Седам чуда Србије

Проглашен је списак седам градитељских чуда новог света. Желимо да се прикључимо иницијативи промовисања и очувања културне и природне баштине Србије, и да уз помоћ вас, наших верних читалаца, сачинимо листу наших највећих градитељских подухвата и природних лепота

Откако су средином другог века пре нове ере стари Грци изабрали седам чуда античког света, ова листа голица људску радозналост и распирује машту. Тим пре јер је остало сачувано само једно – пирамиде у Гизи, док је од Артемидиног храма у Ефесу остао само један до пола срушен стуб.

Како су тачно изгледали Александријски светионик, Семирамидини висећи вртови у Вавилону, Колос са Родоса, Фидијина статуа Зевса у Олимпији или Маузолеј у Халикарнасу, можемо само да нагађамо.

Понети древном листом, људи су недавно исказали глобалну жељу и вољу да изаберу седам градитељских дела која најупечатљивије симболишу савремени свет. На иницијативу коју је почетком трећег миленијума покренуо Швајцарац Бернард Вебер, недавно је – 07. 07. 2007. – објављен списак седам чуда новог света.

Путем Интернета, СМС порука и телефоном, гласало је готово 100 милиона људи из 230 земаља и одлучило да овај ласкави епитет понесу: Чичен Ица, чувени град Маја из 6. века који су неки историчари назвали „Грчком Новог света”, смештен на Јукатану у Мексику, римски Колосеум, најпознатији амфитеатар и највећа арена античког света, Велики кинески зид, једина грађевина на Земљи која је видљива из свемира, Мачу Пикчу у Перу, некадашња престоницу Инка скривена високо у Андима, Петра, ружичасти краљевски град Набатејаца уклесан у јорданској пустињи, кип Христа спаситеља, бразилски симбол и понос Рио де Жанеира и индијски Таџ Махал, раскошни маузолеј поред Агре, подигнут у знак велике љубави. Као осми, почасни члан, и једино преживело светско чудо, овој листи су се прикључиле три пирамиде из Гизе.

Oстаје да време покаже да ли ће ових седам градитељских чуда савременог света домашити славу оних из античких времена, а до тада из Светске организације за очување природне баштине (WWF) стижу драматични апели. Глобално загревање и људски немар према животном окружењу озбиљно прете највреднијим природним драгуљима на планети. Стручњаци ове организације тврде да би ускоро могло да нестане око 30 одсто живих врста на Земљи и да су читави екосистеми на ивици колапса. Велики корални гребен би ускоро могао да постане безбојан, Амазон би могао да се претвори у бару, а снег с Алпа и Хималаја нестане заувек.

Природне лепоте и њихово очување подстакле су Вебера и његову фондацију да покрену нову иницијативу која се овог пута односи на избор седам најатрактивнијих природних феномена на Земљи. До августа следеће године биће састављена листа од 21 кандидата, да би се опет глобалним гласањем изабрало седам природних чуда. У неким нашим медијима могло је да се прочита да постоје добри изгледи да се у Вебером такмичењу нађе и наша Ђавоља варош.

Како се Магазин од првог броја труди да вам дочара иностране, а наравно, много више и наше градитељске и природне лепоте, помислили смо да је дошло време да сада заједно одлучимо шта то у Србији заслужује највећу пажњу и шта би могло да се нађе на некој нашој листи седам градитељских и седам природних чуда.

Зато вас позивамо да нам путем писама, е-мејла или факса пошаљете предлоге. Уз помоћ стручног жирија средином октобра биће објављене листе кандидата, када ће и почети и званично гласање о чему ћете бити благовремено обавештени. И то није све. Шаљите нам фотографије и репортаже до највише 3.500 карактера (словних знакова) о културним споменицима или природним лепотама за које верујете да треба да се нађу на овој листи. Најбоље фотографије и репортаже биће објављене у Магазину.