Подела Косова води стварању велике Албаније

Немачки изасланик за разговоре о статусу Косова јуче је морао да рашчишћава медијски „русвај” који је направио када је новинарима потврдио да би се европска „тројка” сагласила са поделом Косова „ако Срби и Албанци то желе”. Гасећи ватру коју је запалило и сам помен поделе Косова, Ишингер је у изјави приштинском „Зерију” рекао да ни он, ни „тројка” не предлажу, нити подржавају, поделу Косова. „Тројка” не предлаже ниједну специфичну опцију као решење за статус Косова, посебно не поделу, нагласио је немачки дипломата, уз напомену да су неки медији погрешно интерпретирали његову прекјучерашњу изјаву.

На питање да ли подела Косова може бити тема расправе ако једна од страна то предложи, Ишингер је рекао да Приштина и Београд неће водити расправу о питањима о којима претходно није постигнута сагласност.

„Ако се једна страна не слаже, онда се расправа по специфичном питању неће водити”, прецизирао је Ишингер.

Он је, на крају посете тројице посредника (ЕУ, САД, Русија) Београду и Приштини, изјавио да је принцип „тројке” да ће се сагласити са било којим решењем које српска и албанска страна постигну.

„Ми као ’тројка’ нећемо давати никакве предлоге, ни поделу, ни било шта друго. Но, јасно смо рекли обема странама да је принцип ’тројке’ да прихвати сваки договор који стране успеју да постигну. То укључује све опције”, прецизирао је он.

Тако је отворена „табу тема”, односно питање поделе Косова, како су то само дан, два пред долазак „тројке” најављивали неки западни аналитичари и новинари (Британац Тим Џуда, на пример). И док западни аналитичари сматрају да би прича о кориговању административних граница могла да послужи за испипавање пулса Београда и његове спремности да пристане на поделу, дотле руска штампа сматра да је отварање овог питања доказ да су преговори зашли у ћорсокак. Московска „Газета” Ишингерову изјаву назива „неочекиваном”.

„Ауторства” над идејом о подели, међутим, сви се одричу. Званично и српска и албанска страна одбијају и помисао да би о томе могло да се преговара. Има оних који сматрају да је важан тајминг Ишингерових речи: Немац у Београду ово решење није ни споменуо, а на директно питање новинара „Политике” рекао је да су почетни принципи Контакт групе и даље на снази (нема поделе, нема повратка на стање пре 1999. године и нема уједињења са околним државама). Вероватно постоји разлог што се Ишингер тек у Приштини одједном сетио да подела покрајине више није неприхватљива за међународну заједницу.

Званични Београд, међутим, тврди да је идеја о подели покрајине „још једна подметачина дела међународне заједнице и албанске политичке елите у Приштини”, како каже државни секретар Министарства за Косово и Метохију Душан Пророковић.

„То је излазна стратегија за један део Албанаца. Симптоматично је да су највећи заговорници поделе по принципу управо они који су били и заговорници независности. То је албанска идеја која се пре годину дана појавила у приштинској штампи у којој се говорило о размени зоне М (Митровица) за зону Б (Бујановац). О томе се у Београду једино говорило 2001. године, и то много више из окружења покојног премијера Ђинђића него од њега самог. Подела је за нас потпуно неприхватљива”, истиче Пророковић

Државни секретар напомиње да се може очекивати да причу о подели прати и велики притисак у српској јавности, и то оних кругова који ће такав свој став аргументовати реченицом „боље ишта него ништа”.

У то би се могла уклопити и тврдња бившег европског комесара за спољну политику, потпредседника Међународне кризне групе Криса Патена, који у ауторском чланку у словеначком „Делу” Београду приписује иницијативу за покретање питања поделе.

„Настојање Београда да подели покрајину” Патен назива наставком политике Слободана Милошевића, у нади да ће Албанци једнострано прогласити независност и тако поделити међународну заједницу, или прибећи насиљу, како би Срби у њеним очима постати добри, пише Патен.

У изјави за наш лист, међутим, албански интелектуалац Дукађин Горани каже да је подела Косова најоптималније решење за Албанце који под тим појмом подразумевају пре свега размену територија.

„Када говоримо о подели, ми подразумевамо пре свега размену, север Косова за југ Србије, јер ако Срби добију север и ми треба нешто да добијемо. У том случају не би постојала опасност да се не одрже српске енклаве по Косову, што се не може гарантовати ако се ради о подели која подразумева да се косовским Албанцима узме део територије без компензације. Ово решење које прижељкује Београд могло би Србима да се врати као бумеранг и требало би да воде рачуна о томе шта желе”, каже Горани.

Наш саговорник са приштинског Института за новинарство објашњава да би подела Косова пробудила дугогодишњи сан косовских Албанаца да се уједине са Албанијом, јер би Косово у том случају било етнички чисто и не би било препрека да се оствари план који је био основа захтева косовских Албанаца – да се отцепе од Србије. Подела Косова која је, како каже Горани, најоптималније решење за Албанце, дала би за право Албанцима да отворе питање поделе и Македоније, Црне Горе,  југа Србије, али би покренула и аспирације Срба у Босни и Херцеговини.

Предност поделе Косова, за коју Запад раније није хтео ни да чује, сада и у Вашингтону и Бриселу виде као нешто што би било договорно решење. Самим тим не би могло да послужи босанским Србима да за себе траже оно што би, независношћу целог Косова, добили косовски Албанци. Осим тога, српско-албански договор скинуо би са дневног реда питање преседана стицања независности на косовски начин. Пристајање Американаца на поделу Косова (они су били ти који су у Контакт групи раније инсистирали да то не долази у обзир) сведочи о нервози у Стејт департменту, који страхује да неће моћи да придобије све земље Европске уније за унилатерално признање независности Косова, уколико то буде једини начин да испуне обећање дато Албанцима. Уколико би „пао” такав договор, Американци не само што би испунили албански сан о независности, него би то урадили и у року који су себи задали, дакле, пре одласка Буша са места председника САД. Амерички председнички избори биће одржани у новембру следеће године, а руска блокада независности у Савету безбедности угрожава све америчке рокове за Косово. 

Ишингер: Директни преговори средином јесени

Представник ЕУ у посредничкој „тројци” Контакт групе Волфганг Ишингер изјавио је јуче да би директни сусрети Београда и Приштине могли да буду организовани средином јесени.

Ишингер је у интервјуу радију Дојче веле рекао да ће се тројица посредника (ЕУ, САД и Русија) с највишим званичницима у Београду и Приштини поново састати већ крајем овог месеца. „И у Србији и на Косову током наредних месеци би требало да буду одржани избори. У Београду нам је са забирнутошћу указано да би уколико би на Косову дошло до немира, то ојачало радикалне снаге у Србији”, рекао је представник ЕУ берлинском радију.

Према Ишингеровим речима, српска страна је гарантовала посредницима Контакт-групе да ће учинити све да са њене стране не буде никаквих провокација. У Приштини су такође добили слично обећање од косовске стране. „Тиме је учињен први мали корак стварања поверења... Тројка зна је да је ово веома тежак подухват, али не прихватам тврдње да је немогућ”, казао је немачки дипломата.

Критична економска ситуација на Космету

У тексту посвећеном економској ситуацији на Косову, јучерашњи „Фајненшл тајмс” пише да је ово лето требало да буде прекретница за „обогаљену економију” Косова.

Косово би коначно било на путу за независност, што би привукло преко потребне инвестиције и економске олакшице региону са 40 одсто незапослених, али је реалност другачија, јер будући статус још увек није утврђен, а међународна помоћ од милијарде евра чека, пише лист, а преноси агенција Бета.

„Фајненшл тајмс” наводи и да је донаторска конференција ЕУ и Светске банке, која је била заказана за следећи месец и која би требало да помогне Косову да као нова држава југоисточне Европе до 2010. стане на сопствене ноге, одложена на неодређено.

Планери ЕУ тврде да ће донаторска средства у вредности од 600 милиона до милијарду евра, намењена изградњи државних институција, исплати спољних дуговања, економској помоћи и улагању у инфраструктуру, морати да сачекају да се судбина Косова реши, додаје лист.

Лист наводи и да косовски званичници покушавају да умање зависност Косова од стране техничке помоћи која и даље чини више од 20 одсто бруто националног дохотка, док прилив новца од грађана Косова који раде у иностранству, званично, покрива 15 одсто бруто националног дохотка.

Лист наводи и да ће могућности Косова бити лоше ако регионалне тензије не буду решене. Трговински ембарго Србије, као реакција на независност Косова, могао би да одбије многе инвеститоре, тврде европски званичници, а неке инвестиционе фирме у ЕУ тврде да је Косово најбоље избегавати јер је Србија, као највеће тржиште бивше Југославије, са осам милиона људи, много вредније, закључује лист.

Француски „Фигаро” преноси оцену високог званичника Уједињених нација који сматра да ће се свако одлагање утврђивања будућег статуса Косова негативно одразити на привредни и друштвени развој те покрајине, а дугорочно и на стабилност и безбедност региона.

Ту оцену је, како преноси Бета, француском листу изнео Ад Мелкерт, помоћник генералног секретара УН и придружени администратор Програма за развој УН након посете Косову.

Ситуација на Косову, сматра Мелкерт, могла би да се упореди са стањем у најсиромашнијим афричким државама – изузетно висока стопа смртности новорођене деце (35 умрлих на 1.000 новорођених), као и врло висока стопа незапослености од 42 одсто, лош образовни систем и екстремно загађена природна околина.

„Међутим, Косово којим управљају УН није у Африци. Оно се налази у срцу Европе и међународна заједница је обећала да ће помоћи (Косову) да окрене најцрње странице своје новије историје и окрене се бољој будућности”, рекао је званичник УН.

„Далеко најбоље решење за Косово јесте постизање консензуса свих страна. Ипак, несрећна историја Косова захтева да све заинтересоване стране искажу чврсту вољу да желе да отворе перспективу за будућност”, казао је Мелкерт и додао да је „садашњи статус кво неодржив”.

Свилановић: Подела Косова тренутно није тема

Бивши шеф дипломатије Горан Свилановић оценио је јуче да подела Косова тренутно „није тема” и да су такве идеје „куповина времена”, јер не постоји одлучност и сагласност да се процес оконча.

„То је све куповина времена да се постигну два циља – један је постигнут, а то је да се Москва уведе у преговарачки процес као страна која води процес и да дели одговорност са Вашингтоном и Бриселом”, казао је Свилановић за агенцију Бета.

Према његовим речима, други циљ тек треба да се оствари, а то је да се да време Европској унији да се свих њених 27 чланица договори око заједничког става.