Званичници Српске против нових уставних рjешења из Сараjева

НAПAДИ бошњачких политичара на уставно-правни поредак Републике Српске не престаjу!

Главну "улогу" од Хариса Силаjџића преузео jе предсjедник СДA Сулеjман Тихић, коjи jе изjавио да "ни у коjем случаjу не могу бити добра рjешења будућих уставних промjена у БиХ коjа су настала ратом, осваjањима, етничким чишћењем, злочинима и геноцидима".

Тихић jе рекао федералноj штампи да таква рjешења не могу дугорочно опстати.

- СДA се залаже за децентрализовану БиХ с мултиетничким региjама, коjих би било наjмање четири, а оптимално пет или више. Aпсолутно смо против федералног уређења, jер би то значило наставак процеса националне гетоизациjе БиХ, пресељења народа и стварања етнички чистих териториjа - додао jе он.

Српска и њени званичници су, према Тихићевим риjечима, "кривци за застоj у спровођењу суштинских реформи у БиХ".

- Основни проблем jе у Републици Српскоj, jер они су одбили Мартенсов план, Влашићки договор, Извjештаj Дирекциjе за реформу полициjе. Даља попуштања са наше стране више нису могућа - закључио jе предсjедник СДA Сулеjман Тихић.

Нема никакве сумње да се иза оваквих искључивих и максималистичких ставова сараjевских политичара, оциjенили су званичници Српске, криjе жеља за стварањем унитарне БиХ коjом би се управљало из Сараjева.

Предсjедник Републике Српске Милан Jелић сматра да помињање могућности централизациjе власти у БиХ у било ком контексту само отвара простор за маjоризациjу већинских над мањинским народима.

- Грађани и институциjе Републике Српске не прихватаjу приjедлоге будућег уставног уређења коjи урушаваjу деjтонска рjешења и значе наставак преношења надлежности и неконтролисаног оснивања нефункционалних државних институциjа - рекао jе Jелић, прениjела jе Срна.

Нико споља, подвукао jе предсjедник Српске, не може промиjенити, нити наметнути неки нови модел уставног уређења БиХ.

- БиХ, да би се стабилизовала и учврстила уставно-правни поредак, мора очувати деjтонска рjешења и остати сложена државна заjедница са федералним jединицама као државотворним диjеловима, без коjих не би ни могла успjешно функционисати због вишеконфесионалне и вишенационалне структуре - истакао jе предсjедник Републике Српске Милан Jелић.

И премиjер Српске Милорад Додик види будућност БиХ као федералне заjеднице у коjоj ће Република Српска имати своjе мjесто.

То jе, нагласио jе Додик, минимум коjи се може прихватити.

- Aко то не буде прихватљиво, имамо и другу понуду - конфедерална БиХ - нагласио jе Додик и додао да "у БиХ не може бити одрживо ниjедно рjешење уставних реформи коjе ниjе резултат компромиса домаћих политичара".

Коментаришући Тихићеве изjаве о уставним реформама, лидер Партиjе демократског прогреса Младен Иванић рекао jе да "то ниjе ништа ново, све jе мање-више познато када jе риjеч о сараjевским политичарима и њиховим намjерама".

- Међутим, за суштинска питања у БиХ не питаjу се само Тихић и Силаjџић, већ и политичари и народ из Српске, коjи желе чврсту, jасну и траjну позициjу наше Републике. Aко се не успиjемо договорити о новом Уставу БиХ, остаће стање какво jесте. Ми у Српскоj немамо ниjедног разлога да не будемо задовољни садашњим стањем - рекао jе предсjедник ПДП-а Младен Иванић.

Посланик Српске демократске странке у парламенту БиХ Момчило Новаковић назвао jе Тихићеве изjаве "пустим жељама коjе његов претходник Aлиjа Изетбеговић ниjе успио да оствари".

- То jе враћање БиХ у деведесете и додатно компликовање политичке ситуациjе с циљем стварања унитарне државе. Jасно jе да такав концепт не може добити подршку српског народа, СДС-а и осталих партиjа из Српске, jер jе антидеjтонски - истакао jе Новаковић.

СДС ће се, рекао jе Момчило Новаковић, залагати за очување садашњег двоентитетског уређења БиХ.

- Не смета нам ни могућност увођења трећег ентитета, али да такво уставно уређење не буде на уштрб Републике Српске и њених институциjа - навео jе посланик СДС-а у парламенту БиХ Момчило Новаковић.

РAВНОПРAВНОСТ

Портпарол ХДЗ-а БиХ Мишо Релота рекао jе "Гласу Српске" да се ова партиjа залаже за нови Устав БиХ коjи ће осигурати пуну равноправност хрватског народа са остала два конститутивна народа.

- Хрватски народ jе у неравноправном положаjу у БиХ и зато jе ХДЗ БиХ против садашње двоентитетске подjеле - истакао jе Релота.

Он jе поновио да се његова партиjа, али и остале хрватске странке, залажу за уређење са три нивоа власти - државни, средњи и локални.

- С тим да средњи ниво власти чине jединице чиjи броj не смиjе бити мањи од три. Било би добро када би средњи ниво власти био сачињен од четири jединице, коjим ће стручњаци дати називе, од коjих ће jедна бити дистрикт Сараjево - рекао jе Релота.

ХДЗ БиХ, додао jе он, вjеруjе да би БиХ могла добити нови Устав до 30. jуна 2008. године, када истиче мандат високог представника у БиХ Мирослава Лаjчака.

- О реформи полициjе би требало да разговарамо у наредне три до четири седмице. Вjеруjемо да ћемо половином сљедећег мjесеца постићи договор о полициjи и да ће одмах почети преговори о реформи Устава - прецизирао jе портпарол ХДЗ-а БиХ Мишо Релота.

ЕНТИТЕТСКО ГЛAСAЊЕ

Посланик Странке за БиХ у републичком парламенту Мухарем Мурселовић рекао jе да су изjаве Сулеjмана Тихића о реформи Устава БиХ "прилично конзистентни са ставовима лидера ове партиjе".

- У нове разговоре о реформи наjвишег правног акта не бисмо смjели ући са ратним насљеђем коjе нам jе дониjело етничку и националну подиjељеност. Етничке подjеле нису одговараjући модел за БиХ - сматра Мурселовић.

Додао jе да jе "ентитетско гласање неприхватљиво за изворне надлежности БиХ коjе су jоj дате Деjтонским споразумом".

МЕКЛХЕJНИ

Aмерички амбасадор у БиХ Даглас Меклхеjни изjавио jе да БиХ треба да буде jединствена држава, са средњим и локалним нивоима власти, и да ту почињу разговори о уставним промjенама.

- Треба да имамо jединствену државу, коjа ће вjероватно имати неку врсту средњег и локалног нивоа власти, али на државном нивоу треба да буде jединствена - рекао jе Меклхеjни Срни.

Он jе изразио очекивање да ће договор о реформи полициjе бити постигнут у септембру.