Економија треба да да нови импулс политичкој сарадњи
У уторак премијер Русије Владимир Путин започиње дводневну балканску турнеју. На програму је посета Словенији и Србији. Мишљење коментатора Петра Искендерова.
Актуелни преговори руског премијера у Љубљани и Београду имаће јасну економску димензију. Последњи догађаји у Северној Африци и на Блиском Истоку још више су заоштрили проблем осигурања енергетске безбедности Европе и доступности енергената из ових региона. Европи ће бити потребни поуздани извори и путеви транспорта енергената, који независе од расположења у тако непредвидивим северноафричким и билскоисточним земљама. А проблеми са јапанским нуклеарним централама нанели су ударац перспективама нуклеарне енергетике. Као последица је скок акција трансбалканских маршрута, између осталог руског пројекта Јужни ток.
Ако се са ове тачке гледишта погледа на карту перспективних маршрута за транспорт гаса у земље ЕУ – биће јасан значај управо Словеније и Србије. Прва се непосредно граничи са Аустријом са њеним великим европским станицама за расподелу гаса у Баумгартену и Арнолдштадту. Србија, захваљујући свом централном положају на Балкану може да постане раскрисница читавог низа маршрута које воде од црноморских терминала не само у Аустрију, већ и преко Албаније или Босне и Херцеговине на Јадран и даље у Италију.
Преговори Владимира Путина у Љубљани и Београду ослањаће се на стабилну уговорну базу у сфери енергетике. У новембру 2009. године био је потписан споразум о параметрима изградње магистралног гасовода Јужни ток преко Словеније и Аустрије и његових огранака у Северну Италију. А руско-србски документи потписани у јануару 2008. године предвиђали су не само учешће Србије у пројекту Јужни ток, већ и руску финансијску помоћ за изградњу складишта гаса у околини србског града Банатски Двор, као и куповину контролног пакета акција НИС-а од стране компаније Гаспром Њефт. Пакет докумената осигурава Србији улогу кључне карите у осигурању енергетске безбеднсоти читаве Европе.
Ипак руско-словеначки и руско-спрски преговори не треба да се своде само на постизање конкретних економских циљева. Њихов значај је много шири, то је обнова и даљи развој система свестраних односа, који су постојали још у време Југославије и СССР – истакао је у разговору за Глас Русије директор Института за славистику РАН Константин Никифоров.
Мислим да се сада може говорити управо у таквом доприносу у развоју наших веза. Оне се код нас нису прекидале никад. Сматраћемо да се појавио још један канал за сарадњу, који ћемо развијати. А сарадња у енергетици, другим трговинско-економским сферама, неизбожно ће учинити тешњим сарадњу у области политике, науке, високих технологија. Историјски покретачки фактор веза Русије са Балканом је била политика, интереси националног ослобођења народа региона. А у данашњим условима економија треба да да нови импулс политичкој сарадњи.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »