Преговори Београда и Приштине: гости се осећају као код куће

У уторак увече уз посредништво ЕУ у Бриселу су стартовали први преговори између Београда и Приштине после самопроглашења независности. Стране разматрају питања техничког карактера, и очигледно не треба очекивати конкретне резултете, тим пре актуелизацију теме статуса Косова у скорије време.

Између осталог, ови преговори су могли да не започну на време. Како пише србска Политика, заменик председника косовске владе Едита Тахири је хтела да сачека да косовски парламент усвоји резолуцију према којој ће она и деловати у Бриселу. Ипак косовски политичари никако нису могли да се реше са које платформе да наступају на преговорима. И ако пројекат демократа актуелног премијера Хашима Тачија садржи у целини мирољубиве предлоге о јачању регионалне сарадње и европској интеграцији (као две независне државе, разуме се), крајње утицајни радикали на челу са Албином Куртијем припремили су читаву серију сасвим неприхватљивих ултиматума Београду. Између осталог, они траже од Србије извињење и исплату ратне штете.

Брисел је очигледно размислио и дошао до закључка да таква ратоборна реторика може да произведе ефекат супротан од оног који би хтела да постигне ЕУ. Тачније да још једном дестабилизује Балкан. Можда су зато госпођу Тахири убедљиво позвали да ипак започне преговоре.

Како показује искуство преговора између Београда и Приштине, главну улогу у њима игра онај уз чије посредништво се они воде. Када су 2006. стране покушавале да се договоре о статусу покрајине, познати европски дипломата Марти Ахтисари подржао је забавну игру ћутања од стране приштинске делегације, а затим представио план који је био основа косовске независности.

На актуелним преговорима Србије и Косова у својству госта присуствује делегација САД, на челу са помоћником државног секретара Томасом Кантрименом. Високи чиновници су необични гости. На пример, Кантримен је већ искључио могућност вођења преговора о статусу Косова. Ми разумемо да се решавање неких практичних питања тиче одређења статуса. Ипак за нас је статус чињеница о којој се може говорити, али се не може променити, рекао је он.

Једна од најважнијих интрига преговора састоји се у томе да ли ће бити позване и статусно-неутралне стране, пре свега Русија. Јуче је извор у Бриселу изјавио за РИА Новости да то није искључено. Постоје истина бојазни да када би извору телефонирали рецимо дописници Буркине Фасо и питали у учешћу њихове земље, они би рекао исто. И ево зашто:

Недавну изјаву министра иностраних послова РФ Сергеја Лаврова о томе да је Београду и Приштини дошло време да седну и разговарају, треба схватити у контексту званичног става Москве, који се, да подсетимо, састоји у томе да је решавање косовског проблема могуће само путем преговора на основу резолуције 1244 СБ УН. Где је прописано да је Косово саставни део Србије. Двадесет двема земљама чланицама ЕУ, које су признале Косово, ово тешко може да се свиди. Јасно да и америчким гостима, да не говоримо већ о Приштини, такав руски прилаз уопште није повољан. Мишљење руског новинара, стручњака за међународно новинарство Константина Качалина.

Пре извесног времена актуелни руски амбасадор у Босни и Херцеговини Александар Боцан Харченко говорио је о томе да Русија не треба да одлази са Балкана, и да је Москва спремна да помаже онима који желе да нађу компромис. Међутим, односи Београда и Приштине су усијани, и тешко је наћи га. Тим пре Американци су заинтересовани за самосталност Косова: огромне паре су уложене, рецимо, у војну базу Бондстил. Сада када је у Либји и на Блиском Истоку врло усијано, ова база је најпотребније место у случају војне операције, закључује Константин Качалин.

Нико не доводи у сумњу неопходност преговора између Београда и Приштине, макар чак за почетак о техничким питањима, јер иза ових питања стоје проблеми људи који живе на Косову. Друга је ствар што ће притисак споља, макар у скривеној форми, довести до неуспеха прогорова, који је пре погодан косоварима. Мислимо да је шеф косовксе делегације госпођа Тахири, која је неколико дана пре почетка дијалога летела у САД, са тим у току.