Зима мирише на глад

КИШA, коjоj су се пољопривредници у Републици Српскоj седмицама надали, стигла jе - по свему судећи - прекасно.

Стручњаци, наиме, страхуjу да су падавине добрано закасниле да би се колико-толико смањила штета на благородним пољима од Новог Града до Требиња.

Сви досадашњи извjештаjи пољопривредних произвођача у Републици Српскоj наjављуjу црну годину до сљедеће жетве, а наjвећи разлог за то jе принос кукуруза, коjи би због дуготраjне суше могао бити чак 60 одсто мањи од планираног. Такође, настала штета проциjењена jе на готово двиjе милиjарде марака.

Посавска житородна поља готово да су опустjела у августу. Суша jе преполовила род наjраспрострањениjе културе у овом краjу - кукуруза. Jеднако висока штета jе и на кукурузним пољима градишке општине, гдjе су на засиjаних 11,5 хиљада хектара оштећења рода кукуруза од 40 до 100 одсто. Ништа боља слика ниjе ниjе ни у осталим диjеловима Републике.

Из Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Српске поручили су да републички буџет на располаже ни приближно довољним средствима, како би пољопривредницима могла бити надокнађена причињена штета.

Оно због чега су се сви "ухватили за главу", jесте чињеница да jе, због уништене љетине, забиљежен неочекивано висок раст циjене пшенице на свjетском тржишту. Прошле године, циjена пшенице на тржишту била jе 95 евра по тони, да би сада достигла 215 евра по тони. И ту се не зауставља. Стручњаци процjењуjу да би циjена пшенице могла достићи и 250 евра по тони. Као и многе друге земље, Влада Србиjе jе недавно привремено забранила извоз пшенице, тако да више ниjе проблем циjена овог жита, него његова несташица.

Да би колико-толико ублажила насталу штету, Влада Српске одлучила jе приjе неколико дана да увезе пет хиљада тона житарица, за шта ће бити издвоjено 3,5 милиона марака. Међутим, премиjер Милорад Додик ниjе могао да гарантуjе да ће Влада успjети у овоj намjери. Проблем jе, истакао jе предсjедник републичке Владе, како пронаћи пет хиљада тона житарица на тржишту, када jе већина земаља у окружењу забранила извоз.

На потезу jе сада Републичка дирекциjа за робне резерве, коjа jе добила задатак да наjкасниjе до новембра узгаjивачима стоке и прерађивачима сточне хране жито стави на располагање. Свим пољопривредним произвођачима изаћи ће се у сусрет и кроз ребаланс буџета, jер ће Влада настоjати да санира штету у што већоj мjери, поготово ако ова пољопривредна сезона у Републици Српскоj буде проглашена елементарном непогодом.

У Удружењу пољопривредника Републике Српске сматраjу да би евентуални увоз пет хиљада тона житарица само тренутно ублажио посљедице суше. Aли, та количина ниjе ни приближно довољна за залихе до сљедеће жетве.

Aко се свему овоме додаjу наjављена и већ евидентна поскупљења хране, jасно jе да овогодишњим посљедицама суше нема краjа.

Од суше изгорjела житна поља наjприjе су "забринула" пекаре, коjи су подигли циjену хљеба у многим земљама. У сусjедноj Хрватскоj циjена jе скочила за десет одсто, а и многе друге земље у окружењу наjавиле су поскупљење.

Од сутра, у дистрикту Брчко хљеб и сви пекарски производи поскупjеће чак за 50 процената. Све рачунице говоре да ће хљеб у Републици Српскоj поскупjети бар за десет одсто.

Из републичке групациjе житопрерађивача поручили су да ће до поскупљења пекарских производа у Српскоj сигурно доћи, а jедино што се чека jе стабилизациjа циjене пшенице на свjетском тржишту. Тако jедина недоумица остаjе да ли ће поскупљење бити за десет или 20 одсто. Млинари у Српскоj тврде да jе немогуће опстати са оваквим циjенама брашна, када jе пшеница у односу на прошлу годину скупља сто одсто.

Осим млинара и пекара, о поскупљењу размишљаjу и произвођачи меса - приjе свих, свињогоjци - и то за пола марке по килограму живе ваге. Оправдање за ову корекциjу циjена пронашли су у чињеници да су циjене стоке већ повећане у свим земљама у окружењу - Хрватскоj, Србиjи, Мађарскоj... Иако - за сада - мируjе, повећање циjене пилетине такође jе неминовност.

Директор Републичке агенциjе за узгоj и селекциjу у сточарству Младен Стоjановић навео jе да су негативне посљедице суше на своjоj кожи наjвише осjетили узгаjивачи свиња и живинари. Скромне залихе кукуруза, чиjа jе циjена на тржишту почела вртоглаво да расте, натjерале су узгаjиваче свиња да их продаjу по сваку циjену.

Додатну бригу сточарима задало jе и то што jе незапамћена суша причиниле огромну штету на пашњацима и ливадама, jер неће имати гдjе да нахране стоку. Наjвећи проблеми почеће тек на зиму, jер се сада троше - за таj период планиране - залихе хране. Шта ће се десити кад им усред зиме нестане хране, сточари се не усуђуjу ни да помисле.

Aко свему овоме додамо податак да jе сточна храна у неким диjеловима Српске већ поскупjела за 20 одсто, ниjе далеко од реалности да нам предстоjи "гладна" година.

ПОВРЋЕ

Републичко Удружење пољопривредника упозорило jе да су велику штету од суше претрпjели и воће, као и све врсте поврћа. Циjене воћа и поврћа на пиjацама у Републици Српскоj прошле седмице су више бар за половину, а продавци наjављуjу да раст циjена неће стати ни у наредном периоду.

Досадашња суша смањила jе биљну производњу за 30 до 40 одсто. Оно што jе наjвише забринуло произвођаче из Херцеговине jесте то да jе незапамћена суша уништила кромпир, коjи jе у поjединим општинама главни пољопривредни производ. Пољопривредници тврде да ће кромпира имати jедва и за домаће потребе, а камоли за продаjу и зараду.

ПAДAВИНЕ

Шеф Завода за индустриjско биље Пољопривредног института Републике Српске Jован Кондић тврди да посљедња киша даjе дjелимичну наду за опоравак поjединих пољопривредних култура, коjе нису сазреле.

- Aко се лист на кукурузу ниjе осушио, кише би му могле омогућити колико-толико бољи принос. Међутим, кукурузу код коjег jе лист потпуно спржен, а таквих jе у Лиjевчу пољу много, ни киша више не може помоћи - рекао jе Кондић, додавши да jе стање нешто боље на пољима соjе.