Омиљено руско нерешено или зашто одузимати фудбалерима паре

Последња недеља донела нам је не баш чуда, али некакве нелогичности: Хрватска је изгубила од Грузије, Србија пропустила победу у мечу са Естонијом. Па и у Русији фудбалско пролеће је обележено неочекиваном сушом – штићеници Дика Адвоката су одиграли две бледе утакмице, у обе нису успели да победе. При чему ако је досадни нерешени резултат у мечу са Катаром још може приписати одсуством мотивације, нерешени резултат у оквиру пласмана за Првенство Европе 2012. са Јерменијом тешко је објаснити.

Колико се већ о томе говорило: у групи коју је добила Русија могу се победити сви. Положај обавезује, рејтинг обавезује. Ако се дешавају „групе смрти“, ми имамо „групу живота“. А сада испада да три тима одједном имају исти број поена – Русија, Словачка, Ирска, уз то за врат им дува Јерменија.

У мечу са кавкаским суседима Руси су имали шансе. Али шта вреди. Како се изразио прослављени совјетски фудбалер виктор Понедељник, сваки играч који изађе на терен треба да буде запослен. Штићеници Адкоката су имали звездане тренутке, али никако не тимску игру. Условно говорећи, као у фудбалском симулатору: можете да одаберете себи тим од 11 Месија у главном и 10 Аршавина у резерви, али ако заборавите да укључите џојстик или тастатуру, они ће тако и стајати, светлећи на терену својом величином.

Што се тиче пријатељске утакмице са 90. репрезентацијом света, Катаром, ми у првом полувремену мал те не нисмо добили три гола, после чега је коментатор разумно посаветовао родитељима да склоне децу од ектрана. На крају је Русија победила са 18:6. То по броју прекршаја. У игри 1:1. И о њој нема више ништа да се каже. Добро се наспававши за време утакмице, после ње смо контактирали коментатора Олега Солода и потражили одговор на питање шта да се ради са нашом репрезентацијом.

Смислио сам непогрешиви начин: треба узимати од фудбалера новац унапред пред почетак пријатељске утакмице. У случају да испадне овакав шоу као што смо сад видели, новац се не враћа.

Али тако ће се бунити, на терен неће изаћи, успротивили смо се с разлогом Олегу Солоду.

Бар ће остати они којима је занимљиво да играју. Зато што сви изговори поводом пријатељске утакмице да оне наводно нису тако важне као званичне, ништа не вреде. Оркестар такође пре оперу вежба, али никоме не пада на памет да узима од слушалаца паре за то. А за пријатељске утакмице карте се продају редовно.

Неки Руси не воле када им се као пример наводи Украјина. А између осталог Украјинци су изашли на пријатељску утакмицу са Италијом наелектрисани као у четвртфинале Првенства Света 2006. године, и радили су читавих 90 минута. То што су словенска браћа изгубила са 2:0 повлачи се у други план.

Бојим се да претпоставим шта ће о нама писати после утакмице, говорио је један од руских фудбалера после 1:1 са Катаром. Нема шта да се брине, ништа лоше нећемо написати. Једноставно ћемо цитирати његовог старијег друга, ветерана Александра Панова: Сада је репрезентација Русије тим средњег нивоа, тачније може да победи било кога и да изгуби од било кога.

Изгледа да је тако

Настављамо Спортски преглед. Русија је постала 26. земља чији преставник се попео на постоље Формуле 1. Још пре десет година нико није могао да замисли нешто слично, као уосталом ни учешће руске „коњушнице“ у тим престижним такмичењима. Али руска Мараша Верџин Рејсинг врло достојно дебитује на Гран-прију Аустралије. А возач Лотус-Реноа Виталиј Петров, који је читаве прошле године показивоа крајње нестабилне резултате и чије је највеће достигнуће било пето место, полива шампањцем Фетеља и Хамилтона, док се за великог Алонса, који није успео да претекне Петрова, овај дан уписује у дан апстиненције.

Наравно, плашимо се случајности. Петров је имао среће. Мараша је имала среће, могу се чути и таква мишљења. За објашњење смо се обратили експерту за аутоспорт руског портала Шампионат-Ру Јевгенију Кустову.

Петров се попео на то постоље не зато што је сишла половина супарника или је сметало време. Ништа од тога није било. Руски пилот је и био квалификован на високом, шестом месту, и на старту је само освојио две позиције, а затим је његов тим применио бољу тактику од супарника, а он ју је са своје стране потпуно реализовао. Судећи по томе шта смо видели у Аустралији, возило Петрова је сада по брзини треће-четврто, значи, на њему се могу постизати такви резултати. Додајте уз то и веће искуство самог Руса.

Лотус-рено је применио добру тактику пит-стопова, није ли тако?

То је једно од главних питања ове године: Бриџстоун на чија два комплета је могла да се прође читава трка отишао је. Приели су мање отпорне гуме и изгледа да се Лотус Рено са њима блаже опходио од рецимо Ферарија. Зато је Алонсо прошао на три пит-стопа, а Петрову је било доста два.

Што се тиче руског тима Мараша верџин рејсинг, оба возача тима у Аустралији су прошли галвни задатак који им је био постављен – стигла су на финиш. Како оцењујете овај резултат?, питали смо Јевгенија Кустова.

Очекивати од Мараше постоље за сада вероватно не вреди – тим је врло млад, он има један од најмањих буџета – тако да има још да се развија и развија са техничке тачке гледишта, и са тачке гледишта укључивања спонзора. Али актуални заостатак Мараше од средине је ипак велики, сами тим говори да износи отприлике две и по секунде. Ада за Гран-при Турске возило треба да дораде, али за једно обављање није реално толико добити. Биће ми драго да погрешим ако у Турској Мараша полети на нивоу средњих возила, сви ћемо бити врло задовољни, закључује експерт спортског портала Шампионат-ру Јевгениј Кустов.