8. март – цвеће, поклони и велика политика

У Русији се слави међународни Дан жена, 8. март – то је одавно један од омиљених празника пролећа, кад честитке примају све представнице лепшег пола, кад добијају цвеће и поклоне. Ретко ко се данас сећа политичког текста празника. Ипак, тема равноправности жена остаје актуелна за многе земље.

То што се Дан жена слави беш 8. марта дугујемо Американкама. Управо тог дана 1857. године је у Њу-Јорку одржана прва масовна манифестација радница фабрика за шивење и израду обуће. Оне су захтевале равноправност с мушкарцима у плати и трајању радног дана. Мушкарци су тада радили по 10 сати дневно, а даме – по 16. Четири деценије касније већ су домаћице из Чикага изашле на улице града и ударајући у празне шерпе, захтевале су једнака политичка права. Међутим, идеја о томе да се овај дан обележава сваке године припада једној од вођа немачког пролетеријата – Клари Цеткин. Њен позив су 1910. године прихватиле жене-саборци из других земаља. У Русију је празник дошао три године касније. По одлуци ОУН званичан статус „Међународног Дана жена“ 8. март је добио 1975. године. Међутим, и данас представнице слабијег пола у многим земљама имају много проблема. Јако много жена живи у беди и подвргава се дискриминацији. Није случајно што заштита њихових права остаје један од приоритетних задатака ОУН у 21. веку, каже амбасадор Русије при УНЕСКО Елеонора Митрофанова.

Од преко 700 милиона неписмених на Земљи две трећине чине жене. Од 72 милиона деце, која не иду у школу 85 процената су девојчице. То је страшна цифра. У земљама с нестабилном ситуацијом њима се просто не дозвољава да изађу из куће. Озбиљан проблем остаје насиље над женама, како у породици, тако и у току оружаних сукоба. У западним земљама и Русији проблеми су потпуно другачији. Само у 13 од 500 великих светских корпорација представнице слабијег пола су руководиоци. А међу 150 председника држава жена има само седам.

Ипак, по мишљењу Елеоноре Митрофанове, свет је знатно напредовао на путу равноправности међу половима. Све је више земаља у којима жене играју приметну улогу у политици. На пример, данас у три државе Латинске Америке у којима је раније неподељено владала свест о мушкој надмоћи, такозвани мачизам, на кормилу власти стоје даме. У низу земаља је одређена квота: најмање трећина фотеља у парламенту је одређена за представнице лепшег пола. Заменик порт-парола Државне Думе Русије, олимпијска шампионка Светлана Журова је уверена: у Русији су и без олакшица жене сасвим конкурентне на политичкој сцени.

Не волим кад се говори о томе да је женама у политици потребна квота, иначе неће проћи. Мислим да сад у Русији међу представницама лепшег пола има много правих професионалаца и да мушкарци то почињу да цене. Добро образовање представља реалну могућност да оне конкуришу с мушкарцима. Узгред речено, мушкарци-руководиоци више воле да за своје заменике имају даме – оне су савесније и одговорније.

У току вековне историје празника положај жене у руском друштву се много променио. Многе од њих су доказале да се поједнако добро као представници јачег пола разумеју у политику и економију – омиљеном занимању мушкараца. Довољно је рећи да даме данас поседују трећину малог и средњег бизниса у земљи. У породицама у којима ради двоје, по статистици, четвртина жена зарађује више од мужева. Савремено друштво тражи жену због природних особина – интуиције, еластичности, способности да изазове поверење, истичу социолози. Истовремено, руске даме засад нису довољно заступљене на највишим руководећим местима. Уједно, по подацима анкета, има много становника Русије, који сматрају да жена може да изађе на крај и с функцијама председника државе. Међутим, то ипак није у најближој перспективи, сматра Светлана Журова.

Познато је да већи део електората у Русији и у свету чине жене. На менталном нивоу лепша половина човечанства и даље има потребу да се ослони на јаког мушкарца. Кад дама гласа, она на дужности председника државе види управо заштитника.

Данас ће у Русији многе представнице лепшег пола бити ослобођене кућних обавеза – шерпама у кухињи ће звецкати углавном мушкарци. 8. март је нерадни дан не само за Русе, већ и за становнике многих држава бившег Совјетског Савеза, као и Кине, Македоније, Монголије, Непала, Северне Кореје, неких афричких земаља. Дан жена се обележава у међународним организацијама, између осталог, у ОУН. Празник није заборављен ни у многим европским земљама. На Куби се 8. март дочекује с изложбама и фестивалима. У Немачкој, домовини Кларе Цеткин, женама се не честита. Исто као и у САД. Можда због тога што су захтеви које су Американке некада поставиле испуњени и зато што је борба за равноправност крунисана успехом – шале се овим поводом саме даме. Тим пре што је хит савременог доба постала борба мушкараца за своја права, која све више јача у развијеним земљама.