Да ли говориш српски, бре

Деца и млади говоре „по Вуку” – управо онако како чују и читају. Тешко да више постоји сленг, било каква разлика између свакодневног говора и онога што се у временима када је култура била „ин” разликовало од тзв. високог стила. Арго припада ризници прошлости. Данашње опште стандарде одређују „Хари Потер”, филмови мас-продукције, као и преводи нових остварења који су често криминалнији од садржаја. Основне карактеристике говора младих, рекла бих, јесу: да се све мање говори, фонд речи се своди на оне најнужније како се не би споразумевали рукама (песницама), а стрмоглави пад речника логично прати и „дијета знања” – деца су све више лишена појмова, појава, општег увида и свега онога за шта им је сугерисано да је „вишак”.

Није реч о енглеском, нити о било ком признатом језику. У питању је, жаргонски речено, банту варијанта најједноставнијег америчког говора, а у гастајбајтерском преводу. Често чујемо да „идемо на дринк” или „да искулирамо”. Ако неко некога „има у фајлу”, реч је о необичној блискости двају компјутерских корисника. Оне са којима нису тако интимни клинци „држе на стенд бају”.

Само „опуштено” – нека врста мантре урбане омладине – јесте превод „на прву лопту” узречице таке ит еасy. Нико више не каже „То!” или, што би био још већи блам, „Јупиии!”. Кад се одушевите треба да викнете Yес!

Пошто су међу ионако све непопуларнијим књигама речници убедљиво најомраженија литература у свету младога света, пре сваког часа енглеског језика (који још подразумева и српски, мада има наговештаја да неће још дуго) издвојим непознате речи, одштампам их како би, „сервиране на готово”, имале некакву шансу да буду и упамћене. Па се тако догодило да се међу новим речима нашла и идленесс, односно доколица. „Шта то значи?”, пита ме дете на српском, искрено зблануто први пут чувши реч. Покушам да објасним, али видим да ученик не препознаје појам. На крају, млади мозак ипак укапира, пита ме: „А, је л’ то оно кад кулираш, блејиш, је.. ти се за све, док су ови око тебе у фрци због неке ситуације?” (На описаном енглеском „имати ситуацију” значи „имати проблем”.)

Девојчице можда никада неће сазнати шта значи реч конкубина, али се зато од обданишта „чашћавају” називом спонзоруша. Дечаци спорије одрастају и дуго понављају „брате, брате”, перпетуирају псовке и у узрасту када још нису обавештени о конкретној физичкој радњи обухваћеној глаголом. Само су нека „чудна” деца, од још чуднијих родитеља, посвећена у тајну порекла речи „бре”. Ко су, бре, ти ликови, сефарди или тако нешто, који су нам увалили реч хомбре, што ће рећи човек?! И шта ће нам то кад Амери лепо кажу ман и ти скапираш да је то „човече”?

Ипак, упркос злодусима времена, млади су паметни, духовити, проваљују они суштину и нађу „српску варијанту” од које се ми, хронично намрштени, тресемо од смеха. Само намћори неће да признају да се моментално „конектују” кад им деца реферишу како су у кафићу налетели на „неке ролингстонсе” (неотесане дођоше, оне који су однекуд „сишли” тако што су се скотрљали попут камења, па се сходно томе понашају), како им тако и треба кад иду у „силиконску долину” (Улица Страхињића Бана чувена по кафићима у којима ноћу преовлађују помињане спонзоруше).

Када се недавно у заиста мукотрпној емисији типа ријалити-шоу певач који се ћирилицом потписује као Пеђа Д’Бој у неком нападу очаја обнажио, тачније скинуо гаће пред камерама (нама), деца су га колико сутрадан прекрстила (по мени заувек) у Пеђа Д’Мој. Оно што старије „смара” млађе засмејава зато што се „не примају”. И то је сјајно.

„Ћаос!”, јавља ми се око подне ученица која треба да дође на час у пет. „Значи, нема шансе да се данас видимо! Немој да се љутиш, плиз. Нема шта ми се није догодило, знаш оно кад те опколе са свих страна. Нећу да те смарам причом, али, чуј само брифинг: кеву каширали с посла, још пре два дана, него нисам хтела да ти причам. Пије оне кокице за смирење, само кунта и како отвори очи, тако их брише – плаче. Таман ја то ставим „на игнор”, кад ћале пук’о, комир’о се са неким пајтосима на сплаву, довела га мурија јутрос рано. Пре тога упада сестра, сва зарољана, шутн’о је дечко због неке рибе која има ону исељеничку визу за Канаду. Пази ту љигу! Значи, не да нисам у возном стању, него морам да се ресетујем! Идем да се онесвестим, па ти се јављам.”