Срби бољи од пацова

За разлику од западњака, Срби не траже ни да им се плати за тестове који се врше над њима, нити скупа осигурања живота. Ако се томе дода да "типично српско тело" није затровано медикаментима, то је за љубитеље "заморчића" сјајан залогај. ТАБЛОИД истражује каква је улога у свему томе америчке невладине организације УСАИД и њене консултантске куће "Booz Allen Hamilton", у којој је кључни човек бивши директор ЦИА Вулси. Српски министар здравља (у три мандата) Томица Милосављевић зарадио је милионе евра и напунио џепове професорима медицине из Београда, који бестидно експериментишу над српским грађанима.

Избором Војислава Коштунице за премијера Србије међународна заједница је у Србији започела много ''развојних пројеката''. Посебно је постало приметно деловање Америчке агенције за међународни развој (US Agency for International Development - USAID) и њене консултантске куће "Booz Allen Hamilton".

Сви консултанти из "Буз Алена" су из њиховог '''global resilience department' који води пензионисани директор CIA Robert James Woosle (Роберт Џејмс Вусли).

У почетку, његов кључни сарадник је био Lawrence Groo (Лоренс Гру). Према званичној биографији, пре рада за консултантску компанију "Booz Allen" када је дошао у Србију 2001. године иако ова консултантска кућа није имала никакве пројекте у нашој земљи, г. Лаwренце Гроо је радио као помоћник специјалног тужиоца за ратне злочине у Југославији. Пре тог посла радио је дуго у Латинској Америци као истражитељ за ратне злочине у Гватемали. У међувремену је магистрирао политичке науке у Енглеској.

ТАБЛОИД је пре две године објавио серијал текстова о погубном деловању ове обавештајне мафијашке групе која је радила на ''Пројекту рада с трговинским судовима у Србији", затим на реформи правосудног система, на ''помоћи у реорганизацији телекомуникационог система'', затим и пољопривреде.

После нашег серијала где смо описали, поименично, све агенте окупљене око "Буз Алена" који су харали Србијом под пуном заштитом америчког амбасадора Мајкла Полта, они су у лето 2005. године повучени из Београда, по хитном поступку.

Америчка ''невладина'' организација одлучила је да свој "развојни" пројекат - УСАИД-СЕДЕП, наводно намењен повећању српске економске конкурентности и извоза, искористи и за директне интересе највећих америчких фармацеутских кућа, а све уз благослов два кључна министарства у влади премијера Коштунице.

Огромни лукративни потенцијал, када се експериментални лекови и генетски тестови раде на српским пацијентима, први пут је идентификован новембра 2003. године од Лоренса Груа (истражитеља ратних злочина), који је у то време био задужен за надгледање свих "Буз" пројеката у региону. Детаљна анализа која је уследила до фебруара 2004. и укључила бројне гостујуће сараднике фирме "Буз Ален", потврдила је првобитну процену Лоренса Груа о невероватним конкурентским предностима српских клиника: српски пацијенти не очекују да буду плаћени за тестове, пацијенти и њихове породице не траже скупа осигурања која обавезно припадају пацијентима у западним земљама, а и српска држава не очекује од фармацеутских кућа да исплате скоро никакве веће трошкове када се њени становници користе као заморци.

Уз то, Срби су и дословно названи "јако чистим заморчићима" ("pure and clean guinea pigs"), јер "просечно и типично српско тело" још увек није током живота затровано дуготрајном употребом разноразних фармацеутских препарата, као што је случај већ неколико деценија на Западу. Тиме је "индустријски сектор" експерименталних испитивања идентификован као један од "сектора" с великим потенцијалом да буде конкурентан. Другим речима, Срби су веома конкурентни када су у питању тела и организми који се користе за фармацеутске и генетске експерименте.

Због посебног значаја овог посла, тестирања лекова за америчке фармацеутске корпорације, "Буз Ален" априла 2004. укључује директно и свог СЕДП супервизора из Маклина (McLean), господина Кристофера Вилијамса (Christopher P. Williams), као појачање Лоренсу за рад у овој области у Србији. Пре доласка у "Буз Ален", господин Вилијамс је стекао дугогодишње искуство (преко двадесет година) радећи у земљама Совјетског Савеза на пројектима Џорџа Сороша - Open Society i Soros Investment Fund, између осталог. Пре рада у Србији радио је неколико година на пројектима у Хрватској, где су извршене све припреме за долазак УСАИД-а и "Буз Алена" у Београд. И дан-данас г. Вилијамс је бројним пословним и личним разлозима блиско повезан са званичним Загребом.

СЕДП је тада комплетирао свој "експериментални клинички" тим довођењем у своје редове др Ане Ђорђевић, директно са спонзорисаног усавршавања на Универзитету "Јохнс Хопкинс" у САД. Пре одласка на неопходне америчке припреме, др Ђорђевић је радила у Нишу на својој специјализацији за неуропсихијатра. Своју психијатријску специјализацију у Србији никада није завршила, али јој то не смета (иако је то Хипократовом заклетвом и етичким кодексима забрањено) да, поред рада с овим "конкурентним српским сектором", ради и на профилисању српских колега за потребе руководства СЕДП пројекта, као и на испомоћи за психолошко профилисање за потребе пропагандног рада Тимотија Колинса.

После годишњих одмора 2004. рад се интензивира укључивањем домаћих стручњака за ову област као спољних сарадника, др Синише Радуловића и др Невенке Стојановић. Они су и до тада, као и сада, самостално и нелегално, радили бројне студије у Београду и уживали у веома луксузном животу, путовањима широм света, забави на тениским теренима...

Др Радуловић је стекао дубоко поверење "Буз Алена" тиме што је обећао да ће једноставно повећати "компаративну предност" српских пацијената, и то скраћивањем времена потребног да би се добила владина званична одобрења за експерименте - са 60, на само неколико дана. Наиме, др Радуловић је саветовао да се једноставним подмићивањем етичких комитета у Србији њихов рад на издавању дозвола (које претходе експериментима на пацијентима) могу умногоме убрзати, тј. свести на само пар дана, потребних да се кеш-трансакције обаве иза кулиса. Колико је оваква кооперативност била од помоћи СЕДП-у и мултинационалним фармацеутским кућама, говори и чињеница да је убрзо др Радуловић добио за своје "консултантске услуге" неколико десетина хиљада долара, потписавши признанице на двоструко веће износе: по добро разрађеном рецепту Лоренса Груа и, у овом случају, уз сарадњу Кристофера Вилијамса. Треба напоменути да је др Радуловић истовремено и саветник Владе Србије, тј. кључна спона за обострано лукративну сарадњу између Владе (Министарство здравља и Министарство науке) и "Буза" по овом питању - када је реч о експериментима. У том послу има довољно готовине за све укључене у такав "бизнис с конкурентним заморчићима".

Због веома осетљивог аспекта оваквих активности, када је јавност у питању, у све је тада био укључен и неизбежни Тимоти Колинс, психолог запослен у америчкој војној обавештајној служби. Као експерт свог пропагандног посла, Колинс је успешно осмислио стратегију "позитивног спина". Наиме, српској јавности то треба приказати као профитабилну (за кога?) индустрију и стално напомињати да тиме СЕДП доводи најновије "експерименталне препарате" за третирање српских болесника, који су ионако у тешком стању (и често им ионако нема помоћи?!), као и да ће се тиме промовисати српско здравство... Пре сваког гостовања др Радуловића и др Стојановић у медијима сви детаљи и одговори на могућа питања новинара припремни су на дугим састанцима с психологом Колинсом и несуђеном психијатрицом Аном у просторијама СЕДП, београдски Булевар краља Александра 86, трећи спрат лево.

Наравно, огромну улогу у овом злочиначком подухвати има и српски министар здравља (и тада, и данас). Он је добио огромне паре, процењује се да је инкасирао око пет милиона евра, да уступи српске клинике за наставак тестирања лекова који су претходно америчке фармацеутске куће испитивале, у првој фази, на пацовима. У другој и трећој фази ти лекови се испитују на живим људима. На Западу сваки пацијент који пристане на испитивање добија скупу полису животног осигурања, велики новчану накнаду због неизвесности којој се излаже, а предвиђене су и посебне процедуре.

Министар Милосављевић, који је универзитетски професор, одлучио је да ове специјалне злочиначке експерименте над српским пацијентима повери својим колегама, универзитетским професорима, скоро искључиво по политичкој подобности.

Лекар који испитује експерментални лек на својој клиници одабере 15-20 пацијената. Испитивање траје до три недеље - ако пацијенти у међувремену не умру. За сваког болесника над којим се врши Менгелеов експеримент, "Буз Ален" одваја по три хиљаде евра. Хиљаду евра добија лекар, другу хиљаду, предвиђено је, треба да добије клиника на којој се експеримент врши, а трећа је намењена за материјалне трошкове. У пракси, лекар добије све три хиљаде. Када се ова сума помножи са 15 до 20 пацијената, лекар само на једном експерименту заради за три недеље и до 40.000 евра. Већина пацијената умре прве недеље експериментисања. Али, боже мој, они су потписали сагласност за експериментисање.

Професорска мафија пажљиво бира пацијенте, по стандардима које је добила. Углавном се убеђују људи из нижих социјалних слојева и сеоских средина, да им нема спаса, да нема лекова или да су скупи, али да има најновији који може да им спасе живот. Потребно је само да потпишу добровољни пристанак. Лекари тако терају и тешке психијатријске болеснике да дају сагласност за експеримент, иако су неурачунљиви.

Чланови те мафије, на чијем је челу министар Томица Милосављевић, често путују о трошку страних фармацеутских компанија у иностранство, уз министрово одобрење, на ''усавршавање'', добијају скупе поклоне, многи су купили станове у Њујорку, Вашингтону. Најалавији је професор уролог Сава Мићић, који у Њујорку има петособан стан, купљен крваво стеченим парама од експериментисања.

Претпоставља се да су медицински експерименти за време Коштуничине владе извршени на око три хиљаде пацијената. Већина их је умрла прве недеље тестирања, а остали у наредна три месеца. Није забележено да је било који испитивани лек стављен у употребу у фармацеутским кућама на Западу. 

Етички комитет - легло мафије

Све експерименте с лековима који су тек у другој фази испитивања, над српским пацијентима одобрава Етички комитет Српског лекарског друштва.

Тако је 7. јула ове године одржана седница Етичког комитета Клиничког центра Србије, на којој је, без спорења, прихваћен предлог да се одобре нови експерименти. Укупно њих 38! Дакле, 38 експеримената, а сваки обухвата од 15 до 20 пацијената. Само на основу овог одобрења више од три хиљаде пацијената биће заморци у злочиначким експериментима српских професора медицине! Није тешко израчунати колико ће пара ова господа ставити себи у џеп и колико ће зарадити Јозеф Менгеле - министар Томица Милосављевић.

На позиву за седницу Етичког комитета Клиничког центра Србије, одељак ИВ тачка 5, предвиђено је да се присутни упознају с "Обавештењем о нежељеном догађају у нашем центру у току спровођења студије ЕX 1729-1778." Главни истраживач је проф. др Драгана Мицић.

Само одобрењем Етичког комитета од 7. јула ове године, више од три хиљаде пацијената биће приморано да потпише ''добровољни пристанак'' на експериментисање лековима који немају употребну дозволу. Поред стотине постојећих лекова, сиротиња раја ће гутати пилуле или примати ињекције које су тек испробане на пацовима.

Само подобни

Међу професорима је избио скандал када је професор Медицинског факултета Нада Ковачевић, која је шеф катедре Интерне медицине на Институту за болести дигестивног система, желела да пријави свој експеримент. Њен студент, који заступа страну фармацеутску кућу, саопштио јој је да дозволе за експериментисање издаје лично министар Томица Милосављевић. И то само подобним колегама.

Професорка Нада Ковачевић је рођена сестра Биљане Ковачевић-Вучо, председнице ЈУКОМ-а и правног заступника Бебе Поповића. Значи, министар је проценио да госпођа Ковачевић није подобна да уђе у ''игру'' и подели плен.

 Довољно "репроматеријала"

И, ево, већ годинама посао иде веома добро по "Буз Ален". Српској влади и јавности успешно се представља да је конкурентност српске привреде у будућности, између осталог, и у коришћењу несрећника као заморчића у фармацеутским експериментима. Процена је "глобал ресилиенце департмента" у "Буз Алену" да Србији неће понестати, у годинама које долазе, српских кандидата (пацијената) за овај уносни "бизнис". Пошто нас наша политичка елита води путем безнађа, криминала и глади за највећи део нације, чини се да је оваква процена добро утемељена. Отуд и дозвола Владе Србије "Буз Алену", да испира мозак нашој јавности тврдњама - да ћемо себи наћи место у модерном свету тако што ћемо имати улазницу намењену за "конкурентне" заморчиће. "Буз" и УСАИД још увек нису објаснили зашто се овакав "иновативни" концепт не примењује на сличним пројектима у Хрватској и Македонији, нити било где другде у свету.

Акција тужилаштва

Специјално тужилаштво за борбу против организованог криминала могло би, уз помоћ Управе за борбу против организованог криминала, врло брзо ући у траг професорској мафији. Било би довољно да се саслушају још живи пацијенти и утврди под којим су околностима дали сагласност да се над њима врше експерименти с непозантим и нерегистрованим ''лековима'', на који начин су приморавани и они и њихова родбина, као и колико је њих умрло после ових ''истраживања". Професорска банда би могла да буде оптужена, на челу с министром Милосављевићем, за удруживање у злочиначку организацију и осуђена на најтеже казне.

Без података

Новинарима ТАБЛОИДА саопштено је у Етичком комитету да сваки лекар који врши експерименте своја сазнања доставља финансијеру. О томе колико пацијената умре за време тих експеримената и колико тестираних лекова заврши касније, након одобрења надлежних, у апотекама, они немају података. Нити су их икада тражили.

На питање ТАБЛОИДА да ли тако испитани лекови добију одобрење да се користе у Србији, без дозволе да буду у промету и на Западу, у Етичком комитету немају одговор јер немају никаква сазнања. Све зна, кажу, Менгеле Томица Милосављевић.

Амбасадор се овајдио

Његова екселенција амбасадор Мајкл Полт био је веома близак обавештајцу Лоренсу Груу, коме је отварао пут до бившег министра правде Зорана Стојковића, председнице Врховног суда Србије Виде Петровић-Шкеро и премијера Коштунице и његових министара.

Главни уредник ТАБЛОИДА нашао се на оптуженичкој клупи Окружног суда у Београду, под оптужбом да је ''повредио углед амбасадора САД-а у Београду Мајкла Полта", сумњичећи га да је од УСАИД-а и његових агената добијао ''малу накнаду за помоћ у промовисању њихових активности". Оптужба је повучена интервенцијом из Вашингтона.

Стејт департмент је веома лоше оценио учинак амбасадора Мајкла Полта и он ће, погађате, нови посао добти у УСАИД-у!