Зид пао, завеса остала
Група имиграната која је илегално прешла границу и са севера ушла у јужни део Кипра завршила је иза браве. Кипарска полиција спровела је опсежну рацију у селима око Никозије, престонице 32 године подељене на грчки (јужни) и турски (северни) део, извршила проверу око 70 људи и ухапсила, како наводе домаћи медији, почетком августа 31 илегалца, без икаквих папира и дозволе за боравак на острву.
Готово рутинска акција полицајаца у земљи до које, споља, може да се стигне само ваздушним или морским путем показала је да, и поред тога што је пре четири године отворено пет пролаза на демаркационој линији разграничења, упада нежељених уљеза са, како Грци посебно наглашавају, окупиране (турске) територије и надаље има.
Откако су се две стране договориле 2003. године да упркос физичкој подели острва (од 1974. године) због нерешеног кипарског питања ипак омогуће грађанима да на легалан начин, кроз одређене контролне пунктове, прелазе колима или пешице на суседну страну – граничари су забележили да је до данас било више од десет милиона прелазака у оба смера. За мало медитеранско острво са укупно мање од милион становника поменута цифра није безначајна.
А, по оцени министара владе Тасоса Пападопулоса, то је још један у низу аргумената за рушење мита који, тврде, годинама пропагира Анкара – „како припадници две етничке заједнице не могу да живе заједно и да зато морају и физички (границом) да буду одвојени.
Погранична статистика чак и уз површну анализу показује да једни код других радо иду. Кипарски Грци десет пута више новца троше на забаву код суседа. Или, рецимо, 28 пута више на хотеле где одседају него што то чине кипарски Турци кад „пређу” на југ. Њима су, за разлику од домаћих, много драже грчке добро снабдевене самопослуге у којима троше 21 пут више новца него „код куће”. А, пошто „баратају” са турском лиром као званичном валутом на „отцепљеном ”северу , у гостима, на југу, углавном користе кредитне картице.
Влада из Никозије, по многим наговештајима, има намеру да са лидером турске енклаве, Мехмет Али Талатом договори да се отвори још осам нових пунктова за саобраћај и пешаке на „зеленој линији” што, наравно, подразумева да као добре комшије и једни и други од мина очисте ничију земљу.
У међувремену грађани са обе стране чекају шта ће бити са пролазом насред Ледра улице, у срцу Никозије, где је, под рефлекторима бројних медија, багерима срушен зид с грчке стране 9. марта ове године. Како су тада забележиле бројне светске агенције, тим чином добре воље Пападопулосове владе, а после уступка комшија (да се са моста, с друге стране улице, на пристоју удаљеност склоне турски војници), пао је последњи зид у Европи.
До данас, нажалост, нико још није прошетао целом дужином једне од најстаријих трговачких улица у центру престонице јер је, с грчке стране, уместо зида стављен платнени застор испред кога су поређане саксије са цвећем. Војници, који су некада стајали на платформи уза зид, повукли су се у најближе улазе околних зграда, а увече на неколико метара од крпене баријере угоститељи износе столове па гости било да су домаћи или страни туристи сасвим опуштено вечерају и часкају под ведрим небом.
Да ли је тако и на другој страни, код Турака – више не може да се види као пре 9. марта када је било дозвољено да се кроз пушкарнице у високом зиду завири код комшија.
Коначни пад „завесе” на средини Ледре, у овом тренутку, нико не може да предвиди.
- Извор
- politika.co.yu
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »