Тајне и симболи Сабора Василија Блаженог
Изложба ремек-дела руске црквене уметности у Покровском сабору у Москви отворила је низ празничних акција, посвећених 450. годишњици овог јединственог споменика архитектуре, унетог у списак објеката Светског културног наслеђа УНЕСКА.
Покровски сабор – познатији као Храм Василија Блаженог, назван је тако у част московског чудотворца и налази се на Црвеном тргу поред зидина Московског Кремља. Сматра се једним од главних симбола руске престонице. Подигнут је по наредби Ивана Грозног 1561. године у знак сећања на припајање поволошких територија Казанског ханства Русији. У народу храм су још звали Камени цвет, Огњени жбун, толико је необичан његов свечани облик, који је остао јединствен у историји руске и светске архитектуре.
Постоји неколико верзија о творцима сабора. Према једној, његови аутори су били руски мајстори Иван Барма и Постник Јаковљев. Легенда гласи да је цар наредио да се неимари ослепе, како не би могли да понове своје ремек-дело, подигнуто у веме његовог царевања, што значи да је прославило његово име. Али постоје и друга мишљења, тврди историчар и писац Валериј Иванов Тагански. Постоје сведочанства да је сабор изградио позвани страни архитекта, који је спојио традиције руске и западноевропске архитектуре.
Ево речи које ми је пошло за руком да нађем у сећањима холандског поданика Корнелија де Бруина. Он је посетио Русију почетком 18. века: Чудесну ову цркву изградио је један италијански неимар. А руски историчар архитектуре Андреј Баталов пише да постоје озбиљни закључци у корист учешћа страних неимара у градњи Покровског сабора, доведених из Енглеске или чак из Немачких држава.
У корист ове верзије, сматрају стручњаци, говори у првом реду сама шема изградње „идеалног храма“, коју је понудио још Леонардо да Винчи. Она се види у архитектури Покровског сабора. Осам његових глава налази се око централне шатре, а заједно образује геометријску фигуру два померена квадрата – осмокраку звезду. Слична фигура лежи у основи великог броја цркава Ренесансе – у Италији, Француској, Немачкој. Она подсећа на Витлајемску звезду, и према православној иконографији на симбол Пресвете Богородице, којој је посвећен централни део московског сабора. Грађевине које је окружују освећене су у част црквених празника који су се одвијали у дане одлучујућих бојева Казанског похода.
Покровски сабор се користи као активни православни храм и као музеј. Прилив постетилаца не јењава. Посебно је велика гужва сада у ризници, где је постављења изложба црквених вредности. Говори сарадник музеја, историчар уметности Татјана Сарачева.
По правилу, предмети намењени богослужењу износе се само у одређене моменте богослужења. Врло ретко они буду доступни за разгледање парохијанима. Зато је наша изложба посебно вредна: она пружа могућност да погледате предмете који су одавно постали благо општељудске културе.
Изложбу допуњавају јединствене иконе из 16. века из првобитног иконостаса централне цркве Покровског сабора који се није очувао. А драгоцени крстови и раскошна Јеванђеља, поклони парохијана, сведоче о посебном односу према цркви као једној од назначајнијих православних светиња.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Руске снаге извршиле су комбиновани удар на објекте енергетске и војне инфраструктуре на територији под контролом кијевског режима.
Остале новости из рубрике »