Држава продаје и Комерцијалну банку?

По договору са ММФ и ЕБРД, Влада Србије кроз докапитализацију припрема скору продају најјаче домаће банке са државним власништвом

Влада Србије прихватила је захтев ММФ-а да до краја 2012. године заврши докапитализацију Комерцијалне банке и да је потом прода, сазнаје Пресс! Економски стручњаци упозоравају да би то био катастрофалан потез, након којег би банкарско тржиште и монетарну политику у Србији потпуно контролисале искључиво стране банке!

Излазак државе из власништва у србским банкама Влада је потврдила у „писму о намерама" које је недавно упућено ММФ-у. Држава би тако до 2015. године, уз Комерцијалну, требало да прода власништво и у свим осталим банкама.

Заинтересованост за Комерцијалну банку, као једну од најуспешнијих и најјачих на србском тржишту, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) показала је 2006. године, када је докапитализацијом за 70 милиона евра откупила 25 одсто акција. Држава је задржала највећи део власништва (42,59 одсто), а остало држе мањи акционари.

- Није дато никакво објашњење за то, осим да су оне биле у дубиози, што није тачно. И тако је Динкић одлучио да, под изговором да се ништа у Србији не може продати све док постоје велике домаће банке, уништио четири највеће, за које је кредитно-пословним односом било везано око 95 одсто привреде Србије - појашњава Попов.

У Комерцијалној банци су нам рекли да о томе можемо да разговарамо само са председником Извршног одбора Ивицом Смолићем, али он јуче целог дана није био доступан за разговор.

Влада Србије прихватила је захтев ММФ-а да до краја 2012. године заврши докапитализацију Комерцијалне банке и да је потом прода, сазнаје Пресс! Економски стручњаци упозоравају да би то био катастрофалан потез, након којег би банкарско тржиште и монетарну политику у Србији потпуно контролисале искључиво стране банке!

Излазак државе из власништва у србским банкама Влада је потврдила у „писму о намерама" које је недавно упућено ММФ-у. Држава би тако до 2015. године, уз Комерцијалну, требало да прода власништво и у свим осталим банкама.

Заинтересованост за Комерцијалну банку, као једну од најуспешнијих и најјачих на србском тржишту, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) показала је 2006. године, када је докапитализацијом за 70 милиона евра откупила 25 одсто акција. Држава је задржала највећи део власништва (42,59 одсто), а остало држе мањи акционари.

Власти у Србији и ЕБРД су након тога усагласили бизнис план Комерцијалне банке, којим је предвиђена даља докапитализација банке у износу од 100 милиона евра, у току 2007. године. Ипак, из државног буџета је у јануару 2008. године издвојено само 48 милиона евра у ове намене због „буџетских ограничења".

Држава без пара за докапитализацију

Услов ЕБРД-а за улагање био је и да се у посао укључи још најмање један инвеститор. Заинтересованост за заједничко улагање са ЕБРД-ом потврђена је од међународних финансијских институција ИФЦ, ДЕГ и „Сведфунд интернационал". Влада Србије је у марту 2009. године започела преговоре о докапитализацији Комерцијалне банке са сва четири потенцијална инвеститора.

Миодраг Здравковић: Чему онда развојна банка?

Економиста Миодраг Здравковић каже да је у земљама источне Европе приватизовано између 80 и 90 одсто банкарског система, а да је Србија у врху са око 93 одсто страног власништва у овом сектору.

- Поставља се онда питање који је смисао формирања Развојне банке, ако се паре од продаје Комерцијалне банке потроше како би се покриле плате и пензије у јавном сектору. Са којим парама ће направити Развојну банку? - каже Здравковић.

У децембру 2009. године потписан је уговор о докапитализацији Комерцијалне банке у износу од 120 милиона евра. Уговор је потписала министарка финансија Диана Драгутиновић. Четири међународне банкарске институције постале су власници 479.819 преференцијалних акција, које се већ 1. јануара 2013. године могу претворити у обичне акције.

Министарка је тада објаснила да Србија у наредне три године може да изврши докапитализацију Комерцијалне банке и тако задржи своје учешће од 42,6 одсто. Министар економије Млађан Динкић оценио је да ће висина капитала који ће Србија морати да уложи у Комерцијалну банку зависити од времена у коме се уплата изврши. Иако је Динкић прецизирао да Србија тренутно не може да плати докапитализацију јер нема новца, током целе 2010. године помињала се цифра од 100 милиона евра, што би се одвојило од продаје „Телекома".

Према последњим информацијама, држава је прихватила да у кратком року нема више никакву власничку нити управљачку контролу над Комерцијалном банком. Тиме се заправо испуњава замисао ММФ-а, која се види и у писму о намерама које је Влада Србије послала овој институцији, а где се каже да ће државни власнички удели у банкама бити елиминисани што је пре могуће.

Председник Удружења банака Србије Верољуб Дугалић: Што бисмо ми продавали једну од најбољих банака у Србији?

Председник Удружења банака Србије Верољуб Дугалић каже за Пресс да је генерални став ММФ-а од почетка преговора био да се приватизација банака што пре заврши. Он сматра да је то приступ „без икаквих основа".

- Имате банке које су у државном или у делимично државном власништву, а које раде одлично. Тако да није пресудно власништво, већ начин на који нека институција ради. Али, невезано од тога, ММФ има став да банке ваља приватизовати. Уопште не мислим да би то било добро решење. Комерцијална банка је добар пример за то. То је друга банка у Србији, по свим параметрима. Што бисмо ми продавали једну од најбољих банака у Србији? - пита Дугалић.

Он тврди да конкретне информације о продаји Комерцијалне банке нема, али подсећа да ће држава пресудну одлуку донети јер је већински акционар.

- Пре сам за то да продају, на пример, Привредну банку Панчево, која има извесне проблеме. Дајте онда да се та банка прода, ако је већ држава близу одлуке да се повуче из Комерцијалне банке - предлаже Верољуб Дугалић.

Директиве ЕБРД као у школи

Како сазнајемо, ЕБРД је израдио и шаблон обавештења о приватизацији Комерцијалне банке, који власти у Србији само треба да прекуцају, односно препишу најкасније до 31. децембра 2012. године.

- Поштовани, Република Србија вас овим путем обавештава да намерава да изврши приватизацију Комерцијалне банке, а тиме исход приватизације да буде да Републике Србија више неће имати контролу над Комерцијалном банком. На крају треба написати „с поштовањем", уз напомену аутора овог документа - „потписује одговарајући министар у Влади Србије".

У Комерцијалној банци су нам рекли да о томе можемо да разговарамо само са председником Извршног одбора Ивицом Смолићем, али он јуче целог дана није био доступан за разговор.

Економиста Зоран Попов категорично тврди да је продаја Комерцијалне банке „права будалаштина"

- Нико разуман и нормалан у једној земљи не би продавао ту банку. Мислим да не постоји ниједна европска земља која нема неку државну банку. А ми сада идемо упорно у том правцу да је изгубимо, што је погубно. Осим Народне банке Србије, држава мора да има и неки други инструмент којим може да регулише монетарну политику. Овако ће монетарну политику да нам воде иностране банке, из својих централа у иностранству - упозорава за Пресс Попов.

Он подсећа да се показало лошим када је Динкић истовремено угасио Беобанку, Инвестбанку, Југобанку и Београдску банку.

- Није дато никакво објашњење за то, осим да су оне биле у дубиози, што није тачно. И тако је Динкић одлучио да, под изговором да се ништа у Србији не може продати све док постоје велике домаће банке, уништио четири највеће, за које је кредитно-пословним односом било везано око 95 одсто привреде Србије - појашњава Попов.

Данијел Цвјетићанин: Банке монструми

Економиста Данијел Цвјетићанин подсећа да је својевремено Млађан Динкић буквално „предао" србско финансијско тржиште.

- При том су сви мислили да ће ту владати тржишни односи, а испоставило се да се банкарски сектор изродио у један монополистички систем и да су каматне стопе незамисливо високе на дате кредите, а каматне стопе на депозит незамисливо ниске. Када се узме у обзир да је инфлација код нас 10 или 12 одсто, онда би минимална камата на депозите по виђењу требало да буде бар онолика колика је инфлација. Ми сада имамо стране банке у којима имамо право да држимо свој новац, који се топи као лед под инфлацијом. То је једна монструозна ситуација - каже Цвјетићанин.