Културни тест зрелости

Пред крај године у Русији су се десила два догађаја, на први поглед неповезана: у Москви је уручена награда у области савремене уметности, у Санкт-Петербургу је отказана изградња небодера високог 400 метара. Међутим, иза сваког догађаја стоји обзиљан културни процес, који је у суштини провера друштвене зрелости.
 

Лице савремене уметности прошле године у Русији био је један од најзанимљивијих архитеката и сликара Александар Бродски. Поред својих 9 страних награда он је напокон добио и руску: почетком децембра уручена му је Награда Кандинског – награда која носи име руског оснивача абстракционизма, и што је врло вредно, основана по иницијативи друштва.
 

У целини однос друштва према новој културној речи показало је међународно бијенале савремене уметности, организовано са великим размахом у великом уралском центру Јекатеринбургу у Москви. У Јекатеринбург је допутовало око 70 уметника из 19 земаља, а у Москви се окупило још више: 600 аутора актуалне уметности из 53 државе. Ове смотре посетио је рекордни број посетилаца: на Уралу најмање 100 хиљада људи, у Москви много више.
 

Организатори у Јектаринбургу назвали су своје бијенале „индустријалним“ и уклопили све изложбе у интеријере производних погона којих је у том снажном индустријском центру изобиље. А московско бијенале, посвећено искључиво младим експерметнаторима, обухватило је десетак тачака – и традиционалних, и напротив, супермодерних. Може се, наравно, претпоставити да се све то чинило искључиво ради уметника, али координатори пројекта уверавају да је био и важнији задатак – формирање уметничке свести друштва.
 

Успех бијенала још је више актуелизовао идеју стварања великог националног музеја савремене уметности. На то је подсетио министар културе Русије Александар Авдејев, подводећи резултате 2010. године. Имамо галерије савремене уметности, неке од њих се чак називају музејима, али оне не врше музејске функције, приметио је министар.-
 

Музеј треба да има библиотеку, одличне фондове – сву потрену инфраструктуру, а тога код нас за сада нема, каже Александар Авдејев. Заостали смо за 40-50 година. Када се, на пример, у Паризу правио центар Помпиду, ми смо још забрањивали савремену уметност, она је била фактички андерграунд. Сада схватамо какву смо тада направили грешку.
 

Погубна грешка у наше време умало да постане пројекат Охта-центра, пословног квартала у заштићеној историјској зони Санкт-Петербурга. Украс центра требало је да буде облакодер висок скоро 400 метара, који би био у дисонанци са постепеном петербуршком силуетом. На срећу, 20. децембра одлука о изгради била је укинута. И то је у многоме заслуга руске културне јавности, која је успела у року од две године супротстављања да убдеи присталице пројекта да је он недопустив. Толико чврст став у заштити културног наслеђа министар Александар Авдејев је прокоментарисао са оптимизмом: Градимо правну државу и први резултати се већ виде.
 

За нас је то био тест правне зрелости у погледу заштићених зона и тест да ли ће локална власт и угледна инвестициона компанија успети да излобирају кршење законодавства или не, каже Александар Авдејев. Раније је супротних случајева било много. Сада је превладао ипак правни ход, а не правни нихилизам. И то улива уверење да рад на заштити споменика јача у читавој земљи.
 

Дијалог, чешће конфликт старе уметности и нове, традиционалне и авангардне, популарне и академске, одликује људску културу од памтивека. Томе неће бити краја. Важно је да се у друштву налазе људи који умеју да споје у себи симпатије према свакавим културним супротностима и да посеју зрна слоге. У Русији такви људи већ сасвим сигурно постоје.