Пиратеријом до лаког кеша

И поред међународне и унутрашње правне заштите проналазака и патената у процесима производње и размене, очигледно често долази до неовлашћеног коришћења, односно пиратерије патената и регистрованих проналазака, као и ауторских права. То се, пре свега, односи на државе у развоју, земље у транзицији, поједине географске регионе, као што су Азија и Африка, и државе које су још увек изван међународних структура, па тиме и изван могуће контроле и дисциплине.

др Тодор Петковић

Заштита патената један је од основних предуслова спречавања крађе. На међународном плану борба за заштиту патената крунисана је још 1883. године, усвајањем Париске конвенције о заштити патената. На тај начин су развијене индустријске државе заштитиле своја технолошка открића Један од првих прописа који регулише право на привилегију коришћења проналазака био је Млетачки декрет из 1474. године. У том декрету били су важни елементи каснијег модерног патентног законодавства. Прави модерни патентни закон донет је у САД 1790. године, а затим у Француској 1791. године.

Почетком деведесетих година између Сједињених Држава и Јапана беснео је прави патентни рат. Познате америчке корпорације покренуле су судске поступке пред америчким судовима, против такође познатих јапанских корпорација, тражећи милионске одштете за неовлашћено коришћење својих патената.

Због тога што 90 одсто патената долази из развијених држава, које не желе да се одрекну неких својих "стечених" права, земље у развоју су иницирале међународну конференцију намењену ревизији Париске конвенције о заштити патената, с основном намером да стране плаћене лиценце буду фактор развоја њихове технологије, а не фактор блокаде домаћег економског и технолошког развоја. Тако је октобра 1981. године у Најробију одржана међународна дипломатска конференција, намењена ревизији Париске конвенције, како би се узели у обзир и интереси држава у развоју. Учешће су узеле и све развијене индустријске државе чији је основни циљ био да спрече неовлашћено, односно неплаћено, коришћење њихових патената од стране земаља у развоју.

Конвенција о издавању европских патената усвојена је 1973. године, а од СР Југославије ратификован 1995. године. Разлог за толико велики рок за ратификовање европске Конвенције образлаган је потребом изучавања могућих последица исте на индустријски развој државе. Тако је СР Југославија тек 1996. приступила Међународном споразуму о сарадњи у области патената. Југославији је, по одредбама тог споразума, стављена на располагање светска банка података о свим техничким и научним достигнућима у последњих тридесет година у свету. Такође је наглашено да ће и убудуће редовно бити информисана о свим проналасцима из области науке и технике. Истовремено, Југославија се обавезала да ће Светској организацији за интелектуалне својине (WИПО), са седиштем у Женеви, достављати податке о свим регистрованим проналасцима и патентима на својој територији. У Србији делује Републички завод за интелектуалну својину.

Широм света данас се налази преко четири милиона патената. Сваке године се пријављује око 700.000 проналазака ради патентирања, али се сви не одобравају. Европском патентном уреду у Минхену (ЕПА) током 2001. године пријављено је 150.000 проналазака из целог света. За сваки проналазак се у просеку тражи заштита у девет држава. За своја истраживања патената уред ЕПА у Минхену има приступ до 42 милиона докумената из преко 70 држава.

Европска унија је проналазачима и иновативним предузећима понудила заједнички патент, који прелазећи границе важи у свим државама ЕУ. О томе су се, крајем 2003. усагласили министри привреде и правде. Тиме је окончана дугогодишња расправа око језика и судова за патенте. С новим патентом Европска унија превазилази значајан недостатак у конкурентности према другим великим привредним просторима, јер су, тренутно, патенти у Европи у просеку осам пута скупљи него у Сједињеним Државама. С новим патентом ЕУ овај недостатак је одстрањен. Међутим, постоји један други не мање важан проблем, а то је компликован језички режим. Према договору, предлог патента, који је до сада у просеку био дугачак три странице, мора бити преведен на све званичне језике ЕУ.

Министарски савет ЕУ договорио се и око тога који ће суд убудуће бити надлежан за патенте у ЕУ. Тако ће 2010. године у том циљу бити основан у Луксембургу нови патентни суд ЕУ, као прва инстанца. У прелазном периоду до 2010. године требало би да национални патентни судови прве и друге инстанце буду надлежни за расправе о патентима у ЕУ. Дугачак рок је посебно битан за Немачку, јер се око 70 одсто свих европски расправа о патентима води пред немачким судовима.

После добијања патента предузећу се даје рок од две године за превођење патентних захтева. У том периоду проналазачи треба да утврде да ли је патент уопште применљив, односно економичан. Ако то не би био случај, проналазач би могао да одустане од скупог превођења на језике мањег значаја у ЕУ, чиме би патент после две године отпао. Много обимнији технички опис патента мора бити преведен на три главна језика ЕУ, а то су енглески, француски и немачки. Због превођења просечни трошкови једног патента ЕУ износе између 25.000 и 30.000 евра. То одговара приближно трошковима заједничког одобравања патената у седам до осам држава. Такви заједнички патенти се издају у Европском патентном уреду у Минхену. До 2005. проналазачи су бирали између новог патента ЕУ и старог заједничког патента. Но, многа предузећа од 2005. прихватају нови.

Технолошки развој је директно везан за људски фактор, јер је он у савременим условима најзначајнији развој ресурса. Улагања у развој људских ресурса је тенденција глобалних размера, јер је "цивилизација знања" подједнако важна за развијене државе и оне које то настоје да постану. Научно-технолошки развој и висока запосленост захтевају адекватан људски потенцијал, односно знање које може да оствари интеграцију економског и друштвеног развоја

Поред међународне и унутрашње правне заштите проналазака и патената, у процесима производње и размене често долази до неовлашћеног коришћења, односно пиратерије патената и регистрованих проналазака као ауторских права.

Тако је позната јапанска компанија за производњу фотографских камера "Минолта", због неовлашћеног коришћења америчког патента за технологију аутофокуса, односно аутоматског изоштравања слике, била принуђена да америчкој компанији за војну електронику "Ханивел" плати одштету од 96 милиона долара. Данас ту технологију користе сви светски произвођачи, али је "Минолта", као први произвођач таквих апарата у Јапану, једина платила одштету. Како исту технологију користе и други познати јапански произвођачи фотоапарата, као што су "Кенон", "Никон", Пентакс" и други, америчка компанија "Ханивел" је упутила тада предтужбена упозорења са захтевом да се висина одштете утврди вансудским поступком.

Истовремено, америчка компанија за војну електронику "Лорел Феришилд Корпорејшен" тужила је 25 јапанских компанија за производњу електроапарата за домаћинство, међу којима су "Мацушита", "Кенон", "Сони", "Тошиба" и друге, због неовлашћеног коришћења ЦЦД технологије, то јест "електронских очију" у видео камерама, факс и фотокопир апаратима...

Такође због недозвољеног коришћења једног патента из технологије полупроводника америчка компанија "Ванг Лабораторис" је тужила јапанска компанију "Хитачи". ИСто тако америчка компанија за производњу рачунара "ТЕксас Инструментс" тужила је јапанску фирму "Фуџицу" за нелегално коришћење патента за производњу електронских кола и слично.

И поред међународне и унутрашње правне заштите проналазака и патената у процесима производње и размене, очигледно, често долази до неовлашћеног коришћења, односно пиратерије патената и регистрованих проналазака, као и ауторских права. То се, пре свега, односи на земље у развоју, државе у транзицији, поједине географске регионе, као што су Азија и Африка, као и земље које су још увек изван међународних структура, па тиме и изван могуће контроле и дисциплине.

Пиратерија се најчешће јавља у области производње софтвера, односно програма и програмских језика, филмској и видео индустрији, музичкој продукцији тзв. носача звука - ЦД и касете, електронике и производње видео и аудио опреме, модној и текстилној индустрији, посебно "маркираних" производа, производње обуће и спортске опреме, цигарета... Због неовлашћеног коришћења заштитног знака, патената, лиценце и трговинске тајне Сједињене Државе губе годишње више од милијарду долара. Од 1992. године САД праве листу трговинских партнера који се користе пиратеријом. Тада је на списку била 31 држава, на челу су биле Индија, Кина и Тајланд. Само у области софтвера, због пиратерије, САД су изгубиле у Италији 273 милиона, на Тајвану 290 милиона, у Тајланду 250 милиона, у Пољској 100 милиона и Јужној Кореји 123 милиона долара.

Интересантан пример је нелегална производња одевних предмета познате робне марке "лакоста" у Србији, као и продаја фалсификованих производа те марке која је произведена у Кини, Турској и Тајланду. Ова робна марка спада међу 107 најчувенијих светских жигова, а успела је да добије и титулу "чувени жиг". Тако је током 2003. године у свету заплењено и уништено 1,6 милиона производа са жигом "лакоста", а највише кошуља, мајица, дуксева, разне галантерије, каишева. Иначе, међу нашим потрошачима одомаћио се израз "бренд" - на енглеском. "Бранд наме" је појам за робну марку - за познату робну марку, односно жиг, иако у правној терминологији тај израз не постоји. Постоје робни и услужни жигови, заштитни знакови и робне марке (у нашој) и несумњиво познати (или чувени) робни жигови (у међународној терминологији).

Позната компанија за производњу и дистрибуцију цигарета "Бритиш Америкен Табако" (БАТ) само у 2003. години у Кини је уништила 277 фабрика и 50 штампарија, које су биле укључене у неовлашћену производњу светских марки цигарета, као, на пример, цигарета "валентине", које по дизајну и амбалажи потпуно личи на "данхил". Исти тип цигарета се производио на Косову и Метохији. Сличан случај је и са производњом цигарета "лаки страјк", "кент", "пал мал", "монте карло"... Таквом производњом не само да се оштећује интегритет робне марке, већ се праве цигарете са 73,5 одсто више катрана и 27,8 одсто више никотина. Таквих цигарета БАТ је 2003. године у Кини запленио 149 милиона, а у Европи 226 милиона. Међутим, фалсификатори се сналазе тако што су прешли на нову зону, односно у Африку, где мисле да ће једно време моћи мирније да производе фалсификате познатих светских марки цигарета.

Пиратерија

Почетком деведесетих година прошлог века видео, аудио и компјутерска пиратерија попримила је огромне размере, како на унутрашњем тржишту Сједињених Држава, тако и на међународном тржишту. Њујоршка полиција је маја 1991. године организовала рацију против видео пирата у свим њујоршким видеотекама. Само у току ове акције заплењено је преко 50.000 пиратских видео касета, а ухапшено је и оптужено девет особа. Тада је доказано да су у посао дивљег преснимавања филмова били укључени и радници америчке филмске индустрије. Америчка филмска индустрија је у тим годинама због илегалног преснимавања филмова годишње губила 150 милиона долара. Сваке наредне године та сума се драстично повећавала. Како је Америчка филмска индустрија једна од најпрофитабилнијих - спада у првих пет у свету, у оквиру Федералне службе безбедности (ФБИ) формирана је посебна служба за сузбијање видео пиратерије. Тако је ова служба у једној акцији 1997. године у Бруклину запленила око 100.000 илегалних касета најновијих холивудских хитова, више стотина видео-рикордера и ухапсила 35 особа, које су предате суду и оптужене за организовани криминал, што је прва оптужба те врсте за видео-пиратство. Иначе, те године је штета за америчку филмску индустрију од овог незаконитог посла износила 250 милиона долара, а светско видео тржиште правило је исте године промет од 16 милијарди долара.

Кад алигатор није крокодил

Рене Лакост био је један од "мускетара" с тениским рекетом у руци. Први је Француз, освајач америчког Девис купа 1927. године, потом победник Ролан-Гароса, Вимблдона... "Јео" је противнике због чега је и добио надимак Крокодил - Лакост. Представници робне марке "лакоста" од 2003. до 2007. на подручју Србије водили су 18 судских спорова, углавном код Трговинског суда у Београду. Први случај приватне радионице откривен је 1994. године у Београду, а производила је дуксеве заједно са једним приватником из Новог Пазара. Такође, у Београду је отворена самостална обућарска радња за производњу модне обуће "алигатор" како се фирма и звала. Обућа произведена у овој фирми "јасно је асоцирала на најпознатијег светског алигатора, заштитног знака компаније "Лакост". Међутим, судија Трговинског суда у Београду донео је одлуку да "алигатор није крокодил", а тако стоји и у пресуди. Заступници компаније "Лакоста" у Србији добили су све спорове, само против новопазарског алигатора нису. И овога пута новопазарско "аждајче" се измигољило.

Генерал-мајор у пензији др Тодор Петковић завршио је Војну академију - смер ПВО, Командно-штабну академију РВ и ПВО и Школу националне одбране. Дипломирао је и на Факултету за социологију, политичке науке и новинарство - смер међународних односа у Љубљани, и завршио постдипломске студије на овом факултету. Докторирао је с тезом Економско ратовање и пословна шпијунажа у глобалној структури међународних односа. Радни век завршио је у Управи за безбедност Војске Југославије, као заменик начелника генерала Аце Томића. Генерал Петковић је аутор књига "Глобална економија и пословна дипломатија" и коаутор више уџбеника из области међународне економије, као и мноштва стручних текстова објављених у научним часописима.