарафа? Габалинска радарска станица прати старт ракета и активни сектор њиховог лета. Али практично целокупни средњи сектор трајекторије лета бојевих глава ракета радарска станица не “види”, јер је њен поглед усмерен на југ, а не на север. А амерички пресретачи ГБИ прорачунати су на пресретање циљева искључиво изван земљине атмосфере. Све то добро поимају у Москви. И зато, за разлику од неких чиновника и експерата, не видимо овде посебних проблема. Чим код Армавира буде изграђена радарска станица система “Вороњеж”, више неће бити ни потребе да се изнајмљује Габалинска радарска станица. Радарска станица “Вороњеж” се налази у систему упозоравања на ракетни напад и она је стављена на огледно борбено дежурство у рејону насеља Лехтуси у Лењинградској области јос у децембру 2006. године. Радарска станица “Вороњеж” спада у станице нове генерације и практично по свим параметрима је боља од страних аналога. Таква станица има модулски тип конструкције са врхунским степеном функционисања, што јој омогућава да веома оперативно усмерава радаре на најопасније правце напада ракета. “Вороњеж” ће заменити старе станице типа “Дњепар” и “Дарјап”. Сем изградње станице у Армавиру у најскорије време ће бити изграђене још три радарске станице “Вороњеж” на истоку и северу Русије, а цена изградње сваке кошта реда 2 милијарде рубаља (изградња Габалинске станице коштала је 20 милијарди). Узгред речено, Вашингтон и без Габалинске радарске станице присуствује у Азербајџану. Пре неколико година у региону градова Хизи и Астара Американци су инсталирали две своје мобиле радарске станице “ТРМЛ-3Д” за праћење територије Ирана до 300 километара. За време предстојећих тространих консултација, сем питања о заједничком коришћењу Габалинске радарске станице, значајно ће бити размотрити и следеће проблеме: шта чинити са иранском нуклеарном опасношћу, плановима међународног тероризма и религиозног екстремизма.