Карла по други пут међу Србима

Бивши Главни тужилац Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Карла дел Понте је у интервјуу швајцарском листу „Ноје Цирхер“ изразила спремност да приведе крају истрагу о злочинима албанских сепаратиста на Косову – па и оне у вези са продајом органа заробљених Срба. По њеним речима, „неопходно је формирати независну међународну институцију, која ће одговарати на спровођење истраге и за заштиту сведока“.

„Разуме се да ми имамо веома мало елемената, да би смо покренули оптужницу, али већ постојеће индикације су озбиљне“ – подвукла је Карла дел Понте. Она је подсетила да Албанија „у принципу одбија сарадњу“ – исто као и Мисија ОУН за питања привремене администрације на Косову (1).

Подсетимо да је раније, у децембру 2010. године, када се скандал око извештаја експерта Савета Европе Дика Мартија о злочинима албанских сеперастиста Косово тек распламсао, Карла дел Понте је потврдила да је и она, а и њени експерти, ранија открила „трагове крви“ и „умрљану крвљу одећу“ у кући на северу Албаније, у којој су дуже време од заробљених Срба узимани људски органи ради касније продаје на „црном тржишту“ (2).

Након што је Парламентарна скупштина Савета Европе у својој јануарској резолуцији захтевала да се изврши детаљна међународа истрага о злочинима на Косову, у свесткој заједници развила се дискусија о томе, ко, заправо, тиме треба да се бави. И своје услуге одмах је понудила цивилно-полицијска мисија Европске уније у Приштини. Међутим, и сам Дик Марти, и правозаштитна организација „Хјумен рајтс воч“ изразили су сумњу у објективност Европске уније. Јер управо ЕУ помаже албанским властима на Косову да граде институције своје самопроглашене државе, те стога не може бити заинтересована за разоткривање антисрбских злочина својих штићеника. Јер у извештају Дика Мартија фигурира, поред осталих актуелни премијер Хашим Тачи.

У насталој ситуацији иницијатива Карле дел Понте привлачи посебну пажњу. Управо је она у својој књизи „Лов: ја и ратни злочинци“, објављеној у априлу 2008. године, по први пута са позивањем на материјале Хашког трубунала приповедала читавом свету о шокантним појединостима деловања албанских „црних транспантолога“. Она је тврдила да су се на челу криминалног бизниса налазили бивши политички руководилац“ Ослободилачке армије Косова“, сада премијер самопроглашеног „независног“ Косова Хашим Тачи, као и бивши теренски командир ОВК и бивши премијер Рамуш Харадинај.

Међутим, у оптужници против Харадинаја (кога је Хашки трибунал почетком тог истог априла 2008. године ослободио) трговина органима убијених Срба није фигурирала. А као разлог Карла дел Понте је навела препреке, које су јој правили у истрази Мисија ОУН на Косову и натовска команда мултинационалних снага у покрајини. У својој књизи она је указивала, да су Мисија ОУН на Косову и мировне снаге НАТО претпостављали, да оптужбе на адресу Тачија „угрожава не само безбедност њиховог персонала и њихове мисије, али представља опасност и по било какве покушаје успостављања мира на Балкану“, - иако су постојала озбиљна сведочанства да је злочиначка делатност албанских сепаратиста „вршен уз знање и активно учешће официра ОВК највишег и средњег ранга“ (3). Сложеност ситуације на Косову своди се на то, што нам нико није помагао -ни администрација ОУН, ни НАТО, - нагласила је Карла дел Понте и у свом интервјуу немчком листу „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ (4).

Међутим, позивање на спољне препреке не могу оправдати ћутање само дел Понте. Јер, не може се игнорисати чињеница, да је она обелоданила приукупљена сведочанства месец и по након самопроглашења независноти Косова - одигравши на страни тих истих архитеката косовске независности, који су, по њеним речима, и представљали препреку за истрагу. И слична се ситуација у многоме понавља и данас. Јер, признати Тачија и друге бивше лидере ОВК, који су кривци за најтеже злочине – значи довести у опасност целокупни „косовски пројекат“ Запада, који сву кривицу за косовски конфликт сваљује искључиво на Београд. И зато посебно заинтригирани косовако-албански медији мотиве скопчане са личношћу, који се крију иза садашње иницијативе Карле дел Понте – да је она, по сопственим речима „персонално заинтересована за окончање истраге на Косову“ – могу „мањкава“ за истински светсрану истрагу (5).

Индикативно је да се сама Србија према иницијативи Карле дел Понте да „доврши“ антисрпске злочине на Косову односи суздржано позитивно. Србски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је изјавио, да „подржава“ њену спремност да „помогне“ истрази; међутим саму истрагу, по његовом мишљењу, треба да обавља „независна међународна инстуитуција (6). За сада србска страна, по речима Владимира Вукчевића, „не види никакву активност, везану за истрагу“ (7)

___________

Напомене:

[1] NeueZürcherZeitung, 01.03.2011

[2] Tages-Anzeiger, 17.12.2010

[3] Дел Понте К. Лов: ја и ратни злочинци. С.455-456.

[4] Frankfurter Allgemeine Zeitung, 2006, 28 Iul.

[5] Zëri, 01.03.2011

[6] VecernjeNovosti, 02.03.2011

[7] Blic, 06.03.2010

Петар Ахмедович ИСКЕНДЕРОВ - старији научни сарадник Института славистике РАН, магистар историјских наука, међународни коментатор радиостанице«Глас Русије“.