Оћете ли бееее, или ћете - гру, гру?

Конобари који се тешко сналазе са енглеским гестикулацијом представљали мени гостима из Француске, Пољске, Белгије... Наздрављали су једни другима пивом из полупразних дволитарки, тресли се и љуљали напред - назад у ритму труба, сипали трубачима пиво у лимене инструменте, девојчице са главама повезаним марамама вриштале су из свег гласа у општем урнебесу
У четвртак увече у Гучи је било више Француза, Словенаца, Пољака и Чеха но Срба. Нигде сиве нити сивомаслинасте маскирне шајкаче, што би се у Србији рекло - из пушке да је гађаш. Горе поменути странци натакарили шајкаче, али једни носе - црвене, други зелене, трећи љубичасте, неки, вероватно Словенци, нашли негде па купили - жуте, трећи набавили розе шајкаче! Да се крстиш од чуда! Девојке из једне маркетиншке агенције које су рекламирале пиво ставиле на главе шајкаче драп боје... Ни странцима ни маркетнишким шефовима нико, вероватно, није рекао да је шајкача ратна капа, да су у Срба и даље најомиљеније сивомаслинасте и маскирне шајкаче и да би кампања са таквом бојом - много боље прошла... Боље би се примила на народ.

Гуча ове године постала свет. Планетарни сабор. Домаћини се нашли на мукама. Нарочито конобари са слабијим познавањем страних језика.
Четворо Француза упали су прексиноћ под шатру мало даље од центра. Седоше таман уз наш сто. За две секунде стиже ознојен конобар са пешкиром око врата. Срећом, ни трубача није било близу, па је дијалог текао несметано:
- Шта ћете да једете - пита конобар из трка...
Оно четворо немоћно раширише руке. Не разумеју људи ни једно једино слово. Почеше нешто да петљају на енглеском. Конобар, који је, очигледно, претходних дана бивао у сличној ситуацији, одмах се снађе:
- Оћете ли бееее, или ћете - гру, гру?
Французи из цуга укапираше.
- Оце беее...

- Оћете ли салату?
Опет се Французи немоћно згледаше, али се конобар опет снађе: стави по два састављена прста из оба увета, сави их пар пута као што зец савија уши, поскочи два пута поред стола као поменута шумска животињица, и, Французи све схватише... Купус салата.
Оде конобар...

Мало даље, на једном од гучанских мостова, а варошица их већ има безмало колико и Венеција, засео гуслар црн као угарак, превлачи гудалом преко струна, око њега окупило се двадесет Француза као на чудо. Гуслар метнуо шајкачу на главу, мало је накривио, обукао мајицу на којој пише "ганерал", па ознојеног чела развезао:
- Ој четнициииии Равне Горееее, седе под шатореееее, пију ладно пивоооо (...) прасеће печење...
Они Французи, да простите, зинули од чуда, сликају народног гуслара редом, трпају му новчанице у неку кутију, унели се у текст народне песме... Нисам ни једног питао, да их не прекидам, али, вероватно су уз ону песму, ако су имало од српске историје икад читали, у глави имали сцену како се љути Срби на велико кољу с Турцима негде по Косову...

У шатри "Млинарев сан" у центру варошице испред које су Французи, Словенци и оно мало Срба за две вечери појели два вола од по пет и по и шест товара, прексиноћ грмело је као да свирају Лазаревићи из Пожеге или Остојићи из Злакусе. Ми тамо - кад оно под шатром свирају - Французи. Оркестар "38 тонова" из Гренобла... Французи ударили по неком џезу, око њих, Срби попадали под столове од гушта... Други одскачу од столица, нема везе што Французи не знају "Марш на Дрину"... Један Француз из оркестра, изгледа се укапирао, ставио на главу сиву шајкачу, округле наочаре, оригинал Дража... Навалили Срби, све му лепе хиљадарке на чело.
Три стола даље, јечи други оркестар, тресе се земља, на столу црнка као уписана, ми тамо, помислили нека Србијанка игра, кад оно на столу - расна Белгијанка. Игра трбушни плес као да је одрасла у Владичином Хану а не на хладном северу. После од њених пријатеља сазнајемо:
- Зове се Валерија Лагијевка, дошла у Гучу да слуша Горана Бреговића кога просто обожава... Била до сада на 24 Горанова концерта широм света и Европе... Не пропушта ниједан. Дошла у "Млинарев сан" намерно јер је за кафану сазнала преко интернета...
Није силазила са столова читаво вече...
После, наиђемо поново преко оног моста...

- Ладно пивоеее, прасеће печењееее, ој четници Равне Горееее... - јечало је уз струне гусала.
Французи около поседали, пију ладно пиво из флаша дволитарки. Неки се уз јуначке песме понапијали па полегали около по бетону...
Прођемо јеку гусала, двадесет пет урнебесних шатри, пољану на којој су Францускиње у мини сукњицама играле "моравац", ми у прес центар, кад тамо - седи новинарка из Јужне Кореје. Поче жена у тренутку да скаче од радости... Питамо момке из прес центра шта је било, веле - рекли јој да у петак увече свира Горан Бреговић, она се одушевила...
- Горан Бреговић је веома популаран у Јужној Кореји - каже новинарка, госпођа Јо из неке јужнокорејске новинске агенције...

- А у Северној Кореји, каква је тамо Брегина популарност - упиташе је неки...
- О, нооо...
После смо јој на брзину објаснили како се каже шајкача, ко је био Дража Михаиловић а ко четници, ко је Веља Илић чију је фотографију видела, а ко Милољуб Албијанић, тек да се следећих дана, до Брегиног концерта, лакше снађе по Гучи... Видели смо је касније и у граду, фотографисала је на све стране, а блажени осмех јој није силазио са лица.
У поноћ, двориште "сербијан ортодокс черч" у Гучи окупирали све сами Французи. Поседали у групицама на траву, други су јели сендвиче од вола, трећи су се по скровитим ћошковима љубили...
Код споменика трубачу, сат по поноћи - "егзит". Трубачи са југа свирали су чист џез, Французи и Словенци око њих наздрављали су једни другима пивом из полупразних дволитарки, тресли се и љуљали напред-назад у ритму труба, сипали трубачима пиво у лимене инструменте, девојчице са главама повезаним марамама вриштале су из свег гласа у општем урнебесу, около пивске амбалаже било је до колена, а један чича под сивомаслинастом шајкачом, који је продавао дрвене фрулице, све је то тужно гледао...
Сву ноћ планетарни сабор хватао је полако залет за Брегин концерт. Ко то преживи, у суботу ујутру причаће...

Дигли цене

Угоститељи на Сабору трубача у Гучи јуче су подигли цене за 15 до 20 одсто у односу на претходна два дана. Пљескавице коштају 200, прасеће печење 700, а јагњетина 1.200 или 1.300 динара. Једна љута папричица кошта 50 динара, а толико треба платити и за парче проје. Комад хлеба је скупљи од читаве векне и кошта 25 динара. Порција купуса из земљаног лонца кошта 250, а 100 грама кајмака 200 динара. Кригла пива се продаје за 100, а флаша за 200 динара. Посетиоци Сабора у Гучи незадовољни су због радног времена тамошње поште, чији се шалтери затварају у 15 часова.