Свети Сава и руски калуђер

Име светог Саве је познато сваком Србину, у његову част је освећено на десетине храмова и манастира Српске Православне Цркве, како у његовом завичају, тако и у иностранству. Сви најизванреднији догађаји у животу и историји православне Србије дешавају се с именом, и како Срби верују, под вођством њиховог небеског покровитеља.

По чудном стицају околности, руски монах, који се појавио на двору његовог оца, србског кнеза Стефана Немање ради прикупљања милостиње, одиграо је судбинску улогу у његовом животу. Нажалост, његово име није дошло до наших дана.

Растко је од ране младости живео својим животом, одвојеним од сваке светске бриге, често је посећивао храмове, постио је, много времена је посвећивао молитви. Отац је видео синовљеве способности и кад му је било 15 година, на управљање му је била дата Захумска област. Једном, кад је Растко дошао са свог феуда, упознао се с руским монасима, који су стигли с Атона. Међу њима је био један, који је с изузетно ватреним осећањима причао о обитељима и монашком животу. Растко га је пажљиво саслушао и у његовој души се одиграо прави преокрет. Младић је одлучио да се одрекне свега светског и да свој живот посвети Богу.

Одлично схватајући да његов ватрени порив неће наићи на саосећање родитеља Растко је замолио оца да оде у вишедневни лов у планинске шуме, а заправо је отишао с монасима на Атон. Превара је потпуно успела и он је са својим сапутницима срећно стигао у руски манастир светог Пантелејмона у којем су калуђери служили. Манастир су основали руски монаси још почетком XI века, и зато је он назван Росикон или Нови Русик.

Обитељ је идеално одговарала младом словенском калуђеру, пошто је међу братијом, највероватније било и србских монаха. Истовремено, Растко је могао да усвоји и грчки језик, који су говорили сви монаси на Светој гори.

Растко Немањић још није стигао да обуче црну ризу кад га је сустигао одред, послат од оца, и којем је био дат налог да у случају супротстављања непокорног кнежевића у оковима доведу у домовину. Младић је поново био принуђен да прибегне превари, приставши на речима да се врати добровољно. У част људи, који су стигли у манастир организован је пир, на којем је госте служио сам кнежевић, после којег је почела дуга свеноћна служба уочи недеље. Уморивши се од дуге потере војници нису издржали дугачко богослужење и заспали су у самом храму.

Растко је ово искористио и заједно с игуманом је отишао у малу цркву на врху манастирског пирга, где је на брзу руку извршен постриг. Млади Немањић је добио име Саве у част једног од родоначелника палестинског монаштва – Саве Освећеног (V-VI век).

Србски војници су били обесхрабрени Растковим поступком, али су морали да се врате кући празних руку. На срећу, нису кажњени. Стефан Немања се помирио с избором свог најмлађег сина и у знак опроштаја у руски манастир светог Пантелејмона су послати богати прилози од србског кнеза. Слава о младом монаху се одмах пронела по целом Атону – његов поступак је све подсетио на сличан избор индијског царевића Јоасафа, јунака у целом хришћанском свету популарне „Повести о Варламу и Јоасафу“.

Није случајно што је 1198. или 1199. године новгородски ходочасник Добриња, за време путовања по светим местима у Константинопољу написао: „А овде живи монах Сава, кнез србског кнеза.“ Добровољно примање монашког пострига од стране представника царског дома, одрицање у младим годинама од „сладости света овог“ у очима руског ходочасника је било толико неординаран догађај да је заслужило да буде поменуто заједно с причама о најпознатијим светињама престонице целог православног света.

Тесне везе између руског Пантелејмоновог манастира и Срба и Србије сачувале су се и даље. Занимљиво је да је за време веома тешке монголске најезде а Русију обитељ постала србска (и таква је остала барем до XVI века), а њени ктитори су скоро двеста година били владари Србије, који је нису заборавили. Управо захваљујући њиховим богатим даровима манастир је добио чак неколико подворја. За време турске владавине монашки живот је стагнирао, руских монаха дуго није било и њихово место су заузели Грци. Тек у другој половини XIX века изабран је руски игуман Макарије Сушкин. Тренутно у обитељи живи преко 50 руских монаха и искушеника.