Русија и Норвешка: дугорочно партнерство

Русија остаје доследни присталица јачања партнерства у оквиру Савета држава Балтичког мора. Ово је изјавио министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров на састанку са колегом из Норвешке Јонасом Гаром Стером у Каљининграду.

Састанак двојице шефова дипломатија није случајно протекао на обали Балтика. Тренутно је Норвешка председавајући у Савету држава Балтичког мора. Да подсетимо, осим Норвешке у њега улазе Русија, Немачка, Пољска, Шведска, Финска и друге европске земље. Линијом ове организације реализује се читав низ перспективних пројеката, и Русија је заинтересована за јачање тако важног механизма, подвукао је Сергеј Лавров. У току разговора министри су такође размотрили сарадњу у оквиру Арктичког савета, Савета Евроарктичког региона, линијом Северне димензије.

Интересовање за освајање Арктика, и у првом реду за његове природне ресурсе, индустријске и саобраћајне могућности, у последње време значајно је скочило. Арктичке државе – Русија, САД, Канада, Данска и Норвешка, већ одавно конкуришу за овај регион. Ипак Русија позива да се из њега не направи поље геополитичких битака, већ платформа за разноврсну научну и економску сарадњу.

Достизање читавог низа споразума између преседника Русије Дмитрија Медведева и норвешког премијера Јенса Столтенберга 2010. године завршило је противречну етапу у односима земаља и створило основу за даљу перспективну сарадњу у Арктичком региону. Тако сматра ректор Северног Арктичког федералног универзитета Јелена Кудрјашова.

2011. година је посебна за Русију и Норвешку. Обележавамо 300-годишњицу Михаила Ломоносова – научника, енциклопедисте, који је говорио да ће се богатство Русије увећавати на рачун Сибира и хладних мора. Он је много учинио за развој и истраживања Арктика. А код Норвежана то је 150-годишњица Фритофа Нансена, познатог и страживача Арктика и политичког посленика. Ова година је започела под заставом два јубилеја. Сматрам да стојимо на прагу нове етапе развоја односа између земаља. И у погледу освајања Арктика и у погледу сарадње у науци, образовању, развоју инфраструктуре, експлуатације нафте и гаса.

Русија и Норвешка несумњиво конкуришу на светском енергетском тржишту. При томе земље имају давнашње чврсте везе, чије јачање ће за њих бити крајње корисно, сматра руководилац Центра за економска истраживања Института за глобализацију и социјална кретања Василиј Колташов.

Они се суочавају са конкуренцијом са југа, одакле иду испоруке гаса по нижим ценама. И то брине Русију и Норвешку, ствара услове за грађење пријатељскијих односа, заједничко решавање проблема ефикасније контроле тржишта у перспективи. Други моменат је скупа и ризична, узимајући у обзир пад потрошње енергије у ЕУ, разрада северних поморских територија, експлуатација природних ресурса у тој зони. Сасвим је могуће заједничко освајање ресурса, консолидација комерцијалних напора. Осим нафтне и гасне сарадње између Русије и Норвешке постоји и проблем рибних ресурса.

Да подсетимо, потписивањем прошле године споразум о разграничењу поморског простанства и сарадњи у Баренцовом мору означен је крај скоро педесетогодишњег територијалног спора. Сада су напори државних органа и бизниса концентрисани не на утврђивање припадности поједине поморске деонице, већ на даљи развој риболова и заједничку разраду Штокмановског налазишта у Баренцовом мору, 500 километара северније од Мурманска.