Косово – председник по поруџбини

Председник Косова Беџет Пацоли дао је оставку, задржавши се у својој фотељи нешто више од месец дана. У понедељак Уставни суд Косова, размотривши жалбу опозиције, објавио је да је избор Пацолија на заседању парламента 22. фебруара било незаконито. У суштини, исти ти избори су били такви само формално: као прво, у сали је присуствовала половина посланика (опозиција је бојкотовала процедуру), као друго  - они нису имали алтернативу.

У целини, Пацолију није пошло за руком да рестаурира политичку стабилност на Косову као својевремено Кремљ.

Да подсетимо да је 90-их година Беџет Пацоли руководио компанијом Мабетекс, која је била извођач радова на ремонту здања овог историјског комплекса. Тим поводом су бизнисмена осумњичили за давање мита у посебно крупним размерама: разбуктао се гласни скандал који је био предмет руско-швајцарске истраге. Коначно, истрага је била прекинута, али непријатни утисак није нестао. И после избора Пацолија са предношћу од једног гласа многи експерти су с питали: да није добио председнички мандат на „московски“ начин? Србски политиколог Милован Дрецун не искључује ту верзију, али по њему ситауција је много озбиљнија – јер Пацоли одавно има добре односе са премијером Тачијем.

Хашим Тачи је тај који је Пацолија инсталирао на место председника Косова и Хашим Тачи је тај који је вршио притисак,  а јавна је тајна била месецима пре његовог избора да је он са Тачијем договорио да ће постати председник. На билбордима свуда по Космету Пацоли је обећавао борбу против корупције и организованог криминала  и јако је чудно да је са главним организованим криминалцем Тачијем направио политички договор.

Уопште не треба сумњати да он и Тачи имају  поред политичког договора свакако и неки пословни договор. Мислим да је главни притисак извршио Хашим Тачи.  Пацоли нема потребе да да неки посебан мито, већ се ту ради о расподели одређених послова,  како легалних,  али могуће и оних других између њега и Тачија. Они који гласају у Скупштини Косова  су само марионете које су веома послушне према Тачију.

Истина, у таквом случају неизбежно се поставља питање: зашто је Уставни суд Косова ипак признао незаконитим председнички мандат Пацолија? Јер, у принципу, овде би Хашим Тачи требало да има потпуну контролу.

Веома је тешко претпоставити да је Тачи могао без одобрења САД да постави Пацолија на место председника.  Али постоји  једно  отворено писмо које је такозвани амбасадор САД на Косову упутио политичким структурама на челу са Тачијем и где их је изузетно оштро критиковао због тога  што од изградње демократских институција  заправо нема ништа због изузетно високог степена корумпираности  и криминализације. Ту већ постоје неке ствари,  које  упућују на пукотину у односима између Хашима Тачија и водећих западњих земаља и свакако ту треба тражити  разлог зашто је уставни суд ипак пресудио да Пацоли није легално изабран председник и треба тражити, можда, новог председника Косова. Али ја  не верујем да без утицаја Брисела и Вашингтона он може бити изабран.

Не зна се да ли ће се Пацоли поново кандидовати на дужност председника. Али јсано је да коалиција Демократске странке Косова Хашима Тачија и Алијансе за ново Косово Пацолија може да пукне. За сада председничку фотељу предвиђају Агиму Чеку, тренутно министру безбедносних снага Косова. Чекуова биографија такође је богата: бивши терористички командир ОВК два пута је хапшен под сумњом за геноцид србског народа, али захваљујући покровитељству мисије УН на Косову остајао је на слободи.

Унутарполитичка борба тако би и остала унутрашња ствар да је Косово независна држава. Али проблем је у томе што пометња у вишим ешалонима власти може да негативно утиче на преговоре које воде Београд и Приштина уз посредништво ЕУ. И још један аспект: Тачи је, наравно, „познати хуманиста“, што је до показао реферат Дика Мартија о незаконитој трговини органима на Косову, али сваки неуспех политике актуелног премијера наводи воду на воденицу ништа мање страшне, мада и мање утицајне косовске снаге, покрета Самоопредељење. Главна парола ових радикалних националиста у току предизборне кампање била је "Ујединимо се да ујединимо Косово и Албанију".

Занимљиво како се односе према тој варијати западни творци независности српске покрајине?