Како живе избjегли и расељени у Републици Српскоj
У РЕПУБЛИЦИ Српскоj данас живи око стотину хиљада избjеглица и расељених лица, коjи ни 12 година послиjе завршетка рата нису успjели да риjеше основна животна питања.
Броjне проблеме има и породица Сирар коjа jе у Бању Луку дошла из Доњег Раткова код Кључа 1995. године.
Данас живе у Шарговцу, а с обзиром на то да нису траjно риjешили стамбено питање, Министарство за избjеглице и расељена лица Републике Српске плаћа им алтернативни смjештаj.
- Сналазимо се како умиjемо. Углавном, имамо за наjосновниjе. Од новца коjи добиjемо од Министарства можемо да платимо смjештаj. Добиjам 150 марака на име инвалиднине, jер сам у рату рањен, а повремено радим за дневницу - испричао jе Чедомир Сирар.
Додаjе да су им то jедини приходи, jер супруга Гордана не ради.
Посао, истакла jе она, ниjе успjела да нађе.
Са њима живе и кћерка Љубица и Чедомирова маjка Деса.
Њихово имање у Доњем Раткову, у општини Кључ, запаљено jе за вриjеме рата и кућа им jош ниjе обновљена, иако, тврди Чедомир, редовно подносе захтjев за обнову.
- Не знамо шта да радимо. И када би нам обновили кућу, не вjеруjем да бисмо се вратили jер тамо нема услова за живот. Нико се ниjе вратио, нема путева, све jе запуштено. У близини нема ни школе, а Љубица треба да на jесен упише седми разред - нагласио jе Чедомир.
Чедомир сматра да су надлежни могли да проблеме коjа имаjу и он и други расељени риjеше за 12 година.
- Требало jе или убрзати обнову или људима дати надокнаду за оно што им jе уништено па да сами риjеше стамбени проблем - сматра Чедомир.
Ташко живе и становници барака у насељу Незуци у Вишеграду, коjи су краjем рата у ову општину дошли из средње Босне.
Према риjечима предсjедника Удружења исељених Срба из средње Босне Божидара Шкобића, у баракама ће, након што се дио породица пресели у новоизграђено насеље Гарча, остати стотињак породица.
- Риjеч jе углавном о старим и изнемоглим људима. Они немаjу гдjе да оду, а бараке, у коjима живе већ годинама, старе су и неусловне. Многи од њих имаjу мала или никаква примања, а помоћи нема, тако да су у веома тешкоj ситуациjи - истакао jе Шкобић.
Предсjедник Одбора за заштиту права избjеглица, расељених лица и повратника при Народноj Скупштини Републике Српске Миланко Михаjлица сматра да jе недопустиво да и 12 година послиjе рата у Републици Српскоj постоjе колективни центри у коjима у веома тешким условима, без готово икаквих примања живе стариjи људи и дjеца.
- Може се рећи да се у суштини Деjтонски мировни споразум не поштуjе равномjерно, jер се форсира искључиво jедна од три понуђене вариjанте, а то jе повратак. Тако jе она опциjа, коjа jе подразумиjевала то да људи имаjу право да одлуче гдjе ће да живе, на неки начин била у другом плану - истакао jе Михаjлица.
Додао jе да људи имаjу право да се одлуче на то да остану у Републици Српскоj, а да власти Српске треба да се побрину да и њима обезбиjеде услове достоjне за живот.
- Статистички подаци показуjу да око 60 одсто расељених лица жели да остане у Републици Српскоj и то довољно говори. То значи да jе потребно издвоjити знатно више средстава за инфраструктуру, односно увођење струjе и воде и поправак путева у избjегличким насељима коjа постоjе у скоро свакоj општини у Српскоj. Треба им обезбиjедити и друге услове за живот. Треба узети у обзир чињеницу да су ти људи у посебно тешком положаjу, да су многи незапослени - нагласио jе Михаjлица.
Миланко Михаjлица истакао jе да jе, кад су у питању избjеглице и расељени, ипак наjтеже онима коjи живе у алтернативном смjештаjу и социjално угроженим људима.
Одбор jе предложио да се у буџету Републике Српске за избjеглице и расељена лица издвоjи више новца, приjе свега за оне коjи су одлучили да остану у Републици Српскоj и да се обезбиjеде средства за социjално угрожене.
Према мишљењу Миланка Михаjлице, требало би обезбиjедити новац за распуштање свих колективних смjештаjа у Приjедору, Добоjу, Братунцу, Броду...
Помоћник републичког министра за избjеглице и расељена лица Драго Вулета истакао jе да jе велики проблем то што многи грађани и данас живе у алтернативном смjештаjу.
- Министарство jе свjесно чињенице да jе алтернативни смjештаj наjлошиjа вариjанта, али исто тако jе и законска обавеза и jедно прелазно рjешење, коjе траjе нажалост, дужи низ година и односи много средстава а проблеми се не рjешаваjу. Када jе риjеч о алтернативном смjештаjу, циљ Министарства jе да се у сљедећем периоду броj корисника сведе на минимум - нагласио jе Драго Вулета.
Забрињаваjуће jе, напоменуо jе Вулета, то што око хиљаду породица, од око седам и по хиљада, коjе живе у алтернативном смjештаjу, спада у социjалне случаjеве, тако да, и када би се њихова имовина обновила, не би могле да опстану без помоћи.
- Овоме треба додати чињеницу да постоjи и одређени броj грађана коjи нису расељена лица, избjеглице или повратници, али су, нажалост, социjално угрожени и њима такође треба помоћи. Зато сматрамо да jе за такве потребе неопходно размишљати о изградњи социjално-гериjатриjских или сличних центара у Републици Српскоj - сматра Драго Вулета.
ант: ОМБУДСМAН
У прошлоj години омбудсману Републике Српске пристигло jе 145 жалби избjеглица, расељених лица и повратника, док их jе 2001. године било чак 3.826.
Ови грађани углавном су се жалили због нериjешених статусних питања, немогућности остваривања права на алтернативни смjештаj, незапослености и слично.
- Извор
- glas.cms-go.com
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »