Како су нас ојадили Ђинђићеви ''експерти''

Велика већина радо читаних прича има за тему и љубав и смрт. У причи која следи љубави нема, нити ће је бити. Смрти такође нема, али ће је извесно бити. Ово је прича која искаче из класичног клишеа у коме постоје добри и лоши момци. Овде су сви момци лоши.

Војин Лазаревић од нарко до електро дилера
 
Ово је прича о прапочетку стварања енергетске мафије, њеном саставу, њиховим именима и биографијама, о струји и нафти, електромашиноградњи, људима из мафије у државним предузећима, анкетном одбору, финансирању политичких странака, изванредној мафијашкој сарадњи кадрова ДСС-а и ДС-а на локалном београдском нивоу, у черупању градских јавних предузећа.
Ово је и прича о бившем министру - експерту, иначе ноторном криминалцу, преко чијих фирми од 2001. па до данас НИС увози нафту и који је толико предано радио свој посао, да се јавно хвали (додуше, у ужем друштву), да је за свог мандата инкасирао 28 милиона УСД, које данас улаже у грађевинарство (елитно насеље Лисичји поток на Дедињу). У овој причи наћи ће се места и за његовог наследника, певача у црквеном хору и за његову врло интересантну биографију, као и за његов допринос етаблирању енергетске мафије у класично ДСС-овом маниру.
 
Ко причу буде читао до краја, сазнаће и какву је улогу у овој енергетско-мафијашкој бурлесци имао један грамзиви професор с београдског ЕТФ-а, иначе, вероватно, најпознатији политички конвертит на Београдском универзитету. Сазнаће се и ко су мафијашки људи у Регулаторној агенцији за енергетику. Ко буде стрпљив до краја, сазнаће и зашто су се разишли Вук Хамовић и Војин Лазаревић, то јест, да ли су се уопште и разишли. Које су везе овог другог око актуелних збивања у ФК Партизан и долази ли до отвореног сукоба енергетске и спортске мафије. Ко је ту чији и шта је у позадини оправданог бојкота Партизанових навијача? Ко је то организовао?
Дакле, у овој причи наћи ће се и фудбал, али само због сурове логике пласмана огромног капитала, који је стекла енергетска мафија. Некима ће ова прича изгледати као да је произашла из "теорије завере" јер су у њој безмало сви. Тајкуни, странке, политичари, директори ЕПС-а, НлС-а, ЕМС-а, полиција јавна и тајна, правосуђе, професори итд.
 
У овој причи нема само нашег патријарха и римског папе. Али, има неколико наших врлих и истакнутих владика, који су предано радили и раде на "шминкању" моралног и пословног лика водећих енергетских мафијаша. Биће речи и о њима. Значи, ово није прича из арсенала "теорија завере". На жалост свих нас, све што ће бити наведено у овој причи је истина и биће поткрепљена низом "шкакљивих" докумената. Први пут доступних јавности. Али неће бити презентирани сви документи, јер би то носило опасност да прича прерасте у оптужницу, а њу, ипак, треба да пише неко други. У овој причи нема ласцивних порука, нема говора о проституцији (осим моралне), те њу могу и треба да читају и млади од 18 година. Она се једино, изричито, не препоручује за читање Окружном јавном тужиоцу у Београду и то због крајње добронамерне бриге - да не поремети свој душевни мир.
 
Прапочетак и генеза криминала у ЕПС-у

Први зачетник мућки у ЕПС-у био је извесни Синиша Ћирић. Он је до почетка деведесетих био дугогодишњи финансијски директор ЕПС-а и високи члан управе ФК Црвена звезда. Увек је био лаком на паре, па и данас, као пензионер, не излази са 21. спрата бившег ЦК (кабинет Војина Лазаревића). Нешто носталгије, мирис пара и његов интимус Богдан Ђурдевић (бивши директор у ЕПС-у, одавно у пензији, али легално ради за Војина), просто га вуку тамо. Испочетка, те мућке биле су релативно мале (преливање ЕПС-ових пара у ФК Црвена звезда) али постепено су бивале све веће, да би велике размере достигле у време санкција преко већ заборављене фирме "Ател".
Тада су почели да се одливају милиони долара. Свој приправнички стаж у пљачки, тада и у тој фирми, као преводилац С. Ћирића, почињао је и данашњи сувласник ЕФТ-а Света Булатовић. Колико је ту било и каквог промета, може се само претпоставити, али се поуздано зна да су се два директора те фирме "самоубила" под сумњивим околностима.
 
"Бизнис" се непрекидно увећавао под Душком Јовановићем 1992-1997, али је прави процват доживео 1997-1999, када је генерални директор ЕПС-а био Слободан Бабић. Мало се зна да су већ у лето 1997, у породичној кући Војина Лазаревића у Котору, као његови гости, са својим породицама летовали Слободан Бабић и Срђан Николић.
Уговарали су модалитете или, што би се рекло, "увезивали" како да у своје џепове превале око два милиона долара као резултат бесплатног ангажовања ТЕ-ТО Нови Сад, а за потребе електропривреде Црне Горе, и како да избегну плаћање акциза и пореза на мазут држави Србији. То су и учинили. Комплетна документација тог случаја "Мазутна афера 1998." налази се данас у УБПОК-у . Наравно, без резултата, бар до сада.
Овде ће бити мало подробније објављена позадина тог посла. И то из два ваљана разлога...
 
Први разлог је тај, што се у том послу и кроз њега конституише мафијашко језгро које данас хара (пљачкајући) српском енергетиком. Наиме, сем Војина Лазаревића који је осмислио целокупан посао, сви из тадашњег ЕПС-овог руководства, који су у њему активно учествовали (а то је највећи део), данас су без изузетка сувласници у НАП-групи Војина Лазаревића или у ЕФТ-у Вука Хамовића. Осим Аце Марковића, који је за потребе мафије инсталисан као контролор игре у Регулаторну агенцију за енергетику.
Други разлог је тај што је овај посао био практично прототип будућих послова, које ће по сасвим истој матрици мафијашка екипа радити са ЕПС-ом од лета 2001. па све до данас.
 
Црна Гора тог лета није имала струје и Војин Лазаревић, тадашњи саветник за привреду Филипа Вујановића (тада премијера Цме Горе), у сарадњи с тадашњим руководством ЕПС-а и ЕП Републике Српске, прави договор о томе како Црна Гора да добије струју, а да се и "екипа" окористи. Тог лета врши се докапитализација "Југопетрола - Котор", у којој учествује "Лукоил", и то тако да свој пакет акција плаћа не новцем, већ мазутом из рафинерија Нови Сад и Панчево, који је нуспродукт прераде сирове нафте.
У истом тренутку (цесијом), он постаје власништво електропривреде Црне Горе, којој "Југопетрол - Котор" дугује за струју. Да је ЕП Црне Горе потписала уговор са ЕПС-ом, морала би се платити акциза и порез на промет (у то време била је СРЈ), а то значи да за "екипу" не би остало ништа. Зато је фиктивно направљен Уговор ЕПС - ЕП Републике Српске.
 
У име ЕПС-а потписао га је Срђан Николић (заменио С. Бабића), а парафирали су га Радивоје Дангубић и Аца Марковић. У име ЕП Републике Српске потписао га је Дарко Скулић. Већ је речено, да је сав посао осмислио Војин Лазаревић, данашњи власник "Руднап-групе", а бивши сувласник ЕФТ-а.
Дакле, није тачно да фирма ЕФТ (основана тек 13. октобра 2000.) није вец имала своју инфраструктуру или чак гледајући из другог угла, можда је ЕФТ у ствари само замаскирано чедо те исте инфраструктуре. Зато ће бити изузетно занимијиво побројати Бабићев менаџерски тим тада, али и шта су они данас, за кога и где раде...
 
Ко је ко у енергетској мафији ?

Слободан Бабић, тада генерални директор ЕПС-а а данас председник Управног одбора "Минел-котлоградње", фирме скоро купљене од "Руднап-групе". После одласка из ЕПС-а био запослен у фирми "Де Котра" у власништву Владе Секревског. Ова фирма има изузетну "проходност" и у ЕПС-у и у ЕМС-у, највише због тога јер је у њој радио зет Душка Јовановића, бившег генералног директора ЕПС-а. Између осталог, добили су тендер у ЕПС-у од 20 милиона евра за куповину трансформатора из Румуније, што је помпезно објављено у штампи. Али није објављено ко је посредник. Слободан Бабић, председник СПС-а Крагујевца, вероватно као награду за изгубљене изборе у Крагујевцу, бива именован за потпредседника у Влади Мирка Марјановића.
 
Сиромашни инжењер у Фабрици ланаца "Филип Кљајић" у Крагујевцу до 1995, већ 1997. школује сина у Америци. Финансирање је "увезао" ЕПС-овим парама Раша Бабић, преко српског филмаџије и угоститеља у Холивуду, Дан Тане и Новица Машковић, заменик генералног директора. Данас ради у "Руднап-групи" код Радивоја Дангубића. Пре одласка у "Руднап-групи", пре две године, узео отпремнину од ЕПС-а, у висини од 15.000 еура.
 
Раша Бабић, помоћник генералног.директора. Данас у пензији, четврти акционар у ФК Партизан после Зеке, Ћурковића и Бјековића, али и директор СКY-Елецтрониц, Партизанове ћерка-фирме актуелно умешане у куповину "Енергопројекта".
Мома Цебаловић, и тада и сада директор Центра за односе с јавношћу. Добио од ЕПС-а стан од 100 квадрата. Данас му син студира у Америци, те дотични не бира начин како то да исфинансира. Нашао је многе начине, али најциничније звучи дебиласта акција "ЕПС и деца" замишљена да едукује малу децу о струји. Једини прави ефекат те акције осећа само Цебаловићев син у Америци.
Света Булатовић, директор Електро-енергетског координационог центра (ЕКЦ), финансираног од ЕПС-а, ћерка-фирма ЕПС-а. Данас сувласник фирме ЕФТ.
Крста Вуковић, помоћник генералног директора. Данас ради за "Минел-Котлоградњу" и "Де Котру". И свог сина је запослио недавно у "Минел-Котлоградњу", који, долазећи на посао својим новим "аудијем" А6, диже морал радницима, сумњичавим према транзицији.
 

Аца Марковић, помоћник генералног директора, данас је члан Савета Регулаторне агенције за енергетику, као човек испред СПС-а у том телу. Оно сто је мање познато, то је да је испред СПС-а првобитно био предложен за ту функцију један њихов кадар из Новог Сада, али је у Влади био тражен баш "друг" Аца. Убеђивање Дачића није ишло лако, али је ипак попустио.

Драго Скулић, генерални директор Електропривреде Републике Српске. Био је у савршеној хармонији с Бабићем, "другом" Ацом и Дангубићем око лажирања документације за "Мазутну аферу 98". Данас је и он сувласник "Руднап-групе".
Овај човек је пре више од тридесет година био савезни фудбалски судија у тадашњој Првој лиги и први који је ухваћен и кажњен због намештања резултата. У том смислу се може похвалити да је историјска личност.
 
Слободан Даковић, некадашњи генерални директор Електропривреде Црне Горе, такође је данас у Београду. Директор је оног истог ЕКЦ-а коме је тада директор био Света Булатовић.
Обрад Ћук, директор Дирекције за економско-финансијске послове. Данас је пензионер, али и финансијски саветник.
Једно је сигурно: ова енергетска "хоботница" бира министра, чланове Савета Регулаторне агенције, менаџменте ЕПС-а, НИС-а. Из позадине, али врло ефикасно и готово непогрешиво.

Фирма ЕФТ са седиштем у Лондону
 
Фирма ЕФТ основана је 13. октобра 2000. (осам дана после побуне у Београду). Зима 2000-2001, а нарочито новембар и децембар, били су најтежи у дугој историји ЕПС-а, по броју (и интензитету) редукција струје.
То је познато јавности, али није и податак да редукција готово да не би било или би биле минималне, да Еектропривреда Републике Српске није ускратила ЕПС-у своје вишкове струје. Све вишкове је продала новооснованом ЕФТ-у. То је био први резултат тек остварених ''демократских'' промена. И почетак сливања државних пара у приватне џепове.
 
Данас само слепи и ментално хендикепирани не виде да су "пети октобар", уз помоћ страног фактора, организовали Милошевићеви тајкуни и његова тајна полиција, која је држала "на вези'' лидере ДОС-а (све без изузетка).
Свима њима, финансијски ојачаним прљавим и крвавим новцем ратног профитерства, засметала је ригидност и бесперспективност Милошевићевог режима. И, што би рекао Маркс, ''нарасле производне снаге променили су производне односе''.
 
Ове тезе могу се лако проверити. Призовите име и лик било ког актуелног ''јунака транзиције'' и покушајте да сазнате или се сетите шта је радио и чиме се бавио тај модерни пљачкаш, а данас обавезно ''демократски'' умивен. Дакле, сви су већ тада били богати, а данас, наравно, вишеструко богатији додатном пљачком.
Ова мала дигресија била је неопходна да би се објаснило да ''бизнисмени'' као што су Вук Хамовић и Војин Лазаревић нису настали после "петог октобра", већ су вредно плели своју криминалну мрежу (они је зову пословном), још у време Милошевића.
 
Како је било могуће да фирма ЕФТ, основана 13. октобра 2000. у Лондону, већ 25. октобра исте године откупи све зимске вишкове Електро привреде РС? И то до 28. фебреуара 2001, а да при том тадашње пословодство ЕПС-а (Крсто Вуковић, Радивоје Дангубић, Обрад Ћук, Раша Бабић) уопште не реагује. А имали су право и обавезу да то спрече, јер је ту зимску струју годинама откупљивао ЕПС.
Када знамо где данас раде ти људи (код Војина Лазаревића у "Руднап" гроуп), разлог што нису реаговали бива сасвим јасан (али и са становишта Кривичног закона).
Али чињеницу, да тек основана фирма ЕФТ после 12 дана добија ексклузивно право да откупи све вишкове струје Електропривреде Републике Српске, ваља објаснити, јер ће се видети сва дубина ''финог'' ткања Вука Хамовића и Војина Лазаревића. Наиме, они су се вредно спремали за "пети октобар" тешком корупцијом руководстава електропривреда у региону и тајним финансирањем ДС-а и Зорана Ђинђића. Да кренемо од почетка.
 
Још 1997. доласком Слободана Бабића, дотадашњег потпредседника Владе Србије, за генералног директора ЕПС-а, почиње ''бизнис'' с Војином Лазаревићем, о којем смо већ писали. Треба напоменути да у то време Вук Хамовић има фирму ГМЛ у Лондону, специјализовану за откуп дугова, која је већ тада вредно радила са ЕП Републике Српске и ЕП Црне Горе. Какви су ''радови'' били у питању, говори скандалозно намештање УСАИД-помоћи Црној Гори, која је пала у руке ГМЛ-у Вука Хамовића. Истрага о томе још увек се води у УСАИД-у.
Пословање фирми ГМЛ и ЕФТ данас испитује Одељење за тешке преваре (СФО) у оквиру Скотланд јарда у Лондону.
 
Слободан Бабић од јесени 1997. године, у договору с Хамовићем и Лазаревићем, намерно прави дуговање ЕПС-а према ЕП Републике Српске у износу од око 30 милиона ДМ, које се намерно одржало све до 2002. године када је поравнато испорукама струје ЕФТ-у. Овде је приложен коначан договор представника ЕПС-а и Електропривреде РС где је то видљиво. Веома важна чињеница је да је Бабић намерно направио и одржавао дуг од око 30 милиона ДМ.
То је отворило простор Вуку Хамовићу да у спрези са Драгом Скулићем почне улагање у ремонте електрана у Републици Српској. Скулић је тада био генерални директор ЕП РС, а данас је сувласник "Руднап" гроуп с Војином Лазаревићем.
 
Уложене паре у ремонт ГМЛ је наплаћивао продајом електричне енергије

Еелктропривреде Црне Горе, где је генерални директор тада био Слободан Даковић. Тако је и настала афера када су средства УСАИД-а дата као помоћ Црној Гори (10 милиона долара) завршила у џепу Вука Хамовића, а као тобож' раздужење ЕП Црне Горе за струју Републике Српске (тј. опет Вуку Хамовићу).
Треба се подсетити да је цена струје, коју је Хамовић (ГМЛ) добијао као противвредност за финансиране ремонте, била ниска и испод сваког тржишног нивоа.
Дакле, од 1997. беспрекорно функционише веза Хамовић - ЕПС (Слободан Бабић) - ЕП Црне Горе (Слободан Даковић) - ЕП Ррепублике Српске (Драго Скулић).
 
Оваква инфраструктура с умреженим кадровима даје одговор на питање како то да тек основана фирма ЕФТ добије све вишкове струје, а ЕПС остане без њих. Ова енергетска хоботница с разним кадровским додацима по истом задатку ради до данашњег времена.
Морамо се подсетити да су републички избори у Србији били 23. децембеа 2000, а да је Ђинђићева влада формирана 27. јануара.2001. Општепознато је да је Хамовић финансирао ДС и Зорана Ђинђића. Дугове је ваљало враћати и први корак ка томе је постављање и именовање за министра енергетике и његовог заменика два крајње опскурна лика. Наравно да су представљени као експерти, по избору Хамовића и Лазаревића.
Нико није разумео одакле дођоше господа Горан Новаковић и Димитрије Вукчевић, који су се међусобно ословљавали с ''Баки''. Али коначно је енергетска мафија заокружена и формирану, појачана с беспризорним извршиоцима, и велики пир је могао да почне. Задатак да ЕПС и НИС ставе под шапу и да отворе до краја славину за највеће преливање пара у историји, из државног буџета у џепове Вука Хамовића, Војина Лазаревића и братства, тада је успешно започет. И траје до дана данашњег. Велика лова, Баки!
 
''Експерт" Горан Новаковић

Један од бројних ''експерата'' који су дошли да нам ''помогну'' Горан Новаковић завршио је геодезију на Грађевинском факултету у Београду. То му није сметало да постане ''експерт'' за енергетику. Био је и атлетичар (краткопругаш) у АК "Црвена Звезда" све док га, због џепарења својих другова по свлачионицама, нису одатле избацили. Мало због тога а више због проблема с полицијом услед крађе музичких уређаја по Дорћолу, напушта земљу и ради све и свашта. Све док га фирма ''Гленкор'', за коју је последњу радио, није ухватила у превари, јер је радио против ње а у корист Вука Хамовића, те му дала отказ.
Господин Новаковић, као незапослено лице, одлази на бироу рада у Вашингтону. Онда долази "пети октобар", а нама у Србији стиже ''свршени'' експерт у јануару 2001. Шта је он даље радио, вреди да буде описано. Занимљиво је да га је Ђинђић представио као експерта у јануару 2001, а сменио у јуну 2002. године. И то са још занимљивијим образложењем - јер својој мајци не може да објасни ''превисок рачун за струју''. Што би рекао покојни Виб у свом афоризму: ' Колико ме растужи саопштење, толико ме засмеје образложење''.
 
Прави разлог за то смењивање треба тражити у љутњи покојног Ђинђића по повратку из Америке, што су господа Горан Новаковић и Димитрије Вукчевић закључили уговор о увозу сирове нафте преко своје фирме у коме су они били дебело ''уграђени''.
Димитрије Вукчевић
Родом из Сенте, Димитрије Вукчевић је завршио нуклеарну физику на београдском ЕТФ-у. И као што је ред, запослио се на место и у фирму где ће моћи да стасава и ''зри'' као нуклеарни физичар. Невероватно је али у - Робне куће "Београд". Тај први парадокс, очигледно, обележиће му целу каријеру. И он одлази ван земље и, као и његов Баки, ради све и свашта. Преко брака са сестричином Милана Панића, па до запослења у салону за масажу на Западној обали САД. Све док у Хамовићевој режији није стигао Ђинђићев и Бакијев позив: ''Долази, неопходни су нам експерти...'' И шта је могао? Поздравио муштерије у салону за масажу и у јануару 2001. стигао да својим ''експертским'' искуством помогне посрнулој српској енергетици. Како, видећемо у наставку ове приче.
 
Ко су саучесници хоботнице

За Хамовићев и Лазаревићев ЕФТ било је нужно да се, због њихових амбиција у пословима са струјом, прво ЕПС стави под ''шапу'', првенствено зато да би у техничком (регулационом) смислу пеглао њихове трговачке трансакције. Због тога је било неопходно инсталирати беспоговорно послушне, а самим тим некомпетентне људе у врх ЕПС-а. Пословодство ЕПС-а је још пре ''петог'' октобра било њихово, само сада у сенци, тако да није било проблема ко ће стварно ''контролисати игру''.
Транспарентна фарса у режији Хамовића и Лазаревића могла је да почне. Први (а вероватно и последњи пут) расписан је конкурс за генералног директора ЕПС-а. Изабран је први комшија Димитрија Вукчевића из Сенте, професор уземљења и инсталација на Техничком факултету у Новом Саду - Љубомир Герић. Испоштован је уобичајени клише који је коришћен у свим електропривредама земаља у транзицији, и то без изузетка. За директора електропривреде постављен је универзитетски професор. Народ, који је дотад гледао само ригидне фаце проверених лопина, сада је могао да се опусти, пред универзитетским професором, не схватајући да су лопови с главног терена отишли на тренерску клупу.
 
Председник комисије за избор генералног директора ЕПС-а био је професор ЕТФ Јован Нахман, човек неспорно стручног, али и озбиљно нарушеног моралног лика, и то узимањем честих и великих апанажа за разне студије (претежно потпуно непотребне). ''Паковање'' тих студија ишло је преко ЕКЦ (директор Света Булатовић) и преко Института "Никола Тесла" (директор Радомир Наумов). Члан комисије био је Света Булатовић, већ тада извршни директор ЕФТ-а. На постављено питање скупштинског анкетног одбора, да ли мисли да његово чланство у комисији представља сукоб интереса, Света Булатовић је одговорио да га је влада именовала ''вероватно због његових стручних квалитета''. Тешко је било и тада, а нарочито сада кад се све зна, не поверовати да је влада именовала ''козу да чува купус''. И то не једну ноћ, већ седам година.
 
И онда је г. Љубомир Герић именовао свој тим. наравно. по налогу с тренерске клупе. на којој су у првом реду седели Радивоје Дангубић и Света Булатовић. Герић, објективно, до тада није имао готово никакве везе нити знања о ЕПС-у и био је идеалан примерак за ''немешање у свој посао''. Наравно, то га не оправдава за десетине милиона долара, које је превалио у џепове енергетске хоботнице. Дакле, тренери с клупе, а преко Љубомира Герића, именовали су његов први тим у саставу:
 
ВЛАДИМИР ЂОРЂЕВИЋ - његов заменик, а после смењивања Герића, до данас генерални директор ЕПС-а. Човек који је у толикој мери део хоботнице да данас више времена проводи на 21. спрату бившег ЦК (код Војина Лазаревића), него у Балканској 13.
 
МИЉАН ВУКСАНОВИЋ - технички директор ЕПС-а. Опскуран лик, Црногорац по занимању. Хтео да буде ''калиф уместо калифа'', па га је Герић сменио. Данас живи у Београду а ради као саветник за енергетику црногорске владе. Такође је и председник УО Више електротехничке школе у Београду. ''Експерт'' широког спектра. До пре непуних годину дана био директор хотела "Интерконтинентал" у Београду. Типичан ДОС-ов експерт.
 
ДАНА ВУКОВИЋ - директорка Дирекције са спољнотрговинске и девизне послове, а пре тога заменица Радивоја Дангубића. Била је врло ''активна'' у разним намештањима за хоботницу. Од мазутних аранжмана и афера са ЕФТ-ом, страних донација, кредита за ремонте итд. Данас пензионерка.
 
ВЛАДИМИР МАРЈАНОВИЋ - директор Дирекције за управљање ЕЕС-ом. Човек изузетно лабилног психолошког профила, склон криминалу. Изузетно коришћен од енергетске хоботнице у свим пословима са струјом. Да би спасао себе, Герић га је сменио крајем 2003. Одмах је почео да ради за ЕФТ, а данас ради за "Руднап" групу Војина Лазаревића.
 
ДРАГАН ВИГЊЕВИЋ - главни диспечер. Излечени алкохоличар. Такође веома склон криминалу али и необично склон ''друштвеним'' ангажманима (ФК "Партизан"). Данас генерални директор "Електромрежа Србије" (ЕМС). Саучесник у многим криминалним радњама у корист хоботнице.