Хрватима тржиште, Словенцима радници

БЕОГРАД - Србија је у трговинској размени са Хрватском у првој половини ове године направила дефицит од 62 милиона евра, што је за скоро 40 одсто више него у истом периоду прошле године. За разлику од Хрвата, словеначке фирме су добар део производње предузећа у Србији, која су раније покуповали, извезли назад у Словенију, па са њима постоји чак и суфицит од шест милиона евра. Тако су на листи највећих извозника у Словенију углавном фирме у власништву Словенаца - „Импол Севал“, „Ливница Кикинда“, „Застава тапацирница“, „Меркур интернационал“, „Лисца“ из Бабушнице. 

Словеначке газде на овај начин не повећавају спољнотрговински дефицит Србије, који је „рак- рана“ домаће привреде, што се не би могло рећи за приватнике из „лијепе њихове“ јер они овде виде добро тржиште за продају своје робе. Док би овим подацима могли да се теше креатори економске политике у власти, то сигурно неће бити довољно домаћим фирмама, које не да не размишљају да ли им је трговинска сарадња са две бивше републике СФРЈ мала или велика, већ како да уопште тамо отворе по неку продавницу. Словеначки инвеститори уложили су у Србију око 900 милиона евра, док на другу страну није отишао ни евро и то не зато што нико није покушао да инвестира. „Делта холдинг“, Мирослава Мишковића, покушала је да преузме „Меркатор“, али се то словеначкој влади и власницима није свидело, па је куповина пропала, а словеначка фирма се касније удружила са новосадском компанијом „Родић“. „Делта“ је је тражила и локацију за градњу великог маркета у Љубљани, али није успела, док ће „Меркатор“ ускоро отворити трећи објекат у Србији. 

РАСТУ ПРОФИТИ

Сва три предузећа хрватске „Нексе групе“ у Србији у првих шест месеци ове године остварила су профите веће у односу на исти период прошле године. Тако је „Полет“ имао нето добит 165 одсто већу од оне из истог периода претходне године, повећана је са 340.000 евра на 900.000 евра, а приход је износио око 11 милиона евра, што је раст од 57 одсто. „Јелен до“ је остварио приход од 5,4 милиона евра, што је 52 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године, а добит је износила 476.424 евра, преноси Бета.

Мишковићева фирма тренутно покушава да на тржиште „дежеле“ уђе куповином акција „Истрабенца“, који има удео у „Меркатору“. Холандско-британска „Дењуб фудс група“, која је власник више млекара и „Књаза Милоша“ у Србији, има великих проблема да купи „Карловачку млекару“, иако је дала најбољу понуду, а Хрвати су је оптужили да „ради“ с парама Слободана Милошевића. 

Око 350 словеначких предузећа ушло је у Србију куповином друштвених предузећа на тендерима и аукцијама, тргују и на берзи, а „Горење“ је у „гринфилд“ инвестицију код Ваљева уложило 20 милиона евра. Словенци су најзаинтересованији били за индустрију и фабрике, па су купили „Импал“ из Севојна, кикиндску „Ливницу“, „Застава ливницу“, па „Застава тапацирницу“ и „Застава алате“. Ипак, има их и у сектору услуга јер „Меркатор“ поседује ланац хипермаркета, а преузели су и више трговина „Родића“. „Јанези“ су присутни и у финансијском сектору јер је Нова љубљанска банка купила Прву предузетничку банку, а ради и НЛБ лизинг.

Хрвати су за разлику од Словенаца највећи део од око 300 милиона евра, инвестирали у прехрамбену индустрију, а највеће аквизиције направио је „Агрокор“, хрватског тајкуна Ивице Тодорића, куповином фабрике уља „Дијамант“, „Фрикома“, а касније је отворио и хипермаркет „Идеа“, док је најсвежије преузимање велепродајних објеката „Свислајона“. „Нексе група“ из Нашица постала је власник фабрике црепа и керамике „Тоза Марковић“ и „Полета“, и каменолома „Јелен до“, а млекара „Лура“ „Сомболеда“. Хрватима је запала за око и туристичка агенција „Џоли турс“, коју је преузео „Адријатикнет“. 

Српски привредници као и у случају са Словенијом, ништа нису купили у Хрватској. Тамо имају своје филијале само „Симпо“ из Врања и Комерцијална банка, а неколико фирми има представништва. Питање је да ли српски привредници стварно немају довољно новца да инвестирају у ове државе или нису довољно конкурентни, или њихов новац због стварања конкуренције није баш добродошао упркос изјавама тамошњих званичника.