Вести из будућности: Како се распала Босна и Херцеговина!?

- И, шта ћемо сад? - Резигнирано је Сулејман Тихић упитао Златка Лагумџију.

Сједили су у бару хотела Холидаи Инн, у Сарајеву, на нечему што се протоколарним речником најчешће зове "неформални састанак". У стварности, ова форма је требала да прикрије сву драматичност тренутка.

- Како мислиш "шта ћемо сад"? - Лецнуо се Лагумџија, исправно детектирајући Тихићеву намеру да кривицу за развој догађаја пребаци на њега.

- Лијепо! Право си ме натегнуо - процедио је кроз зубе председник Странке демократске акције, иначе ретко тих човек. - Откуд ти само идеја да зовеш она два херцеговачка хајвана?

- Нисам ја први, Сулејмане, мајке ми! Они су мене звали, најпре Звонко, преко оне моје Лидије, њен стари из Посушја па се ваљда тако знају, она му дала мој број. А Јерко, он ме испред Странке дочек'о, лично.

Неугодна тишина испунила је цео простор хотелскога бара, све тамо до рецепције. Рески звук трења трамвајских тоцка повремено као да је појачавао језу, као да је заокруживао ту злокобну атмосферу. Тек су овде и сада изгледа постали свјесни свих разорних последица свога политичког ексхибиционизма. Како су могли, готово синхроно су се питали, донети тако погрешне политичке одлуке које ће у коначници њихов властити народ окренути против њих?

Не би ли ваљда некако утјешио и себе и свога "платформскога" партнера, Златко се Лагумџија поиграо - за крај - оним својим ингениозним постизборне лапрдање о Западној Немачкој. Да је знао за узнемирујуће вести и из Зенице и Тузле, да би му се та "Западна Немачка" могла прилично упрати, не би му то пало на памет.

- Јебајига, Суљо, концентрисати ћемо се на оно што је остало. Пази, није то ни тако мало: три су то велика града, три универзитета, компактна територија, имамо нешто и аутопута.

Овај неугодни сусрет лидера двију водећих бошњачких странака догодио се непуна два месеца након потписивања тада већ славног споразума СДП-СДА-ХСП-НС Радом за бољитак, документа неинвентивна имена "Основе за формирање власти у Федерацији БиХ и платформа заједничког наступа у институцијама БиХ у мандатном периоду 2010.-2014. ". Исцрпљујући политички и интелектуални напор којега су челници поменутих странака уложили у израду ове платформе, њихова даноноћна приврженост, готово опседнутост истинским народним интересима, спречила их је уочити неке конструкцијске грешке које ће покренути праву лавину.

Као вечност су дуга била та два месеца у којима су се нижерангирани званичници и такозвани обични чланови ХСП-а, махом пристојни људи, мучили јадни смисљајуци сувисла оправдања за поступке свога Поглавника. Осећања су то тако познати беспоговорно ревни члановима свих странака, само из неких других пригода када би њихова страначка вођства радила тешко сварљива срања.

А догађаји фатални за вишестољетну државност Босне и Херцеговине напросто су сустизали један другог. Такав ток, такав њихов згуснуто-историјски ток нисмо могли предвидети ни ја ни професор Радован Павић, два - ако ћемо поштено - водећа геополитичара у Хрвата. Дали бисмо ја и професор Павић (сетите се само његових уверљивих наступа у телевизијеским емисијама деведесетих, оних његових катастрофичних пројекција) све на овом свету да нам је дотекло памети антиципирати праву катаклизму која је снашла идеју грађанске државе по мјери сарајевске чаршије и последична тектонска преслагање. Знали смо ми да ће до тога доћи, али тако брзо, е то нас је обојицу затекло.

Да иронија буде већа, све је било красно кренуло. Златку Лагумџији се чинило да је открио добитну комбинацију, прави бинго. С лидерима ХСП-а и НС Радом за бољитак добио је све: Хрвати и по оцу и по мајци, Херцеговци, полуфабрикати из неког недокучивог разлога јако заинтересовани (п) остати део владајуће коалиције. Знали су се Лагумџија и Тихић лепо забављати збијајући шале на рачун провинцијске недораслости својих "хрватских" партнера. Неко злобан могао би им се фино наслађивати након што је шејтан однио шалу.

Пођимо редом. Прво је праведнички рефлекс бошњачког народа прорадио у "мешовитим" кантонима, у Херцеговачко-неретванском и Средњобосанском. На октобарским изборима изабрани посланици странака СДП и СДА, у посланичке домове парламента Федерације БиХ и Парламентарне скупштине саме државе Босне и Херцеговине, отказали су послушност својим страначким централама. Било би ганутљив и изузетно корисно за дугорочне искрене односе хрватског и бошњачког народа у овој држави да саопштења жупанијских одбора поменутих странака пренесем у целости, али то би излазило из оквира овог текста. Стога ћу пренети основне нагласке. Уместо наметања, ова саопштења пледирају за уважавање сасвим легитимних политичких захтева огромне већине Хрвата у Босни и Херцеговини; уместо унитаризације, у саопштењима се изражава спремност за федерализацију првенствено на етничком, па онда и на другим принципима; уопштено, уместо конфронтације и тврдоглавости, залаже се у њима за компромис. Премда није изричито споменуто, сама саопштења не затварају врата могућности да - као својеврсни израз добре воље - цела мостарска и цела травничка жупанија оптирају за будућу хрватску федералну јединицу.

Након овога радикалног одбацивања дугогодишње праксе сарајевских, однарођених политичких елита, кренуо је домино-ефекат. Хамдија Липовача превео је целу жупанијску организацију СДП-а Унско-Санског кантона у тамошњу Демократску народну заједницу. Градоначелник Тузле Јасмин Имамовић, књижевник и хуманиста, испрва стидљиво иу форми побуне против коалирања са странком СДА, устао је уствари против даљњега урушавања поверења између Бошњака и Хрвата, против мајоризације, а све ради некакве непостојеће и немогуће, виртуелне Босне и Херцеговине. Затим се заборављени Хасан Ченгић у Зеници чудом чудио што председник његове странке Сулејман Тихић шурује са "комунистом" Златком Лагумџијом на штету Хрвата.

Ако мене питате, није необично да је Златко Лагумџија и његов круг дошао на оригиналну идеју да Хрвате - пазите сад - институционално заштити од наметања већинске бирачке воље и мајоризације управо наметањем већинске бошњачке бирачке воље и мајоризацијом (избор Комшића, коалиција с нелегитимним представницима Хрвата) . У тим предложеним решењима, објашњавао је сарајевски професор Енвер Казаз пре него је свима постало јасно да је Босна и Херцеговина на путу распада, садржан је демократски дух потписане Платформе. Оваква "оригиналност" сразмерно се често сусреће код професора сарајевског Факултета политичких наука, Филозофског и неких других факултета друштвених наука. Необично је, међутим, да је на такво нешто пристао / насјео Сулејман Тихић, човек "из народа".

Златко Лагумџија и Сулејман Тихић нервозно су у бару хотела Холидаи Инн, у Сарајеву, испијали већ шесту кафу, а киша вани није престајала падати. За њихове политичке подвале на сутрашњем би засједању Парламентарне скупштине БиХ (оба Дома) могли да гласају само Звонко Јуришић, Младен Иванковић Лијановић (брат познатијега Јерке) и њих двојица, наравно. За природну федерализацију пак, како ствари стоје, двотрећинска већина ће се лако скупити. Страх ме да неко предложи дисолуцију, аутистично би Сарајево могло остати само самцат.