Египат на путу ка демократији

У Египту је 19. марта одржан референдум о амандманима уз важећи устав. О томе како је било одржано гласање, из Каира саопштава дописник Гласа Русије Олга Семина.

Одлука о амандманима за основни закон је била усвојена после револуције 25. јануара. Тада је био формиран специјални комитет, који се бавио разрадом амандмана. На челу тог комитета био је Тарик ал-Бишри. Он је историчар, аутор 20 књига, умерени исламиста.

Промене су унете у одредбе у вези са редом истицања кандидата за председничке изборе и роком председничких пуномоћја. Рецимо, у складу са предложеним амандманима, шеф државе се бира за 4 године и може да заузима тај положај највише 2 рока узастопце. Подсетимо, у важећем уставу, усвојеном 1971. године, председнички мандат износи 6 година, без ограничења за поновне изборе. Осим тога, шеф државе мора да именује једног или неколико потпредседника  у току 60 дана од ступања на дужност. Постоји и такав амандман: жена кандидата за председника не сме да буде странкиња. Та је тачка изазвала одређене дискусије. Неки су сматрали да је такав захтев кршење права грађана.

Озбиљно су промењене две одредбе, повезане с формирањем нових политичких странака. У доба Мубарака у земљи је постојала Комисија за странке. На челу те комисије је био представник владајуће национално-демократске странке,
која је једнолично одлучивала о стварању нових политичких покрета. За то су могле да прођу деценије. Данас ће процес имати информативни карактер. Та доста очигледна промена је изазвала бучне спорове у периоду припреме референдума. Представници световних покрета су се бојали да ће у овој ситуацији такав амандман отворити пут за  легализацију, а затим и евентуалну победу на предстојећим председничким изборима Браће-муслимана.

Предложени амандмани су изазвали сумње многих утицајних друштвених делатника. Један од основних претендената за апредседника, бивши шеф МАГАТЕ-а Мухамед ал-Барадеи је изјавио да предложене промене нису довољне да би Египат реално одговарао демократским стандардима.

Што се тиче гласања, оно је било, безусловно, масовно. У 8 сати ујутро су биле отворене изборне јединице, коих је било 53 хиљаде у читавој земљи. У њима су настали редови. Како су истицали месни медији, Египћани су први пут у току последњих 30 до 40 година испољавали невиђену активност. Своју заинтересованост су демонстрирали не само људи зрелог узраста, већ и млади, и старци. Зашто? Суштину тога објашњава парола, која је била истакнута на главном ТВ каналу Ан-Нил: Јуче сам био демонстрант, данас градим нови Египат.

Погледајте, колико је људи дошло да гласа! Никада није то код нас било! Слобода је тековина наше револуције, - рекао је 63-годишњи Ибрахим Мустафа, возач таксија. – Људи желе да кажу своје «да» или «не» тим амандманима. Ко каже не, тај је за стари устав, старо уређење. Ко каже да, тај је за усвајање новог устава, за нови демократски режим.

33-годишњи Абд ал-Магид, који је дошао у Каиро ради зараде, поздравио је промене у уставу. Драго ми је, срећан сам. Постигли смо оно, чему смо тежили. Сада морамо да много радимо, те ће сви проблеми бити решени. За једно 5 година ће Египат постати друга земља, - рекао је он.

Главни уредник листа Ан-Нахар Усама Шаршар сматра да су такве нагле уставне промене опасне за земљу.

Бојимо се да ће Браћа-муслимани искористити грешке владајуће странке. Они ће извојевати улице, куће, душе људи. Амандамани за устав стварају за Браћу-муслимане такве услове да ће они одређивати у будућности сва политичка решења у земљи. Они желе да легално дођу на власт. Није нам потребан ирански тип државе. Египат може да представи свој - египатски - пут развоја.

У неким градовима Египта су изборне јединице биле отворене и после 19 часова, када је референдум био званипчно већ завршен. Због редова људи нису стизали да гласају у одређено време. 28 хиљада полицајаца је осигуравало безбедност одржавања референдума.