Интернет је олакшао комуникацију, па и оне њене облике које сматрамо приватним или интимним. Управо због тога што задовољавају одређене психолошке потребе великог броја људи, виртуелне социјалне мреже попут Фејсбука доживјеле су експлозију глобалне популарности. Умрежени појединац задовољава потребу да буде примјећен и прихваћен, да буде важан неким другим људима, да комуницира и изграђује односе.
Иако виртуелно пријатељство није исто што и стварно пријатељство, оно ствара моћну илузију повезаности са другима, ефикасно уклањајући евентуално осјећање усамљености, пише "Политика".
Када се људи виртуелно упознају и друже, појављују се и међусобна свиђања и симпатије. А када неко осјети привлачност према некоме ко је "на линији" са друге стране, појављује се жеља да се изгради однос, што може укључивати емотивну и сексуалну компоненту.
Интернет је идеалан медиј за стварање осјећања заљубљености. Да подсјетимо, заљубљеност се битно разликује од осјећања љубави управо по психолошким механизмима који у њему учествују. Док је љубав однос према стварности, заљубљеност је однос према позитивно искривљеној слици.
Могу да се заљубе само они који траже идеалну љубав, и то оног тренутка када повјерују да су пронашли идеалног партнера са којим је могу остварити. А за идеализовање другог је потребна дистанца. Ако нема дистанце, ако је са њим остварен близак однос, ако се са њим живи, особа ће сигурно, пре или касније, увидјети да је он далеко од идеалног партнера.
Управо је Интернет медиј који намеће дистанцу и својим ограничењима спрјечава сагледавање реалности, тако да погодује идеализовању другога. Што је мање информација о другоме, он је мистериознији, па се више у њега идеализујуће пројектује. Ако се други појављује само текстуално, у глави онога ко чита ствара се нека представа о другоме, фантазија о томе какав он јесте у стварности.
Док једна особа идеализује, са друге стране "линије" је особа која жели да се допадне и да буде прихваћена. Ограничења Интернета јој омогућују да се прилагоди првој особи, и да се представља управо као њен идеални партнер. И када се размјене фотографије, које су наравно пажљиво одабране, кроз њихову селекцију особа контролише како ће се представити другоме.
Ове везе могу дуго трајати, поготову кроз бесплатне видео позиве преко Интернета, што може укључивати и неку врсту сексуалних размјена. Али, ако се сајбер партнери одлуче за сусрет у реалном свету, најчешће се веома брзо разочарају.
И даље колективно учимо да заљубљеност није прва фаза љубави, већ прва фаза разочарања.