Оптимиста је ријеч која нам долази од optimus, суперлатива латинског bonus – добро.
Етимолошки, оптимиста је онај који очекује најбољи исход неке ситуације.
Песимиста је ријеч која нам долази од pessimus, суперлатива латинског malus – лоше.
Етимолошки, песимиста је онај који очекује најлошији исход неке ситуације.
Овако гледано и оптимиста и песимиста гледају на свијет у суперлативима.
Разлика је у валенци, један гледа само на плус, други само на минус.
Искључивост перспективе, само најбоље или само најгоре, оба ова мода оставља са фрагментарним увидом о цјелини.
Оптимиста ће лако бити онај који гледа на свијет кроз розе наочаре, избјегавајући да гледа у све оно што је лоше и негативно: мане, проблеме, болест, ускраћеност, сиромаштво, смрт.
Песимиста ће лако бити онај који гледа на свијет мрачно, избјегавајући да гледа у све оно што је добро, лијепо и позитивно: врлине, рјешења проблема, излијечења, успјехе, живот и љубав.
И једна и друга позиција често се своде на маневар избјегавања одговорности, налијево или надесно, око цјеловитог гледања на свијет и живот.
Оптимиста ће често умањивати патње других људи, не желећи да гледа у било шта што се не уклапа у његову перспективу. Окретаће главу и тако ће бити извор и повод за бол и осјећање одбачености.
Песимиста ће често мрачити својим коментарима и реакцијама успјехе, задовољство, покушаваће да свуче друге до своје перспективе.
А уколико у оптимизму и песимизму, нађемо клицу свијести о оном другом, и тако покушамо да прекинемо ову репродукцију дуализма и заобилажења налијево и надесно око одговорности и цјеловитости, можемо да изградимо трећу перспективу из које и оптимизам и песимизам попримају сасвим друго значење и тако имају и сасвим другачије посљедице по нас када животу приступамо из једне од њих.
Из оптимизма који не окреће главу од негативног и лошег, гледаћемо у све оно што можемо да урадимо да помогнемо, промијенимо, окренемо набоље. Гледаћемо у могућности.
Из песимизма који није оправдање којим се перемо од одустајања, љености, потраге за привилегијама, урачунаваћемо све оне замке и препреке које могу да нас снађу док покушавамо да постигнемо неки циљ и стигнемо негдје, направимо нешто. Гледаћемо у повратне информације. Обратићемо пажњу на исходе наших поступака и посљедице наших ријечи.
Дакле, како бити Оптимиста?
1. Не окрећите главу од лошег/проблема
Ако не урачунавате лоше и негативно у своје гледање на живот, људе, себе, ситуације – у погледу чега сте оптимиста? Да ће добро и најбоље да се створи само од себе? Да ће лоше и негативно да нестане због тога што сте окренули главу? Да вас неће сачекати иза следећег ћошка подсјећајући вас да и оно има право и разлог да постоји и да је важно.
2. Гледајте у лоше/проблем
Гледајте у проблем и тражите начине да га ријешите. Да бисте видјели шта је нешто, треба да у то погледате. Очекујући само лоше у лошем, само проблем у проблему, одлазите од најелегантније могућности да нађете рјешење за њега. Рјешење није одвојено од проблема непробојним стаклом, оно је дио проблема, начин на који проблем преформулишете. Окрећући главу од проблема окрећете је и од рјешења.
Али слободно користите периферни вид, он нам често даје више информација од директног буљења. Погледајте ноћу у звездано небо, више ћете звијезда видјети крајичком ока него кад погледате директно у њих.
3. Урадите нешто, покушавајте
Ако не можете ништа друго охрабрујте, подржавајте, саслушајте, гледајте у полу пуну чашу, понављајте да је полу пуна. Ријечи су моћне, не само што посредују у нашем опажању стварности, већ, многи ће рећи, оне јесу та наша стварност. Али, ако понављате афирмације из страха или у негативним формулацијама, понављаћете и страх и проблем увјерени да идете за рјешењем и излазом из ситуације.
4. Користите своју вољу
Ако се повучете са својом вољом из свијета, она може бити и снажна и тежити најдивнијим циљевима, али они се не могу остварити тамо гдје нису, оствариваће се само у машти.
Често се, говорећи о околностима у којима смо се нашли, повлачимо потпуно из њих својом вољом. Гледамо на околности као на нешто што је велико, али не довољно велико да обухвата и нашу вољу.
Околности обухватају нашу вољу, можда је кап у мору, али та кап је дио околности над којим имамо потпуну и неускративу власт.
5. Преузмите одговорност
Оптимизам који затвара очи пред лошим и проблемима, окреће главу и од свих других људи. Уплашен пред животом, он га и не гледа, уплашен пред проблемима – бјежи од људи са проблемима. Када се сам нађе у проблему, очекује магијско рјешење. Очекује да неко други ријеши проблем, уклони прљав веш и тако му омогући наставак розе живота. Оптимиста без одговорности је проблем за друге; у крајњем исходу, идентичан покушају песимисте да мрачењем и одрицањем од делања пребаци лопту на друге да рјешавају његове проблеме. Без одговорности, оптимиста очекује да други као свемоћни родитељи завршавају његове послове, а да он не упрља руке; песимиста је разочаран и резигниран што други то не чине за њега.
Какве год да су околности, постоје ствари које, унутар њих, можете да учините. Одлучити да не учинимо ништа је такође одлука. Нисмо престали да будемо они који праве изборе, само смо направили избор да чекамо да неко други уради нешто умјесто нас. Одрекли смо се своје слободне воље. То је у исто време љепота и ужас слободе, слободно можемо чак и да је се одрекнемо.
Чинећи оно што можемо унутар околности отварамо нове могућности за нас. Мијењамо околности. Оно што учинимо је она једна кап у мору околности која тече заједно са њима. Учећи да се не повучемо из ње, да будемо и у њој, сазнајемо постепено да није у питању само једна кап у великом мору. Сваки наш оптимистички чин је једна таква кап и ако не заборавимо да мијењамо само онај дио који обухвата наш живот и не помислимо да треба да мијењамо цијело велико море да би то постигли, те капи ће бити драгоцјене као прва киша послије суше.
Оптимиста је онај који Може и Хоће.
Оно што не можете, јер вам алтернативе вам нису доступне (нпр. да летите, будете виши за 20 цм, промијените неког другог...), можете да хоћете; оно што можете и имате моћ да промените, можете и да нећете, јер вам се не допадају алтернативе које видите пред собом. Али, док не спојите Могу и Хоћу, нисте оптимиста и најбољи сценарио се не остварује, јер смо се као ствараоци повукли. Чинећи оно што можемо позивамо Живот да нас изненади непредвиђеним алтернативама и могућностима, којима нам проширује поље нашег остварења. Док не пробате не можете знати колико је често Живот рад да се одазове овом нашем позиву.