Косово ауф дојч

Немачки војници 17-18 марта 2004 нису сачували ни један српски објекат као ни бројне манастире у Призрену и околини иако је то зона њихове одговорности.
 
Заборавите на тренутак преговоре о статусу. Краткорочне прогнозе за Косово су непоправљиво суморне: економија у јадном стању; све више младих људи „који су за једино занимање изабрали криминал”; неподношљиво висок природни прираштај; друштво огрезло у корупцију и држава коју контролишу припадници организованог криминала. Ово су закључци студије на 124 странице под насловом „Операционализација реформе безбедносног сектора на западном Балкану”, коју је од Института за европску политику наручио немачки Бундесвер, а предата је у јануару. Текст се овог месеца појавио на једном блогу са ознаком „само за интерну употребу”.
Под условом да може да се избори са стравично компликованим Amtsdeutsch– званичним немачким језиком – који се види већ у незграпном наслову, читалац добија јасан увид у стање на Косову.
 
Из немачког текста без емоција повремено избије зрнце сасвим људског нервирања због непопустљивости косовског народа. То ме је подсетило на један сусрет од пре 44 године у кафетерији пуној мува у приштинском хотелу „Косовски божур”, где је један једини гост испијао пиво. Представио се као инжењер из Немачке, а на моје питање шта ту ради одговорио: „Ich verbloede – „Распамећујем се.” (Или, правим будалу од себе.)
У поменутом тексту аутори објашњавају да се немачки интерес на Косову заснива на његовој „географској близини” и на томе што Немачка даје највише војника и новца за ту покрајину. Неуспех би значио „неизмерне ризике за будућу спољну и безбедносну политику” Савезне Републике.
Аутори истичу да „међународна заједница гротескно негира реалност” у вези с Косовом, и уз то упозоравају на „нови талас немира који би у великој мери могли да премаше ниво досад виђеног насиља”.
 
Радећи на овом истраживању, аутори са Института, Матијас Јоп и Сами Сандави, за шест месеци су разговарали са 70 експерата и претраживали су постојећу литературу о Косову.
По њиховој анализи, политички немири и герилске борбе деведесетих година прошлог века утицали су на суштинске промене које они називају „преокретом у социјалној структури косовских Албанаца”. Последица је „друштво грађанског рата, у којем људи склони насиљу, необразовани и поводљиви, могу да направе велики скок на друштвеној лествици у једној на брзину формираној солдатески”.
„То је мафијашко друштво”, засновано на „заробљавању државе” од стране криминалних елемената. („Заробљавање државе” је појам који је 2000. сковала група аналитичара Светске банке да опише земљу у којој су се корумпирани финансијски моћници докопали владајућих структура. У овој студији тај појам се повезује са Ђукановићевом Црном Гором због шверца цигарета и са Словенијом због шверца оружја којим је управљао Јанез Јанша.) „На Косову постоји потреба за коренитом променом елите”, каже се у студији.
 
По дефиницији аутора, организовани криминал на Косову „састоји се од организација које имају герилска искуства и шпијунске експерте, а располажу милионима евра”.
Они цитирају један извештај немачке обавештајне службе о „најближим везама између главних доносиоца политичких одлука и моћне класе криминалаца” и наводе имена Рамуша Харадинаја, Хашима Тачија и Џавита Халитија као компромитоване лидере које „у земљи штити посланички имунитет, а у иностранству међународно право”. Они с презиром наводе изјаву бившег шефа Унмика (2004–2006) Сорена Јесена Петерсена, који је за Харадинаја рекао да му је „близак лични пријатељ”.
 
Унмик је, додају они, „у великој мери део локалног проблема”. Истичу да није успео да поправи снабдевање Косова струјом и наводе озлоглашене случајеве корупције који су га удаљили од косовске јавности, дајући му имиџ непријатељске колонијалистичке управе. Они пишу да су се и у Унмик и у Кфор убацили агенти организованог криминала који унапред упозоравају своје вође на предстојеће рације. „О већини инцидената се не извештава због страха од одмазде”.

Као негативна открића наводе следеће:

• 40.000 недовршених криминалних случајева у правосуђу.
• Мали број истрага о корупцији: 10-15 годишње.
• 400 бензинских пумпи (150 би било довољно) од којих многе служе као параван за борделе и препродају девиза.
• У Косовској полицијској служби владају страх, корупција и нестручност.

Студија оштро критикује САД што су „дозволиле да криминалци побегну” и што су „спречиле европске инспекторе да раде”. Због тога су Американци „подложни уценама”. Помињу се „тајни затворски објекти ЦИА” у бази Бондстил и критикује се америчка војна обука за косовску полицију, коју је одобрио Пентагон. Одвојено се наводи изјава неименованог званичника који је за заменика шефа Унмика, Американца, рекао: „Главни задатак Стива Шука је да се једном седмично напије са Рамушом Харадинајем”.
Имајући на уму ситуацију с криминалом, аутори закључују да ће, „решавањем питања статуса и сукцесивним повлачењем међународних снага, криминални елементи бити ближе неко икада свом циљу тоталне контроле над Косовом”.
Из извештаја Института за европску политику
– Косово је један од најсиромашнијих региона у Европи... Велике наде полажу се у експлоатацију природног богатства: угља, олова, цинка, хрома, кадмијума, сребра и злата. Према проценама независних стручњака, само у руднику Трепча, на северу Косова, крију се резерве вредне 25 милијарди евра. Овоме треба додати и резерве угља процењене на 8,7 милиона тона, које се налазе на неколико метара испод површине земље, због чега се лако могу експлоатисати.
– Утицај активности организованог криминала на косовску економију оцењује се као астрономски. Према опрезним проценама Директората за организовани криминал, дневни обрт косовског организованог криминала износи 1,5 милиона евра (550 милиона евра годишње), што је више од четвртине садашњег бруто друштвеног производа који је, иначе, вештачки створен уз огромну финансијску помоћ из иностранства.
– У САД је албанска мафија чврсто стала на ноге, а, према сазнањима ФБИ, озбиљно угрожава послове Коза ностре у Њујорку (организовање илегалних игара на срећу). У центру је организација Рудај коју ФБИ, с пуно респекта, често означава као шесту мафијашку породицу у Њујорку (поред пет италијанских). На њеном челу је „ујак” Алекс Рудај, осуђен у јуну 2006. године. Поред тога, постоји и организација АБИ под чијим окриљем делују банде младих и мафија. Процењује се да ова организација има око 26.000 чланова од којих је пет хиљада ратних ветерана с Косова.
 
Нека од суморних открића немачке студије односе се на економију:

• Све мање новца стиже од рођака из иностранства, што је основни извор прихода за многе косовске породице и тренутно се процењује на износ од 560 милиона евра годишње.
• 88 одсто земље сада је у приватном власништву, што значи уситњавање парцела, обично међу браћом, и утиче на мање успешну пољопривреду.
• Масовно ницање невладиних организација – сада их је 2.400 – од којих велика већина постоји из сумњивих разлога.
• Непријатељска клима за стране инвеститоре, које плаше политичка нестабилност и моћ мафијских структура. Кључно питање на Косову јесте „неисцрпан број младих без будућности, а то значи спремних на насиље”, каже се у студији. Једино решење да се изађе накрај са овим „бујањем омладине” јесте да се отворе северне капије Европе за младе Косоваре који траже посао, кажу аутори.

 Поводом предстојећег преноса надзора са УН на Европску унију, аутори упозоравају: „ЕУ је у опасности да сувише слепо прати неуспешне Уједињене нације и да се распадне под наслеђеним теретом уколико не буде јасно раскинула са праксом и методама Унмика”. Један од експерата које су интервјуисали рекао је то без увијања: „ЕУ ће наследити од Унмика продавницу пиротехнике која је пуна пироманијака”.
По процени аутора, ни НАТО ни ЕУ или УН нису, изгледа, способни за самопреиспитивање, а још мање за самокритику. Аутори износе општи утисак да се у свим међународним организацијама које се баве Косовом налазе самозадовољни, нестручни људи.
 
По њиховом опису, Косовари се исто тако уздају у легенду – у њиховом случају о историјској експлоатацији – да ће све одједном бити добро када коначно буду добили независност. У прошлости су Косовари били у ситуацији да увек криве неког другог за своје проблеме, што су и чинили: Отомане, Југословене, Србе. Сада су почели да окривљују Унмик. Али шта ће бити када буду могли да криве само себе?

Из извештаја Института за европску политику

• Косово је један од најсиромашнијих региона у Европи... Велике наде полажу се у експлоатацију природног богатства: угља, олова, цинка, хрома, кадмијума, сребра и злата. Према проценама независних стручњака, само у руднику Трепча, на северу Косова, крију се резерве вредне 25 милијарди евра. Овоме треба додати и резерве угља процењене на 8,7 милиона тона, које се налазе на неколико метара испод површине земље, због чега се лако могу експлоатисати.
• Утицај активности организованог криминала на косовску економију оцењује се као астрономски. Према опрезним проценама Директората за организовани криминал, дневни обрт косовског организованог криминала износи 1,5 милиона евра (550 милиона евра годишње), што је више од четвртине садашњег бруто друштвеног производа који је, иначе, вештачки створен уз огромну финансијску помоћ из иностранства.
• У САД је албанска мафија чврсто стала на ноге, а, према сазнањима ФБИ, озбиљно угрожава послове Коза ностре у Њујорку (организовање илегалних игара на срећу). У центру је организација Рудај коју ФБИ, с пуно респекта, често означава као шесту мафијашку породицу у Њујорку (поред пет италијанских). На њеном челу је „ујак” Алекс Рудај, осуђен у јуну 2006. године. Поред тога, постоји и организација АБИ под чијим окриљем делују банде младих и мафија. Процењује се да ова организација има око 26.000 чланова од којих је пет хиљада ратних ветерана с Косова.