Мађарска се разишла са ЕУ у мишљењима о штампи

Нови закон о медијима усвојен у Мађарској уочи Нове године изазвао је талас критике у ЕУ. ЕУ сматра да закон битно ограничава слободу медија и самим тим крши базне вредности европске демократије. Против Мађарске могу бити примењене санкције, није искључила Европска комисија.
 

На укидање или промену противречног закона о медијима, усвојеног на иницијативу мађарској премијера Виктора Органа и владајуће странке Фидес, позвали су кључни политичари ЕУ. По њиховом мишљењу, документ противречи савременим нормама заштите слободе говора. Ситуација се отежава тиме што је од Нове године Мађарска постала председавајући у ЕУ.
 

Фактички, у закону је реч о стварању некаквог ресора који ће контролисати приватне и државне медије и решавати који је материјал исправан, а који не. Шта више, власници ТВ канала, радиостаница, штампаних и електронских издања ће се подвргавати казнама за повлачење од генералне линије странке. Најрадикалније критике закона већ су упоредиле Мађарску са неким азијским републикама, у којима, по мишљењу критичара, нема места за другачије мишљење и демократију. Па и у самој Мађарској документ је изазвао врло вишезначну реакцију. Неколико мађарских листова изашло је са „некрологом“ поводом смрти слободе штампе у земљи.
 

Овај случај је невиђен, сматра заменик председника Комитета Државне думе за информациону политику Борис Резник.Од Мађарске се то могло најмање очекивати, зато што се у земљи прокламује либерално слободно друштво. Индикатор сваког демократског друштва је слобода медија. И када почиње да се грубо уврћу руке и да се цензуришу медији, то треба да буде осуђено у читавом свету. Ситуација изазива велику забринутост, зато што је лош пример заразан.
 

Сва ограничења медија крајње су непожељна, слаже се експерт катедре упоредне политикологије МГИМО МИП Русије Јелена Пономарјова.
 

То се може разматрати као кршење људских права, између осталог, у погледу добијања информација, слободе говора, слободе изражавања сопственог мишљења, и можда чак као кршење политичког плурализма.
 

Између осталог, додаје Јелена Пономарјова, усвајање сваког закона је унутрашња ствар сваке државе и притисак на њу споља излази ван оквира конструктивног међународног дијалога.
 

Осим тога, многи експерти постављају питање зашто је Европа ћутала у периоду припреме закона, који је трајао не један дан. Очигледно европски политичари и чиновници нису хтели да лишавају мађарску планираног преседавања у ЕУ, што би могло да провоцира велики скандал. А оштра критика пошто је Мађарска стала на чело ЕУ имала је само један циљ: натерати руководство земље да унесе у закон битне корекције. Ова политика је себе оправдала. Од тренутка усвајања закона мађарски политички врх је изјавио да никакве измене он неће претрпети, без озбира на страну критику. Ипак, по последњој информацији, премијер Мађарске је изјавио да ће закон о медијима ипак бити исправљен на захтев ЕУ.