Од Београда до Триполија

Према саопштењу британске телевизијске и радијске корпорације Би Би Си, премијер земље Дејвид Камерон признао је неопходност страног мешања у либијску кризу, како би се од трупа либијске војске заштитили "цивили". Приближно истим речима образлажу војно мешање у унутрашње ствари суверене државе и други руководиоци земаља учесница коалиције, која изводи операцију Одисејева зора. Ипак многи високи политичари придржавају се друге тачке гледишта.

На пример, премијер РФ Владимир Путин, изражавајући своје лично мишљење о ситуацији у Либији, изразио је забринутост због лакоће са којом САД доносе одлуке о примени силе на међународној сцени. Политика САД стиче стабилну тенденцију, рекао је премијер, обраћајући се радницима у руском граду Воткинску. Он је подсетио да су за време мандата Била Клинтона САД бомбардовале Београд, за време председника Буша Авганистан и Ирак. На реду је Либија, под изговором заштите цивила. Где је логика и савест? Нема ни једног, ни дугог, рекао је Владимир Путин. Руски премијер такође је исткао да мада либијски режим ни по једном од параметара не одговара критеријуму демократске земље, то не даје право мешања у унутарполитичке, чак оружане сукобе, споља, бранећи једну од страна.

Да подсетимо да су главни циље првог напада савезника били противавионски ракетни комплекси великог домета совјетске производње СА-5 (С-200), које поседује Гадафи и који могу да погађају циљеве на растојању од 300 километара и имају, по мишљењу Пентагона, значајну могућност да пруже отпор.

Између осталог, Либија поседује око 50 ракета типа СА-6 (совјетски самоходни противавионски ракетни комплекс Куб, намењен за одбрану копнених снага, углавном тенковских дивизија од средстава ваздушног напада, која лете на средњим и малим висинама). То су оне исте којима су по једној од верзија Срби оборили амерички Ф-16 1999. године. Али то узгред... Вероватно пуковник Гадафи, који је више пута успешно ратовао са суседима, има у рукаву још пар кечева. Чак и да их нема, либијски интегрисани систем ПВО има око 30 уређаја земља-ваздух, повезаних са 15 радарских система за рано обавештавање, смешетних на обали Средоземног мора. И они представљају озбиљну опаност по стране војне авионе, који се налазе у ваздушном простору Либије или поред њега.

Снаге коалиције избациле су по објектима ПВО Либије преко 120 крстарећих ракета. Са тачке гледишта војске то је сасвим логично и ипсравно. Има само једно али – према подацима либијских власти погинуло је преко 60 цивила. Западне земље ове податке, наравно, не потврђују. Али искуство извођења сличних операција показује да су цивилне жртвне неизбежне! Стручњак за војну доктрину Светозар Радишић сећа се НАТО бомбардовања Југославије.

Пошто сам ја бивши официр, ја јако добро знам, што су гађали стварно и што је начинило код нас заиста катастрофално стање, који дан данас осећамо. Ми имамо уништену инфраструктуру, нама су порушени мостови. Они су гађали пијаце, гађали касетним бомбама народ на пијацама, гађали су возове на пијацама, гађали су возове на путницима, ћак и колоније албанских избеглица. А прича је била да је требало склонити режим Милошевића. То није тачно. Народ је тада изабрао Милошевића, без обзира какав је он био. Изгледа да се исти сценарио догађа у Либији. Мислим да је овде све изазовно да би се створила још једна марионета на власт, у Либији. А зна се и зашто се то чини. Најмање 50 одсто становника подржава Гадафија. То знају сви, који хоће да буде информисани. Проблем је у томе што да би неко у име хуманости и смањења жртава употребио толико оружја. То стварно изгледа бесмислено. И све ово на неки начин, као и овде код нас,  у СРЈ у то време неко потстрекао унутрашње снаге да позову народ на улице или се нешто учини. Ја мислим, то све личи на оно што се нама већ догодило. Просто ми би смо то учинили са много мање жртава, него што се догодило после интервенције. Вероватно ће број жртава бити много већи, него да је ситуација у Либији смирена. А очигледно да либијцима највише одговара мир.