Генетски модификовани европејци

Генетска модификација поприма све веће размере у последње време. При том се не ради само о коришћењу ГМО у пољопривреди и ужасу који из тога произилази, већ се запажају такве тенденције и међу тзв. ''елитом'' данас у Србији. Овај процес у србском народу траје историјски гледано много дуже него манипулисање генима у оквиру великих западних корпорација, које желе да стекну апсолутну контролу над храном, а тиме и над људима на овој планети. Разне ''генетске модификације'' код нас су се појавиле одавно и како која освајачка сила протутњи овим просторима оставља свој траг који ће користити каснији окупатори у оквиру својих интереса, док и они не пропадну. 

   

Тако имамо ''генетски'' инжињеринг инспирисан из Ватикана и Беча у виду стварања хрватске нације од Срба римокатолика. Србе мухамеданце је после одласка Османлија из истих политичких кухиња из Беча допао Бењамин Калај, у тежњи да створи бошњачку нацију, која би временом била наметнута и Православним Србима. ''Генетско модификовање'' србских простора наставио је и Адолф Хитлер, уз сву асистенцију оних који су се тиме бавили пре њега,  а нарочито је способност у генетском манипулисању над Србима показао Лондон, кроз стварање југословенске творевине и довођење комуниста на власт. У комунизму овај процес добија незапамћене размере. Стварају се црногорска, македонска, муслиманска нација. Србија се разбија на покрајине и стварају се предуслови за крвави распад земље. У последњих 20 година сведоци смо стварања државоликих јадних творевина под покровитељством САД-а, НАТО-а и ЕУ, чији је циљ брисање и затирање Срба са простора бивше СФРЈ. На крају, и Србија је дошла на ред да буде ''денацификована'' и ''пацификована'' како би јој се наметнула идеологија ''друге Србије'', која се по србофобији може поредити једино са хрватском правашко-усташком идеологијом Анте Старчевића, Јосипа Франка и Анте Павелића. 

   

Ова идеолошка куга, која се сервира под паролом да ''ЕУ нема алтернативу'', прети да културолошки, идентитетски и историјски затре србски народ и оно што он јесте и што је увек био. Последње деловање генетски модификованих европејаца попримило је већ гротескне размере, нарочито на пољу уметности, а у оквиру ње кинематографија је увек била згодно средство за ширење пропаганде.Случај ''генетски модификованих'' Сергеја Трифуновића и Драгана Бјелогрлића и скандал који је настао у Сарајеву, пошто је Сергеј обукао мајицу са ликом злочинца Јована Дивјака, показује сву сервилност, јад, понижење и интелектуалну беду горе поменутог двојца, како оног ко се правио блесав да на журци није ни видео шта облачи нити има појма ко је Дивјак, тако и дичног режисера Бјелогрлића, који је покушао да оправда такав чин, а касније се немушто извињавао као да је Тадић. 

 

Замислите колико неко треба да мрзи сопствени народ, и да овим чином пљуне по србским жртвама и њиховим породицама, када је тај чин осудио чак и Горан Паскаљевић, који је такође познат по антисрбским филмским остварењима, које снима за оне стране фестивале где се то награђује признањима? Када је и за Паскаљевића ово превише, шта тек да каже овај народ који је изложен хистеричној пропаганди да се Срби прикажу као највећи монструми у људској историји,  иако су током 20. века доживели практично три геноцида и невероватне злочине који су над њим извршени. 

 

Међутим, ''политички коректној'' кинематографији и ''суочавању са прошлошћу'' ни изблиза није крај. Како би заокружили циклус србомрзачких остварења, на РТС-у са све главним и одговорним уредником филмског програма Иваном Карлом, одлучили су се да суботом у ударном термину прикажу ''нови хрватски филм'', а у оквиру њега ''остварење'' Радета Шербеџије ''Седамдесет и два дана''. После овог филма,  Хрватска не мора да снима више ништа на тему рата 90-тих и Срба из Крајине. Генетски модификовани Раде Шербеџија направио је такво антисрбско остварење, да би му и аутори филмског журнала у НДХ позавидели. Наиме, у овом филму чија се радња одвија у Лици, главни јунаци су из српске повратничке породице Париповић. Шербеџија у овом филму своје земљаке, над којима је извршен геноцид и етничко чишћење, приказује као потпуно дехуманизоване, примитивне, гадне, покварене и прљаве наказе, који све што раде то је да уживају да поткрадају ''младу хрватску демокрацију''. 

 

Глава породице Мане Париповић, којег Шербеџија глуми, држи код куће тетку од скоро 100 године од чије пензије, коју је наследила од покојног мужа првоборца из 6. личке, живи цела породица, а Мане њену пензију дели као разбојнички плен остављајући паре на страну како би једног дана побегао у ''бољи живот'' на запад. Проблем наступи онда када тетка умре и тада испада да остају без њене пензије, али довитљиви Мане киднапује неку млађу старицу која личи на његову тетку, држи је у приватном затвору у кући и пензију и даље примају. Сам крај филма је предвидљив и крајње незанимљив, као и целокупно остварење које је чак претендовало да личи на неку трагикомедију. На крају филма,  просечан гледалац, који није са ових простора, може да закључи да је Хрватска још учинила и услугу ''цивилизованој Еуропи'' протеравши такав народ,  јер су они ''ружни, прљави и зли србски паразити'' који и заслужују да буду, по оној Старчевићевој,  докрајчени секиром као ''пасји накот''. 

 

После овог филма,  нема тог хрватског редитеља који се лично диви усташкој идеји, а да може да направи овакво србождерско остварење. Сву усташко-правашку теорију генетски модификовани Шербеџија пренео је на филмску траку овим пропагандним смећем које се зове ''Седамдесет и два дана''. При томе, овај бивши Србин из Лике, а новопечени хрватски ''редатељ'', представио је свој родни крај и народ, а тиме и себе и своју породицу и најгорем и најпогрднијем смислу. Изгледа да је заборавио како је, пред изливима усташтва у Туђмановој ''младој демокрацији'', пре двадесет година морао да бежи из Хрватске и како је евакуисао и склонио своје родитеље у Србију, јер им као Србима у Хрватској није било живота. Данас,  генетски модификовани Шербеџија своје праисконске корене налази, ни мање ни више, него у Грузији, а декларише се као хрватски глумац и ''редатељ''. 

   

Са оваквим ''културним трендовима'' не треба да чуде ни генетски модификовани европејци наше политичке сцене. Питао сам се пре извесног времена, зашто Тадићев режим не повуче потернице против крвника који су се истакли у злочинима над Србима, када их и онако пуштају на слободу и не желе да им суде. Зашто нису пошли стопама оне ништарије Горана Свилановића, који је сам на своју руку повукао тужбу против Хрватске и БиХ без одлуке надлежних државних органа, тиме учинивши акт велеиздаје ? То сигурно не би био ни први ни последњи издајнички акт владајућег режима. Мало би се о томе причало, писало, неко би се и бунио, али би режим наставио даље, по старом,  а захваљујући, на жалост, нашем уобичајеном забораву, до сада би се тога мало ко и сећао. Ни рејтинг владајуће коалиције се не би много окрњио, нарочито када би такав потез поздравили и из дела ''напредне и либералне опозиције''. Одговор се данас јасно немеће. Генетски модификовани европејци на власти уживају у понижавању, гажењу и иживљавању над србским народом. Нарочито им је ласно и сладострасно да вриште од задовољства ако је све успут пропраћено и скрнављењем србских жртава и наношењу бола као и повређивању рана члановима њихових породица. Зато је актуелни режим, у оперативној реализацији у виду ликова Бруне Векарића и Владимира Вукчевића, који захваљујући томе што су најбољи питомци Наташе Кандић и Соње Бисерко и седе у специјалном тужилаштву, пушта на слободу крволоке типа Пурде, Илије Јуришића и дозвољава да се извуку Ејуп Ганић, Јован Дивјак, Агим Чеку, Хашим Тачи. 

 

Пуштају их,  због наводно мањкаве истраге тадашњих судских органа, јер је тада на власти био ''злочинац Милошевић'' који је за све крив. Па пошто је он крив, наравно да је Пурда ''невин'', као и Јуришић, Ганић, Дивјак и сл., а Тачи је ''легитимни представник косовских Албанаца'', а не највећи злочинац. Зато је Тадићев режим кренуо у преговоре са овим ''легитимним представницима'' из Приштине. При том, албанску страну предводи Тачијева подпредседница, а српску Борко Стефановић и министарства спољних послова. Из овога је све јасно. За Тадићеве жуте Косово и Метохија спада у домен спољних послова и успостављања ''добросуседских односа'' на заједничком путу у ''светлу ЕУ будућност''. 

 

Генетски модификованим европејцима жуто-ружичасте коалиције није пало на памет да питањем Косова и Метохије треба да се бави министарство за КиМ. Уместо да са гнушањем одбију било какве, па и ''техничке'' преговоре са испоставом злочинаца и терориста из Приштине, жути режим пристаје на преговоре који треба да олакшају функционисање тзв. ''Републике Косова'', у виду решавања питања струје, телекомуникација, докумената, чак и царине и чланства у међународним организацијама. Када на све ово власт у Београду пристане, шиптарски терористи би фактички легализовали своју наказну творевину. После тога ће генетски модификовани европејци жутог режима руку под руку са ''модификованим'' злочинцем Тачијем у ЕУ без алтернативе. 

   

Као што корпорације које продају ГМО семе продају и пестициде и отрове који на њиви уништавају све што није ГМО порекла, тако се и наши генетски модификовани представници режима труде да на политичкој сцени затру све оне који не пристају на генетску модификацију. Измишљају разне ''политичке позадине'' иза атентата на ''првог демократски изабраног премијера'', иако за тог премијера, покојног Зорана Ђинђића, нико није гласао на изборима, већ за листу ДОС-а чији је носилац био Војислав Коштуница, исти онај кога сада хоће да доведу у везу са атентатом на Ђинђића. Е ту ''теорију завере'' требало је осмислити. Немерљив допринос томе дали су генетски модификовани ликови типа Чеде Јовановића, који се највише сретао и дружио са ''земунцима'',  адвоката Срђе Поповића,  који се 1992. године залагао за НАТО бомбардовање Београда и Србије, Бранкице Станковић – Ђержински, главног агитпропа антисрпске пропаганде на Б 92 и тужиоца Мирка Радосављевића, који је досад остао упамћен по томе да закључке ''Инсајдера'' прихвата као јасне и необориве доказе, а и по залагању за забрану Двери Србских, Образа, Покрета 1389,  навијачких група. Не би зачудило када би у догледно време пожелелео да забрани ДСС, СРС и сваког ко није довољно генетски модификован по последњим ЕУ стандардима. И све то на годишњицу атентата док ''страдална и напаћена'' удовица Ружица Ђинђић, изигравајући постмодерну Јованку Броз, поручује Коштуници да све саопшти тужиоцу и да и њему ваљда одговара да се открије ''политичка позадина'' атентата. 

 

За то време, сви медији се просто утркују у стварању и неговању култа личности Зорана Ђинђића и његове политичке ''визије и непогрешивости''. Управо сви они који од покојног Ђинђића стварају култ личности и некаквог идола за све генетски модификоване, раде све оно против чега је Ђинђић говорио у свом последњем интервјуу. Свесрдно раде на затирању Србије и још се куну у покојног Ђинђића како су настављачи његовог лика и дела, а ко се не слаже са њима намењени су му одговарајући политички ''пестициди'', од њихових западних ментора, за трајно уклањање са политичке и друштвене сцене. Једино су генетски модификована напредњачка и либерално-демократска опозиција имуне на ове ''препарате'' и пожељне на политичкој сцени. 

   

Поред свег труда мултинационалних корпоративних ГМО тровача на њивама са ГМО семеном појавиле су се нове врсте корова којима разни хербициди не могу ништа. Бог не воли када неко уништава његову творевину и покушава од себе да прави идола, па се и ГМО семе као ђавоља работа нашло на удару, као нешто неприродно, ненормално и штетно. Мораће и србски народ да се позабави ''генетски модификованом'' псеудоелитом на власти. Као што се крушка не калеми на јабуку, тако ни ''друга Србија'' не може да представља Србију, нити дугорочно може да опстане, али зато може да нанесе немерљиву штету и да упропасти нашу лепу земљу. Решење које се намеће, јасно је. Исто као што се морамо борити против ГМО у пољопривреди, морамо учинити све да се ове штеточине од генетски модификованих европејаца уклоне са власти и из сваке националне и културне институције. То морамо учинити да би Србија и србски народ остали и опстали.